Osuđujuća presuda protiv KRIK-a po tužbi Bratislava Gašića, tužba bivše državne sekretarke MUP-a Dijane Hrkalović, optužbe i uvrede na račun urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića neki su od primera narušavanja slobode medija koji su se našli u izveštaju Evropskog centra za slobodu medija i štampe za 2022. godinu. U Srbiji je tokom prošle godine zabeležen 41 slučaj kršenja slobode medija koji je uključivao napade na ukupno 60 novinara ili medija u Srbiji.

Šest najbitnijih stvari u medijima i na mrežama po kojima ćemo pamtiti 2022. godinu, po izboru Raskrikavanja.

Firme koje izdaju tabloide Informer, Srpski telegraf, Kurir, Alo, Objektiv kao i Večernje novosti, tokom 2021. su dobile gotovo milion evra iz budžeta. Reč je o novcu koji se u njihove kase slio što na konkursima za proizvodnju medijskih sadržaja, što preko ugovora o oglašavanju sa različitim državnim institucijama. Istovremeno, ovi tabloidi su prema analizi Raskrikavanja tokom prošle godine na naslovnim stranama objavili gotovo 1000 lažnih ili neutemeljenih vesti.

U najnovijem izveštaju američke nevladine organizacije Fridom haus „Zemlje u tranziciji”, Srbija je ove godine najviše u regionu nazadovala u oblasti sprovođenja demokratskih reformi. Po njihovoj oceni, treću godinu zaredom nalazimo se u redu hibridnih, a ne demokratskih režima što praktično znači da je vlast u Srbiji zasnovana na autoritarizmu. U delu izveštaja o medijima Fridom haus podseća i na prošlogodišnju kampanju vlasti protiv KRIK-a optužujući novinare da sarađuju sa Veljkom Belivukom, optuženim između ostalog za brutalna ubistva i otmice.

U najnovijem izveštaju organizacije Fridom Haus o stanju sloboda u svetu 2021. godine, u delu o medijima Srbija je ocenjena kao zemlja u kojoj su novinari sve više pod pritiscima tokom vlasti Srpske napredne stranke. Izdvojen je slučaj KRIK-a koji je prošle godine bio meta pretnji i tabloidnih kampanja koje su počele nakon što su novinari ove redakcije tražili od Aleksandra Vučića da objasni veze vlasti i kriminalnog klana Veljka Belivuka.

Novinari su pod stalnim verbalnim napadama najviših funkcionera, a slučajevi pretnji i nasilja i dalje zabrinjavaju, navodi se u najnovijem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama. Ipak, Srbija je u delu izveštaja o medijima ovog puta dobila malo bolju ocenu jer je prošle godine usvojen akcioni plan za novu medijsku strategiju.

Uprava za sprečavanje pranja novca nema ovlašćenja da traži podatke od banaka ukoliko nema osnovane sumnje na pranje novca zaključio je Komitet Saveta Evrope MONEYVAL nakon što je u julu prošle godine naša Uprava tražila od banaka podatke o transakcijama brojnih novinara, političara i aktivista iz 37 nevladinih organizacija, među kojima je i KRIK.

Građevinska kompanija „Milenijum tim” tužila je lokalne portale Info Vranjske i Jug Press, kao i Danas i N1 tražeći od njih ukupno 800.000 evra odštete - 100.000 evra po tužbi - zato što su prenosili izjave opozicionih političara sa konferencija za medije, ili njihova saopštenja. U spornim izjavama funkcioneri Narodne stranke su optuživali „Milenijum tim” za koruptivne poslove, a mediji, koji su uglavnom prenosili agencijske vesti, tuženi su jer nisu zvali kompaniju za komentar.

Šest meseci nakon što je javnost saznala za namere Uprave za sprečavanje pranja novca da „češlja“ račune brojnih javnih ličnosti, nevladinih organizacija i medija, reagovao je i FATF - međudržavno telo za sprečavanje pranja novca rekavši da je takva provera bila bez osnova. Prethodno su isto to zaključili i eksperti Ujedinjenih nacija za ljudska prava - da Srbija zloupotrebljava zakone protiv terorizma da potkopava i ograničava rad nevladinog sektora.