Stručnjaci UN za ljudska prava zabrinuti su da vlast u Srbiji zloupotrebljava antiterorističke zakone kako bi pribavila informacije o finansiranju nevladinih organizacija, medija i aktivista. U saopštenju su naveli da je ovakvo targetiranje civilnog društva kontraproduktivno, i da podriva, a ne poboljšava bezbednost. Ova reakcija došla je nakon što su mediji otkrili da je Uprava za sprečavanje pranja novca tražila od poslovnih banaka podatke o transakcijama više do dvadeset novinara, aktivista i političara, uz još 37 nevladinih organizacija, među kojima je i KRIK.
Na jučerašnjoj sednici Komisije za žalbe Saveta za štampu petnaest žalbi je bilo predmet rasprave. Za većinu žalbi, među kojima je čak tri podnelo Ministarstvo kulture i informisanja - Komisija je odlučila da je Kodeks novinara prekršen. U slučaju žalbe Igora Žeželja na tekst koji je objavio N1 - Komisija je odlučila da Kodeks nije prekršen. O žalbi Draže Petrovića na Srpski telegraf i Republiku - članovi Komisije za žalbe nisu doneli odluku.
Novi izveštaj Evropske komisije nepovoljno ocenjuje Srbiju kada je reč o medijima i slobodi izražavanja: bez napretka. Napadi na novinare, isključivo promovisanje vladajuće stranke, ekonomska nesigurnost medija - neki su od najvećih problema koje ovaj izveštaj ističe. Kao jednu od retkih pozitivnih stvari navode usvajanje medijske strategije, čija primena još uvek nije ni počela.
Dvadeset novinara, aktivista i političara, uz još 37 nevladinih organizacija, među kojima je i KRIK, na meti su Uprave za sprečavanje pranja novca koja prikuplja podatke o njihovim novčanim transakcijama. Dok Uprava, koja radi u okviru Ministarstva finansija na čijem je čelu Siniša Mali, tvrdi da se radi o redovnim aktivnostima, oni koji je istražuju smatraju da su razlozi - politički.
Na lokalnim konkursima za sufinansiranje medija, prošle godine je podeljeno 1,6 milijardi dinara (oko 13,5 miliona evra), pokazuje izveštaj Saveta za štampu. Iako bi komisije koje odlučuju o projektima trebalo da poštuju preporuke Saveta i ne dodeljuju novac onim medijima koji krše Kodeks novinarske etike, sa tom praksom se ipak nastavilo. Tako je i pored ove preporuke na 86 konkursa, od ukupno 183, novac dodeljen medijima koji su jednom ili više puta prekršili Kodeks: Aferi, Alou, E-pančevu, Glasu Zapadne Srbije, Informeru, Kuriru, Ozonpressu, portalu Republika.rs i Srbija danas, i Večernjim novostima. Oni su ukupno dobili gotovo 35 miliona dinara (oko 300.000 evra).
Konačni „odlazak“ države iz medija, pre svega kroz privatizaciju Politike i pronalaženje „novog modela poslovanja“ Tanjuga, nezavisnost REM-a od uticaja politike i veća „moć“ Saveta za štampu - samo su neke od stvari koje predviđa nova medijska strategija usvojena 30. januara i konačno objavljena pre dva dana. I dok je deo medijske zajednice koji je učestvovao u radnoj grupi uglavnom zadovoljan ovim dokumentom, ima i onih koji, poput novinara Vukašina Obradovića, smatraju da je medijska strategija samo spisak lepih želja koji ništa neće promeniti.
Sudeći po kontradiktornim napisima o Trampu, Informer ne uspeva da se odluči da li je američki predsednik prijatelj ili neprijatelj Srbije. Iako se u više navrata pojavljivao na naslovnoj ovog tabloida kao spasilac koji nam „donosi rešenje za Kosovo“ i koji je „naterao Šiptare na podelu“, danas se našao u ulozi negativca. Amerikanci su nam, naime, spremili „pakleni plan“: uložiće „neograničena sredstva“ u medije u Srbiji sa krajnjim ciljem da ubede građane da uđu u NATO i da se „odreknu Kosova i Republike Srpske“. „Ovo nema nikakve veze sa NATO. SAD poštuju vojnu neutralnost Srbije“, kažu iz USAID-a za Raskrikavanje.
Gradonačelnik Valjeva Slobodan Gvozdenović jedan promo tekst objavljen u Kuriru platio je 480 hiljada dinara, pišu Kolubarske.rs. U naručenom tekstu pod naslovom "Ostvarićemo san mnogih generacija Valjevaca" Gvozdenović je izgovorio 15 rečenica, što znači da je jedna rečenica građane Valjeva koštala 32.000 dinara.
