Vest
Napadi na KRIK i SLAPP tužbe u izveštaju Evropskog centra za slobodu štampe
09.02.2023. Milica Ljubičić Foto: Pixabay/AndyLeungHK
Osuđujuća presuda protiv KRIK-a po tužbi Bratislava Gašića, tužba bivše državne sekretarke MUP-a Dijane Hrkalović, optužbe i uvrede na račun urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića neki su od primera narušavanja slobode medija koji su se našli u izveštaju Evropskog centra za slobodu medija i štampe za 2022. godinu. U Srbiji je tokom prošle godine zabeležen 41 slučaj kršenja slobode medija koji je uključivao napade na ukupno 60 novinara ili medija u Srbiji.
U izveštaju Media Freedom Rapid Response se, među slučajevima pritisaka na medije u Srbiji, našao i niz napada na KRIK. Naročito su istaknute SLAPP tužbe, odnosno tužbe čiji je cilj ućutkivanje novinara.
Izveštaj pre svega ističe prvostepenu presudu kojom je sudija Nataša Petričević Milisavljević osudila KRIK u novembru 2022, po tužbi ministra policije Bratislava Gašića zbog navodne povrede časti i ugleda.
Osim toga, kao vid pritiska pomenuta je i tužba koju je bivša državna sekretarka MUP-a, Dijana Hrkalović, podnela protiv KRIK-a zbog šest tekstova objavljenih početkom 2022. godine.
U izveštaju je zabeležen i dokumentarac „Meta porodica”, emitovan na televiziji Pink početkom 2022, u kome je targetirano više novinara i medija, među kojima i urednik KRIK-a Stevan Dojčinović. U tom dokumentarcu su novinari i mediji bili optuživani za saradnju sa kriminalcima i obaveštajnim službama u pokušaju da organizuju ubistvo Aleksandra Vučiča i njegove porodice.
Spomenut je i napad poslanika SNS-a Vladimira Đukanovića na Dojčinovića, novinarku BIRN-a Jelenu Zorić i novinara NIN-a Vuka Cvijića na Tviteru, koji izveštavaju o „slučaju Jovanjica”. Đukanović, koji je inače advokat optuženog Predraga Koluvije napisao je da je reč o lažnim istraživačkim novinarima koji treba da budu na „optuženičkoj klupi”.
Pored KRIK-a, Media Freedom Rapid Response je podsetio na pretnje i zastrašivanja upućene i drugim redakcijama i novinarima u Srbiji. Kako su naveli, novinari rade u „toksičnom okruženju” koje „nastavlja da zabrinjava”.
„Političari i drugi mediji konstantno podstiču etiketiranje novinara kao izdajnika ili državnih neprijatelja čime legitimišu dodatno zastrašivanje javnosti.”
Evidentirane su pretnje koje je redakcija lista Danas dobijala na društvenim mrežama, kao i anonimni mejl koji je dobio urednik ovog lista, Dragoljub Petrović u kome se pretilo „salvama metaka”. Pretnje smrću su stizale i televiziji N1, uredniku portala VOICE Dinku Gruhonjiću, novinarki Jeleni Obućini, komumnisti Danasa Nenadu Kulačinu, kao i Veranu Matiću.
Osim verbalnih, Media Freedom Rapid Response je zabeležio 10 fizičkih napada na novinare tokom 2022. godine, od čega su se tri napada desila tokom izveštavanja sa Europrajda u Beogradu u septembru prošle godine.
Sa zastrašivanjima i pretnjama su se tokom 2022. suočavali i lokalni mediji, poput OK radija u Vranju čiji je jedan od prozora u kancelariji u potpunosti namerno zazidan. Podsećaju i na slučaj kada je jedna osoba ušla u kafić sa kojim ovaj radio deli prostor i kantom farbe poprskala ceo prostor.
Na nivou čitave Evrope, izveštaj je popisao ukupno 813 slučajeva kršenja slobode medija kako u zemljama Evropske unije (415 slučajeva) tako i u zemljama kandidatima za članstvo (398 slučajeva). Najviše prijava zabeleženo je u Turskoj (167) i Ukrajini (140), a u EU prednjače napadi na novinare u Nemačkoj (87) i Francuskoj (51).
Najveći broj prijava se odnosi na verbalne pretnje ili uvrede, zatim slede SLAPP tužbe, dok su na trećem mestu fizički napadi na novinare. Prošlu godinu je, kako se konstatuje u izveštaju, obeležio početak ruske invazije na Ukrajinu, a u prvih deset meseci rata na terenu je stradalo devetoro novinara, a mnogo njih je povređeno ili napadnuto dok su izveštavali sa fronta.
Izveštaj u okviru projekta Media Freedom Rapid Response zajedno sa Evropskim centrom za slobodu štampe i medija, kreiraju i eksperti Evropske federacije novinara (EFJ) i Međunarodnog instituta za štampu (IPI), a njime se beleže kršenja slobode medija u državama članicama Evropske unije i državama koje su kandidati za članstvo. Ovaj projekat, koji osim toga pruža i pravnu i praktičnu podršku medijima, postoji od 2020. godine uz finansijsku podršku Evropske komisije.
Izveštaj možete pročitati ovde.
