Kompanija Adria Media Group, dugogodišnji izdavač Kurira, obrisana je početkom avgusta iz poslovnog registra, pa je novi izdavač ovog tabloida postala druga firma Igora Žeželja - Mondo INC. Na pitanje zašto se ova promena dogodila - iz Monda tvrde radi lakšeg poslovanja i da ne planiraju njegovu prodaju. Ipak, ako i kada to budu planirali prvi potencijalni kupac biće državni Telekom koji će od sredine oktobra, prema ugovoru iz 2018, imati prava da zahteva od Žeželja da im proda kompaniju Mondo.

Uređivačka politika NIN-a ostaje ista, nema smanjenja plata niti otpuštanja – dogovor je sa današnjeg sastanka glavnog i odgovornog urednika ovog nedeljnika Milana Ćulibrka i nove vlasnice Jelene Drakulić Petrović. Ovo je u razgovoru za Raskrikavanje ispričao Ćulibrk dodavši da i on sam ostaje na uredničkoj poziciji. Nije, međutim, želeo da komentariše ugovor kojim je Ringijer Srbija preneo vlasništvo Jeleni Drakulić Petrović bez ikakve naknade.

Kompanija Ringijer Srbija, donedavni vlasnik NIN-a, ovaj nedeljnik je poklonila svojoj generalnoj direktorki Jeleni Drakulić Petrović, pokazuje ugovor o prenosu udela. U njemu stoji da Ringijer Srbija novoj vlasnici bez ikakve naknade prenosi svoj udeo (gotovo stoproncentni), koji vredi više od 280.000 evra. Iz kompanije Ringijer nisu želeli da odgovore na pitanja Raskrikavanja zašto su ovo učinili, odnosno koji je interes kompanije da svoj udeo ustupi bez naknade.

Nedeljnik NIN, koji je prethodnih 14 godina bio u vlasništvu švajcarske kompanije Ringijer, ovih dana je prešao u ruke generalne direktorke Ringijera u Srbiji Jelene Drakulić Petrović. Glavni i odgovorni urednik NIN-a Milan Ćulibrk za Raskrikavanje kaže da ne očekuje da će ova promena dovesti do otpuštanja ili promene kursa uređivačke politike. „Ako se stvari budu promenile, videćemo šta ćemo i kako ćemo“, kaže Ćulibrk.

Pokret Ekološki ustanak je danas objavio snimak telefonskog razgovora u kome se čuje kako Aleksandar Vučić govori novinarki da mu postavi pitanje o događajima u Makedoniji. U snimku koji traje nepuna dva minuta Vučić se novinarki obraća sa „ti“, ona ga pita ono što joj je on prethodno tražio i na kraju joj napominje da je „veoma važno da se to pusti“. Perica Gunjić, glavni i odgovorni urednik portala Cenzolovka, koji se bavi pitanjima medijskih sloboda, za Raskrikavanje navodi da je ovo još jedan dokaz da Vučić „direktno uređuje medije u Srbiji“.

Parlament je od juče na meti dela javnosti zbog dva sporna poteza: iz transkripata skupštinskog zasedanja volšebno je „nestala“ teška optužba koju je poslanik SNS Nebojša Bakarec izrekao na račun opozicionog poslanika, a onda je Skupština odlučila da ubuduće novinarima steno-beleške dostavlja tek sutradan, suprotno višegodišnjoj ustaljenoj praksi. Suočeni sa odijumom javnosti, iz Skupštine su današnje transkripte ipak dostavili novinarima koji prate zasedanja, ali nakon ovih incidenata, kako kaže za Raskrikavanje reporterka Bete Mirjana Nikolić, oni počinju da sumnjaju u njihovu verodostojnost: „To nije bilo ni za vreme Slobodana Miloševića“.

Nekoliko desetina pristalica pokreta „Dostojni Srbije“ juče se okupilo na privatnom posedu televizije N1 jer su, kako kažu, nezadovoljni izveštavanjem ovog medija. Ovaj pokret je inače poznat po višemesečnom „kampovanju“ ispred Narodne Skupštine od kako su 2020. godine proglasili svoju paralelnu državu „Narodnu Republiku Srbiju“ i „smenili“ Vučića. I prethodnih dana su nastojali da skrenu na sebe pažnju javnosti - paralelno sa protestom „Protiv nasilja“ organizovali su svoj skup ispred Skupštine, i sa razglasa govorili o migrantima, Novom svetskom poretku, agendi vladara sveta, borbi protiv političkog establišmenta i drugim antiglobalističkim idejama. U više navrata dosad su njihove tvrdnje bile predmet fektčekerskih provera. Svoj program predstavljali su ponovo i sinoć, u dvorištu televizije čiji su zaposleni satima ostali unutra i zvali policiju koja je, međutim, odbila da dođe.

U petak uveče oko pola osam, kilometarska kolona građana prostirala se niz Ulicu kneza Miloša pa preko celog mosta Gazela, a ljudi je bilo toliko da su gotovo sat vremena pristizali ispred Sava centra. Dok su u tom trenutku društvene mreže „gorele“ od fotografija i snimaka, televizije su događaj ili ignorisale ili nastojale da ga umanje i delegitimišu. U studiju TV Pink kod Predraga Sarape zasedala je standardna ekipa analitičara - jedan od njih, Dragan J. Vučićević, kolonu je u jednom momentu nazvao „kolonicom“. Priču su pratili snimci Pinkovog drona ali uglavnom zumirani toliko krupno da je izgledalo kao da je na Gazeli zaista šačica ljudi. Kolika je zapravo bila duga ova reka građana, nisu mogli da vide ni gledaoci Dnevnika RTS koji pritom nisu mogli ništa ni da čuju - uključenje reportera u oba navrata pratili su „tehnički problemi“ zbog kojih je ton sve vreme bio isprekidan tako da se gotovo nijedna rečenica nije mogla razaznati.

Srbija je pala za 12 mesta u odnosu na prošlu godinu na listi medijskih sloboda Reportera bez granica koja je objavljena danas, na Svetski dan slobode medija. Srbija se sada nalazi na 91. mestu, za razliku od prošle godine, kada je bila 79. na listi 180 zemalja sveta, a svrstava se u države u kojima je situacija u medijima „problematična”. „Srbija, u kojoj provladini mediji šire rusku propagandu, pretrpela je najveći pad u regionu“, navode Reporteri.