Od 2010. do danas, Srbija je sa kineskim bankama zaključila 16 ugovora o kreditima čija vrednost iznosi skoro 4,5 milijardi evra. Gotovo svi ti krediti uzimani su za infrastrukturne projekte – od puteva i mostova do toplovoda i železnica. Kineska „bratska podrška“ kako voli da je zove predsednik Vučić svodi se na zajmove, a poslove najčešće izvode kineske kompanije, bez javnih tendera, u okviru međudržavnih dogovora.

Ministar finansija Siniša Mali se prošle nedelje na Instagramu pohvalio nekim brojevima: u odnosu na pre 13 godina kada je SNS preuzela vlast, porasle su prosečna minimalna zarada i kupovna moć, a povećala se i stopa zaposlenosti. Ovu statistiku brže-bolje preneli su tabloidi, ali da su bili fer u poređenjima sa 2012. godinom, upoređivali bi i cene svega - na prvom mestu hrane - koje su od tada poprilično porasle. Siniša Mali je ponosan što su sada veće šanse nego 2012. godine da će siromašna tročlana porodica moći da izgura mesec sa jednim minimalcem.

U Srbiji poslednjih meseci biti stranac znači hodati po tankoj liniji između proterivanja i tabloidizacije – u trenutku možete postati „britanski plaćenik”, „hrvatski agent” ili „kolumbijski terorista”, a vaši lični podaci završiti na naslovnim stranama tabloida. Još apsurdnije, sve se obično završava na bombastičnim optužbama bez ikakvih ozbiljnih postupaka. Najsvežiji primeri ovog režimskog „obračuna sa strancima” su objava fotografije pasoša Britanca Alistera Holingtona na naslovnici Informera, pritvaranje kolumbijskog profesora Miguela Anhela Beltrana Viljegasa i njegove porodice na aerodromu u Beogradu i višemesečno proterivanje hrvatskih državljana.

Regionalna mreža See Check sa svojim partnerima poziva sve zainteresovane da se prijave za projekat „See Check Network - Borba protiv dezinformacija kroz mrežu provere činjenica”. U toku je drugi krug prijava koje su otvorene do 30. jula 2025. godine, a poziv je namenjen organizacijama civilnog društva i medijima.

Apelacioni sud u Beogradu kaznio je sa 160.000 dinara lokalni inđijski portal In Medija u prvom od sedam sudskih postupaka koji su protiv ovog medija prošle godine pokrenuli roditelji lokalnih karatista u slučaju „Skočko”. Naime, portal je prošle godine objavio fotografiju njihove dece na prijemu krod predsednika opštine koji im je darovao med za potenciju „Fruškogorski skočko”. Apelacioni sud je ocenio da je time In Medija povredila privatnost maloletnika, ugled i čast i naložio mediju da isplati 160.000 dinara odštete. Ovo je tek prvi od sedam istovetnih slučajeva koji su u toku, a urednica portala Verica Marinčić za Raskrikavanje kaže da njen medij nema novca da plati ni ovoliku kaznu.

Na otvaranju nove deonice auto-puta Miloš Veliki u subotu, pojedini mediji preneli su da Srbija, prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, ima više auto-puteva od Hrvatske i Rumunije. I dok je u slučaju Hrvatske Vučić pogrešno citiran, za Rumuniju je sam izneo pogrešnu tvrdnju. Svečano otvaranje, pored toga, obeležilo je i njegovo relativizovanje zabrinutosti javnosti za bezbednost same deonice i tunela na njoj, koja je, po svemu sudeći, puštena u probni rad iako nije potpuno dovršena.

Dok građani i porodice 16 stradalih u padu nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici u Novom Sadu i dalje čekaju istinu i odgovornost, provladin tabloid Informer nudi teoriju zavere. U bizarnom tekstu objavljenom osam meseci nakon tragedije, sugerišu da je reč o „terorističkom aktu" bez ijednog dokaza, uz neimenovane izvore i spekulacije da tužilaštvo ruši državu. Dok studenti i građani mesecima traže odgovornost za sistemsku korupciju koja je dovela do ove tragedije, Informeru je, po svemu sudeći, najvažnije da zaštiti predsednika Vučića - od sopstvenih građana.

Dan uoči obeležavanja 30 godina od genocida u Srebrenici, režimski mediji u Srbiji ponovo zloupotrebljavaju ovu temu u političke svrhe. Portal Informer danas je lažno pripisao šefu poslaničke grupe PSG Pavlu Grboviću izjavu kojom, navodno, traži proglašenje srpskog naroda genocidnim – iako se takve tvrdnje ne nalaze ni u predlogu rezolucije, niti u Grbovićevim izjavama.

Negativna kampanja u provladinim tabloidima i netačne optužbe da Srbe hoće da proglase za „genocidan narod”, prethodile su ovogodišnjem književnom festivalu „Krokodil”, koji se protekle nedelje 17. put održao u Beogradu. Povodom blaćenja u tabloidima, među kojima su i optužbe da je „Krokodil” „festival mržnje” i „antisrpski skup”, organizatori su najavili da će tužiti tabloide koji stoje iza ove kampanje. Ispričali su da su, između ostalog, nakon negativnih tekstova, počeli da dobijaju i pretnje, kao i da im je dvoje učesnika festivala otkazalo prisustvo iz straha za bezbednost. „To je bila jedna vrlo koordinisana, snažna kampanja protiv nas”, ocenila je izvršna direktorka festivala, Milena Berić.