Kako izgleda desničarska medijska scena u Srbiji? Ko koga najčešće citira i ka kome se najviše usmerava saobraćaj? Raskrikavanje je ova pitanja istraživalo na uzorku od 25 nacionalistički ili antiglobalistički orijentisanih portala koje domaća publika najčešće posećuje, a koji dokazano šire neutemeljene tvrdnje ili dezinformacije. Analiza beklinkova (linkova koji vode sa jednog na drugi sajt) i citiranja pokazala je da su Informer i Večernje novosti neprikosnoveni gospodari i ovog dela medijskog univerzuma u Srbiji, a ujedno i najveći „saveznici”. Naime, iako bi trebalo da se radi o ljutoj konkurenciji, Informer dosledno preusmerava čitaoce na sajt Večernjih novosti i obrnuto, i to kroz desetine miliona beklinkova zabeleženih tokom godina, čime jedni drugima dodatno jačaju i poziciju na internetu i uticaj u društvu. Dobro međusobno povezani kroz hiperlinkove su i sajtovi sa ruskim državnim vlasništvom, što potvrđuje razvijenu i koordinisanu strategiju širenja informacija i uticaja.
Portal Nulta tačka, poznat po negiranju klimatskih promena, nedavno je objavio tekst u kome tvrdi da je američki milijarder Bil Gejts rekao da novinari imaju „moralnu obavezu da lažu o opasnostima klimatskih promena”. Nisu precizirali kada i gde je Bil Gejts ovo izjavio, ali na osnovu rekonstrukcije Raskrikavanja, ova tvrdnja je manipulativno interpretirana na osnovu tekstova dva kontroverzna portala iz Amerike.
Dvadesetak nevladinih organizacija našlo se na meti vlasnika Informera, Dragana J. Vučićevića, koji ovih dana iznosi podatke o njihovim donacijama iz inostranstva, optužujući ih da tim novcem pokušavaju da izazovu haos i sruše vlast u Srbiji preko ekoloških protesta. Iako nevladine organizacije ni ne kriju ko su im donatori, Vučićević je za mnoge objavio detaljne transakcije sa iznosima koje su dobili za svoje projekte tokom prethodnih godinu i po dana, primanja zaposlenih i njihova imena, pa čak i iznose koji su plaćani za ketering ili taksi.
Tokom prošle godine, izdavači šest novina - Informera, Alo-a, Srpskog telegrafa, Kurira, Večernjih novosti i Politike - dobili su ugovore vredne više od 1,3 miliona evra na tenderima za oglašavanje i lokalnim medijskim konkursima. Istovremeno, reč je o medijima koji su samo na naslovnim stranama 2023. objavili najmanje 1.154 manipulativna naslova.
U tabloidima i na društvenim mrežama trenutno je viralan snimak dela večernjeg Dnevnika televizije Nova S u kome voditeljka Jelena Obućina i novinar Željko Veljković pričaju na albanskom jeziku. Kako tabloidi izveštavaju, Dnevnik je emitovan „na dan kada su teroristi koji govore na tom istom jeziku u Račku napali Srbiju”, a dvadesetpetogodišnjica pomenutog događaja obeležena je pre dva dana. Ipak, u pitanju je dezinformacija i manipulacija zastarelim snimkom, pošto je konkretan Dnevnik emitovan 25. maja 2022. godine, kada su Obućina i Veljković izveštavali o festivalu „Merdita, dobar dan” i prilog završili pozdravom na albanskom.
Skoro deceniju od donošenja seta medijskih zakona, u godini za nama doneta su dva nova – Zakon o javnom informisanju i Zakon o elektronskim medijima. Najvažnija novina – Telekom može biti vlasnik medija. U prošloj godini državni Telekom kupio je i Globaltel, mobilnog operatera Željka Mitrovića, a vlasništvo se promenilo i u nedeljniku NIN. Raskrikavanje je postalo i punopravni član Evropske mreže standarda provere činjenica.
Ovih dana su u nekoliko prorežimskih medija objavljeni rezultati monitoringa dve televizije u vlasništvu United grupe - N1 i Nova S po kojima je od početka kampanje 120 sati bilo posvećeno „pljuvanju Vučića“. Ipak, informacija o tome ko je radio monitoring nije objavljena. Srpski telegraf tvrdi i da je na ovim televizijama Vučiću ukinuto pravo da odgovori na napade i to zbog odluke da ovi mediji ne emituju predizborne oglase.
Pokret Ekološki ustanak je danas objavio snimak telefonskog razgovora u kome se čuje kako Aleksandar Vučić govori novinarki da mu postavi pitanje o događajima u Makedoniji. U snimku koji traje nepuna dva minuta Vučić se novinarki obraća sa „ti“, ona ga pita ono što joj je on prethodno tražio i na kraju joj napominje da je „veoma važno da se to pusti“. Perica Gunjić, glavni i odgovorni urednik portala Cenzolovka, koji se bavi pitanjima medijskih sloboda, za Raskrikavanje navodi da je ovo još jedan dokaz da Vučić „direktno uređuje medije u Srbiji“.
„Slikaju mrlje krvi, uzimaju izjave od komšija, ne znam da li je ostao još neko u Duboni ili Malom Orašju ko nije dao izjavu“, opisuje novinarka Jovana Gligorijević „akcije“ medija ovih dana nakon masovnog ubistva u okolini Mladenovca. Sličan utisak joj je ostavilo i izveštavanje o ubistvu u osnovnoj školi. „Ne postoji reč da se opiše koliko je potresno to što je ubijeno osmoro dece, ali nema javnog interesa u tome što ćemo da fotografišemo sirote roditelje kao da su životinje u kavezu“. Da se izveštavalo po Kodeksu, smatraju pojedini sagovornici Raskrikavanja, javnost danas ne bi znala većinu detalja koje ipak zna, a koji ne informišu već zastrašuju, počinioce, žrtve i njihove porodice izlažu rizicima i dodatnom traumiranju, a neke potencijalno mogu da inspirišu na slične zločine. O medijskim aspektima ovih tragedija, osim sa Jovanom Gligorijević, razgovarali smo i sa novinarkama Tamarom Skrozza i Anne Marie Ćurčić i dečijim psihijatrom Robertom Grujičićem.