Od 2010. do danas, Srbija je sa kineskim bankama zaključila 16 ugovora o kreditima čija vrednost iznosi skoro 4,5 milijardi evra. Gotovo svi ti krediti uzimani su za infrastrukturne projekte – od puteva i mostova do toplovoda i železnica. Kineska „bratska podrška“ kako voli da je zove predsednik Vučić svodi se na zajmove, a poslove najčešće izvode kineske kompanije, bez javnih tendera, u okviru međudržavnih dogovora.
Ministar finansija Siniša Mali se prošle nedelje na Instagramu pohvalio nekim brojevima: u odnosu na pre 13 godina kada je SNS preuzela vlast, porasle su prosečna minimalna zarada i kupovna moć, a povećala se i stopa zaposlenosti. Ovu statistiku brže-bolje preneli su tabloidi, ali da su bili fer u poređenjima sa 2012. godinom, upoređivali bi i cene svega - na prvom mestu hrane - koje su od tada poprilično porasle. Siniša Mali je ponosan što su sada veće šanse nego 2012. godine da će siromašna tročlana porodica moći da izgura mesec sa jednim minimalcem.
U Srbiji poslednjih meseci biti stranac znači hodati po tankoj liniji između proterivanja i tabloidizacije – u trenutku možete postati „britanski plaćenik”, „hrvatski agent” ili „kolumbijski terorista”, a vaši lični podaci završiti na naslovnim stranama tabloida. Još apsurdnije, sve se obično završava na bombastičnim optužbama bez ikakvih ozbiljnih postupaka. Najsvežiji primeri ovog režimskog „obračuna sa strancima” su objava fotografije pasoša Britanca Alistera Holingtona na naslovnici Informera, pritvaranje kolumbijskog profesora Miguela Anhela Beltrana Viljegasa i njegove porodice na aerodromu u Beogradu i višemesečno proterivanje hrvatskih državljana.
Apelacioni sud u Beogradu kaznio je sa 160.000 dinara lokalni inđijski portal In Medija u prvom od sedam sudskih postupaka koji su protiv ovog medija prošle godine pokrenuli roditelji lokalnih karatista u slučaju „Skočko”. Naime, portal je prošle godine objavio fotografiju njihove dece na prijemu krod predsednika opštine koji im je darovao med za potenciju „Fruškogorski skočko”. Apelacioni sud je ocenio da je time In Medija povredila privatnost maloletnika, ugled i čast i naložio mediju da isplati 160.000 dinara odštete. Ovo je tek prvi od sedam istovetnih slučajeva koji su u toku, a urednica portala Verica Marinčić za Raskrikavanje kaže da njen medij nema novca da plati ni ovoliku kaznu.
Regionalna mreža See Check sa svojim partnerima poziva sve zainteresovane da se prijave za projekat „See Check Network - Borba protiv dezinformacija kroz mrežu provere činjenica”. U toku je drugi krug prijava koje su otvorene do 30. jula 2025. godine, a poziv je namenjen organizacijama civilnog društva i medijima.
Na otvaranju nove deonice auto-puta Miloš Veliki u subotu, pojedini mediji preneli su da Srbija, prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, ima više auto-puteva od Hrvatske i Rumunije. I dok je u slučaju Hrvatske Vučić pogrešno citiran, za Rumuniju je sam izneo pogrešnu tvrdnju. Svečano otvaranje, pored toga, obeležilo je i njegovo relativizovanje zabrinutosti javnosti za bezbednost same deonice i tunela na njoj, koja je, po svemu sudeći, puštena u probni rad iako nije potpuno dovršena.
Više tabloida danas je na naslovnim stranama objavilo tekstove sa sličnim narativom – da su ponovljeni izbori na jednom biračkom mestu u Kosjeriću odraz volje naroda, odnosno da su glasači, tzv. „blokaderi”, nezadovoljni protestima, počeli da glasaju za SNS. Iako je tačno da je SNS ostvario tesnu pobedu i osvojio većinu glasova u Kosjeriću, tabloidi uporno izostavljaju činjenicu da su tokom izbornog dana, kao i tokom ponovljenog glasanja 1. jula, zabeležene brojne neregularnosti, pre svega pritisci režima na birače. Posmatračka misija CRTE je ocenila da su izbori protekli u „atmosferi straha”.
Blokade ulica i raskrsnica u Beogradu, Novom Sadu i drugim gradovima novi su povod za Srpski telegraf da proteste u Srbiji poveže sa Majdanom – demonstracijama iz 2014. koje su u Ukrajini kulminirale svrgavanjem proruskog predsednika Viktora Janukoviča. Kao argument da su trenuntne blokade „kopija” Majdana ovaj tabloid uzima to što su u oba slučaja na blokadama korišćene, između ostalog, automobilske gume. Osim toga, da je reč o Majdanu u Srbiji, naslućuje i neimenovani izvor ovog tabloida, koji tvrdi da će sve na kraju eskalirati u nasilje. Ipak, blokade ulica u Srbiji građani sprovode mirno. Tabloidi istovremeno izbegavaju da pomenu razloge blokada – zahtev za oslobađanje privedenih studenata posle Vidovdanskog protesta, raspisivanje vanrednih izbora i raspuštanje „skupa“ u Pionirskom parku.
Desetak novinara, kamermana i tehničara u Euronews Srbija juče je dobilo otkaz, dok su drugi nezvanično od kolega obavešteni da ih takav epilog uskoro čeka, saznaje Raskrikavanje. Nekima, koji juče nisu bili u prilici da prime otkaze, na račune su legle nepoznate uplate novca „koje liče na otpremnine”. Njih niko nije kontaktirao, a kako kažu pojedini među njima – ugašeni su im i poslovni mejlovi. Posle Marije Šehić koja je dobila otkaz sredinom juna, otpušten je i Milan Šarić, još jedno poznato TV lice. On za Raskrikavanje kaže da misli da čitava sistematizacija ima veze sa dešavanjima iz aprila, a da su zaposleni saznali o njoj s plutene table koja se odjednom pojavila u hodniku zgrade u kojoj radi. Zvaničnog obaveštenja Euronews-a o novim otkazima i dalje nema, a urednica Dragana Pejović nije odgovorila na poziv i poruku Raskrikavanja.
Provladin tabloid Informer je danas „otkrio” još jedan navodni plan „blokadera” za protest studenata u blokadi najavljen za Vidovdan. Ovoga puta tvrde da je cilj protesta formiranje vlade koja će „priznati da su Srbi krivi za genocid u Srebrenici”. Do ovog zaključka Informer je došao na osnovu izjave jedne studentkinje, koja je u Utisku nedelje kritikovala prodaju srpskog oružja Izraelu koji istovremeno ratuje u Gazi. Ona je izjavila da Izrael u Gazi vrši genocid, i da građani Srbije ne žele da njihova zemlja izvozom oružja učestvuje u tome. U jednoj rečenici je pomenula da nam „predstoji godišnjica genocida”, očigledno misleći na Srebrenicu, a to je bilo dovoljno da Informer zaključi kako studenti navodno žele vladu koja će priznati da su Srbi „genocidni”. Ne samo da ona to nije izjavila, već je dva puta jasno naglasila da za genocid odgovornost snose isključivo pojedinci, a ne čitav narod.
