Nekoliko desetina pristalica pokreta „Dostojni Srbije“ juče se okupilo na privatnom posedu televizije N1 jer su, kako kažu, nezadovoljni izveštavanjem ovog medija. Ovaj pokret je inače poznat po višemesečnom „kampovanju“ ispred Narodne Skupštine od kako su 2020. godine proglasili svoju paralelnu državu „Narodnu Republiku Srbiju“ i „smenili“ Vučića. I prethodnih dana su nastojali da skrenu na sebe pažnju javnosti - paralelno sa protestom „Protiv nasilja“ organizovali su svoj skup ispred Skupštine, i sa razglasa govorili o migrantima, Novom svetskom poretku, agendi vladara sveta, borbi protiv političkog establišmenta i drugim antiglobalističkim idejama. U više navrata dosad su njihove tvrdnje bile predmet fektčekerskih provera. Svoj program predstavljali su ponovo i sinoć, u dvorištu televizije čiji su zaposleni satima ostali unutra i zvali policiju koja je, međutim, odbila da dođe.

Nakon okupljanja koje je SNS organizovala u petak i nakon protesta „Protiv nasilja“ u subotu, razračunavanje predstavnika vlasti i njenih simpatizera sa političarima i pojedincima iz opozicije i pojedinim medijima ne prestaje. Potpredsednica Narodne skupštine Sandra Božić je juče na Tviteru optužila opozicionarku Mariniku Tepić da želi Srbe da proglasi genocidnim narodom, pozivajući se na Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici star sedam godina u kome se tako nešto ne navodi.

Od dolaska Srpske napredne stranke na vlast, gotovo da nije bilo godine bez protesta. Oni postaju sve masovniji od rušenja u Savamali 2016. godine, a nakon njih su se desili i „Protesti protiv diktature“, „1 od 5 miliona“, potom demonstracije protiv kovid mera 2020. kada je policija tukla građane, a onda i okupljanja ekoloških aktivista protiv Rio Tinta koji su blokirali i saobraćajnice. Ovih nedelja smo u novom, po nekim procenama i najmasovnijem talasu protesta dosad, „Protiv nasilja“. Raskrikavanje više od pet godina prati kako mediji izveštavaju o svim ovim događajima pa smo izdvojili osam najčešćih medijskih manipulacija koje treba imati na umu.

Informer je juče napao Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO) da je „dala detaljno upustvo kako da mala deca masturbiraju“. Reč je, međutim, o netačnoj tvrdnji - navodno „uputstvo“ ne postoji, već se radi o dokumentu „Standardi seksualnog obrazovanja u Evropi“, starom 13 godina, u čijoj je izradi učestvovala SZO. On je namenjen donosiocima odluka i ekspertima, a ne deci, i predstavlja neku vrstu priloga seksualnom obrazovanju na starom kontinentu - u njemu se daje pregled telesnih i psiholoških promena kod dece u različitim uzrastima, preporuke da se deci i mladima daju informacije u vezi sa stvarima koje ih interesuju - poput tela, roda, pola, masturbacije, seksa, emocija, prava, reprodukcije i slično - kako bi sticali određena znanja i veštine i gradili pozitivne stavove prema seksualnosti, manjinama, jednakosti, emotivnim odnosima, ali i svest o rizicima, odgovornostima, kao i svojim i tuđim granicama.

Društvenim mrežama cirkuliše video u kome dva mladića maltretiraju čoveka koji šeta psa na ulici. Korisnici iz Srbije tvrde da je reč o incidentu iz Sombora, i da čoveka maltretiraju migranti. Video je međutim početkom maja nastao u Holandiji, a tamošnja policija je u međuvremenu uhapsila mladiće iz videa.

Portali u Srbiji su objavili da „ugledni američki magazin The Atlantic hvali Vučićeve poteze koji se tiču razoružavanja. Reč je o autorskom tekstu sociologa Erika Gordija, za koji su povod bila masovna ubistva u Srbiji. U tekstu Gordi ne hvali Vučića, već naprotiv - iznosi svoj pogled na „kulturu nasilja“ u Srbiji koju će, smatra on, biti mnogo teže iskoreniti: „Vučić je svestan da ne može da se pozabavi osnovnim uzrocima nasilja, a da ne dovede u pitanje temelje svoje vladavine“, piše autor u tekstu, ali su prorežimski tabloidi svu tu kritiku prećutali.

U petak uveče oko pola osam, kilometarska kolona građana prostirala se niz Ulicu kneza Miloša pa preko celog mosta Gazela, a ljudi je bilo toliko da su gotovo sat vremena pristizali ispred Sava centra. Dok su u tom trenutku društvene mreže „gorele“ od fotografija i snimaka, televizije su događaj ili ignorisale ili nastojale da ga umanje i delegitimišu. U studiju TV Pink kod Predraga Sarape zasedala je standardna ekipa analitičara - jedan od njih, Dragan J. Vučićević, kolonu je u jednom momentu nazvao „kolonicom“. Priču su pratili snimci Pinkovog drona ali uglavnom zumirani toliko krupno da je izgledalo kao da je na Gazeli zaista šačica ljudi. Kolika je zapravo bila duga ova reka građana, nisu mogli da vide ni gledaoci Dnevnika RTS koji pritom nisu mogli ništa ni da čuju - uključenje reportera u oba navrata pratili su „tehnički problemi“ zbog kojih je ton sve vreme bio isprekidan tako da se gotovo nijedna rečenica nije mogla razaznati.

Dva masovna ubistva tokom prošle nedelje u Srbiji bila su povod da se hiljade građana juče okupi na protestu „Srbija protiv nasilja“. Ipak, fotografije velikog broja ljudi na beogradskim ulicama čitaoci Informera nisu mogli da vide. Ovaj prorežimski tabloid objavio je snimak gotovo praznog platoa ispred Narodne skupštine implicirajući da je odziv bio mali i da protest nije uspeo. Istina je, međutim, drugačija - u trenutku kada je Informer to objavio, masa ljudi je već bila ispred Vlade.

„Slikaju mrlje krvi, uzimaju izjave od komšija, ne znam da li je ostao još neko u Duboni ili Malom Orašju ko nije dao izjavu“, opisuje novinarka Jovana Gligorijević „akcije“ medija ovih dana nakon masovnog ubistva u okolini Mladenovca. Sličan utisak joj je ostavilo i izveštavanje o ubistvu u osnovnoj školi. „Ne postoji reč da se opiše koliko je potresno to što je ubijeno osmoro dece, ali nema javnog interesa u tome što ćemo da fotografišemo sirote roditelje kao da su životinje u kavezu“. Da se izveštavalo po Kodeksu, smatraju pojedini sagovornici Raskrikavanja, javnost danas ne bi znala većinu detalja koje ipak zna, a koji ne informišu već zastrašuju, počinioce, žrtve i njihove porodice izlažu rizicima i dodatnom traumiranju, a neke potencijalno mogu da inspirišu na slične zločine. O medijskim aspektima ovih tragedija, osim sa Jovanom Gligorijević, razgovarali smo i sa novinarkama Tamarom Skrozza i Anne Marie Ćurčić i dečijim psihijatrom Robertom Grujičićem.