Vest
Izveštaj Fridom Hausa o medijima: Vlast SNS-a pokušala da diskredituje KRIK
25.02.2022. Raskrikavanje Foto: KRIK
U najnovijem izveštaju organizacije Fridom Haus o stanju sloboda u svetu 2021. godine, u delu o medijima Srbija je ocenjena kao zemlja u kojoj su novinari sve više pod pritiscima tokom vlasti Srpske napredne stranke. Izdvojen je slučaj KRIK-a koji je prošle godine bio meta pretnji i tabloidnih kampanja koje su počele nakon što su novinari ove redakcije tražili od Aleksandra Vučića da objasni veze vlasti i kriminalnog klana Veljka Belivuka.
Kako podseća Fridom Haus u martu prošle godine je pokrenuta prljava kampanja na KRIK od strane prorežimskih medija i ljudi povezanih sa SNS-om. Kampanja je počela nakon konferencije na kojoj su novinari od Vučića tražili objašnjenje za saradnju ljudi iz vlasti sa Belivukom. Tabloidi su odmah krenuli u napad optužujući novinare da rade za Belivuka i nazivajući KRIK „mafijaško-koljačkim portalom“.
„To je bio jasan pokušaj da se diskredituje rad ove redakcije“, navodi Fridom Haus.
Dodaju i da su novinari KRIK-a primali pretnje smrću, kao i brojne tužbe za koje se smatra da su „deo strategije da se suzbiju KRIK-ove mogućnosti da radi“.
„Međunarodne nevladine organizacije su osudile ovo sistematsko targetiranje KRIK-a i pozvale vlasti da zaustave kampanju“, piše Fridom Haus.
Osim KRIK-a, u problemu su tokom prošle godine bili i drugi novinari.
„Nekoliko članova vladajuće stranke je otvoreno pretilo novinarima, dok Vučić redovno i javno omalovažava nezavisne redakcije. Novinari se suočavaju sa fizičkim napadima, kampanjama i poreskim inspekcijama“.
Kao vid pritisaka, navode se i tužbe i krivični postupci.
„Uprkos Ustavu koji garantuje slobodu štampe i krivičnom zakoniku koji ne tretira klevetu kao krivično delo, medijske slobode ugrožavaju pretnje tužbama ili krivičnim prijavama protiv novinara“, navodi ova organizacija.
Od dodatnih problema izdvajaju i manjak transparentnosti vlasništva nad medijima, uređivačke pritiske od strane političara i vlasnika medija, direktne pritiske i pretnje, kao i visoku stopu autocenzure.
Po ko zna koji put kritikovano je i Regulatorno telo za elektronske medije, zbog manjka nezavisnosti, budući da vladajuće stranke generalno imaju najveću pokrivenost na javnim servisima.
Osim javnih servisa, problem postoji i sa privatnim medijima koji su u velikom broju u vlasništvu ljudi povezanih sa SNS-om, pa njihovo izveštavanje ide vladajućoj stranci naruku.
„Neke privatni nacionalni emiteri i popularni tabloidi redovno učestvuju u kampanjama protiv opozicije i drugih koje vlada smatra protivnicima“, piše Fridom Haus. „SNS je proširio svoj uticaj na medije i preko državnih preduzeća i preko privatnih medija koji zavise od vladinog finansiranja, i iskoristio taj uticaj da ojača svoju političku poziciju i diskredituje svoje rivale“.
Srbija je, inače, novim izveštajem Fridom Hausa ocenjena kao „delimično slobodna“ zemlja u kategoriji generalnih sloboda, sa ocenom 62 od 100, što je nešto lošije nego prošle godine kada je ocena bila 64. U delu koji se odnosi na slobodu interneta, Srbija je ocenjena kao slobodna zemlja sa ocenom 71 od 100.
Ceo izveštaj o Srbiji koji, osim medija uključuje i političku situaciju, vladavinu prava i građanske slobode, možete naći ovde.
