Mediji Junajted grupe ovih dana su na tapetu predstavnika vlasti i tabloida koji ih optužuju da pozivaju na ubistvo Aleksandra Vučića. Ovo je oprobani recept koji vlast godinama unazad ponavlja u periodima društvenih problema ili kriza. Preko platforme Ahrefs smo analizirali frazu „ubistvo Vučića” koja se i ovih dana može često čuti u javnosti, a analiza je pokazala da je u nekoliko navrata proteklih godina upotreba ove sintagme u višednevnim kampanjama vlasti koincidirala sa društvenim krizama i nezadovoljstvima. Drugim rečima, pažnja javnosti se sa slučajeva korupcije i organizovanog kriminala, spornih investicija ili protesta, preusmerava na priču o „atentatu” koju započinju i vrte predstavnici vlasti i tabloidi, a kojom se onda bave i kritički orijentisani mediji.

Četiri dana je prošlo otkako se 20-godišnji Tomas Metju Kruks sa poluautomatskom puškom popeo na krov udaljen 150 metara od predsedničkog kandidata Donalda Trampa i pucao na njega tokom govora u Pensilvaniji. Tek treba da se utvrdi kako je ovako nešto moglo da promakne bezbednosnoj službi i policiji i ko je sve u lancu odgovornosti zakazao. Ipak, deo svetske i domaće javnosti odlučio je da se u ovoj kompleksnoj situaciji fokusira na žene iz neposrednog Trampovog obezbeđenja koje su delovale nesnađeno dok su ga evakuisali, a jedna je čak imala poteškoća da vrati pištolj u futrolu. Umesto pozivanja da se utvrde individualna odgovornost i pojedinačne kompetencije pripadnika tajne službe nezavisno od toga kog su pola, pojedini mediji sada zagovaraju mizoginu teoriju da su žene nedovoljno sposobne za rad u tajnim službama.

Last year, Raskrikavanje recorded at least 1,154 instances of manipulation on the front pages of six daily newspapers: Informer, Srpski Telegraf, Alo, Vecernje Novosti, Kurir, and Politika. These headlines were predominantly unfounded, biased, and manipulative. Due to the rising number of manipulative news pieces encountered in Politika, it has been included in our analysis this year.

Od momenta nestanke dvogodišnje Danke Ilić iz Bora, 26. marta, u trku za klikovima, pregledima i pažnjom krenuli su i tabloidni mediji, samoproklamovani detektivi i eksperti na mrežama. Dok je porodica devojčice živela u agoniji, objavljivane su potencijalno osetljive informacije iz istrage, a kada njih nije bilo, pojedini mediji prazninu su popunjavali potpunim izmišljotinama. I bez obzira što je deset dana nakon nestanka zvanično saopšteno šta se dogodilo, spekulacije su nastavljene. Pažnja javnosti je, očekivano, i dalje usmerena ka ovom slučaju, a u nastavku teksta čitaćete o onima koji su u prethodnih deset dana tu pažnju višestruko zloupotrebili – i to tako što su od ove strašne tragedije napravili spektakl.

Tokom prošle godine, izdavači šest novina - Informera, Alo-a, Srpskog telegrafa, Kurira, Večernjih novosti i Politike - dobili su ugovore vredne više od 1,3 miliona evra na tenderima za oglašavanje i lokalnim medijskim konkursima. Istovremeno, reč je o medijima koji su samo na naslovnim stranama 2023. objavili najmanje 1.154 manipulativna naslova.

Najmanje 1.154 manipulacije prošle godine Raskrikavanje je izbrojalo na naslovnim stranama šest dnevnih novina - u Informeru, Srpskom telegrafu, Alou, Večernjim novostima, Kuriru i Politici. Uglavnom je reč o neutemeljenim, pristrasnim i manipulativnim naslovima. Ove godine smo u uzorak koji analiziramo dodali i list Politika zbog povećanog broja manipulativnih vesti na koje nailazimo u ovim novinama.

Pre četiri godine bili smo jako blizu kolektivnog imuniteta kod gotovo svih bolesti koje sprečavaju obavezne vakcine. Danas se čini da smo od tog cilja sve dalje i dalje. Pandemija Kovida-19 i agresivna promocija antivakserstva uticala je na zdravstveni sistem i poverenje u vakcine, pa čak i u one koje se decenijama redovno primaju. Za dve godine broj zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka protiv roditelja koji odbijaju da vakcinišu svoju decu je gotovo utrostručen. Ipak, prema podacima koje je Raskrikavanje prikupilo skoro trećina postupaka zastari, a novčane kazne su prilično retke.

Osim čitanja novina i gledanja TV-a, posao novinara Raskrikavanja podrazumeva i mnogo „skrolovanja“, jer u potrazi za dezinformacijama dosta vremena provodimo na društvenim mrežama. Najčešće su nam na radaru tokom 2023. godine bili kanali i nalozi na Fejsbuku, Tviteru, Telegramu, Vajberu i TikToku pa evo šta bi, prema našem mišljenju, trebalo da znate o ovim platformama.

Dok je sinoć nekoliko demonstranata lomilo stakla na zgradi Skupštine pokušavajući da uđe, a policija ljude zasipala suzavcem, tukla i hapsila, na javnom servisu su emitovani rijaliti programi, kvizovi i serija „Selo gori a baba se češlja“. Samo oni koji su imali kablovske kanale poput N1 ili Al Džazire, mogli su da steknu osećaj o atmosferi na ulicama: u uključenjima reportera se čula lomljava stakla, videlo se da se pale baklje, lete jaja i kamenice, ljudi brišu oči od suzavca, a kamere su zabeležile i kako policija tuče i hapsi građane. RTS je o svemu izveštavao kratko u informativnim emisijama, ne prekidajući redovni zabavni program, i sve vreme izbegavajući da spomene sintagmu „izborna krađa“. Zato je, sa druge strane, reporter ustvrdio kako opozicija baca suzavac na policiju.