Na poslednjoj sednici Komisije za žalbe Saveta za štampu jedanaest članova ovog tela odlučivalo je o pet žalbi - doneli su dve jednoglasne odluke o kršenjima Kodeksa novinara i to za Informer i portal infocentrala. U dva slučaja - žalbi Kurira na portal N1 i Zaštitnika građana na portal nova.rs mišljenja članova Komisije su i nakon diskusije ostala podeljena.

U današnjem nastavku suđenja Dragoljubu Simonoviću i trojici okrivljenih za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića saslušano je pet veštaka kao i vođa vatrogasne jedinice koji je intervenisao pri gašenju Jovanovićeve kuće u noći između 12. i 13. decembra 2018. godine. I danas je gotovo sve vreme bilo posvećeno proceni štete, odnosno pokušaju odbrane da dokaže da je šteta manja nešto što to tvrde veštaci.

U nastavku suđenja trojici okrivljenih za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića iz Grocke opet se raspravljalo o tome kolika je zaista šteta nastala nakon požara, da li je bilo neophodno menjati pločice i sanitarije u kupatilu ili ih samo očistiti od gareži. Dok odbrana materijalnu štetu procenjuje na oko 17 hiljada evra, sudski veštak građevinske struke Vojislav Popović ostao je pri svojim nalazima i duplo većoj procenjenoj šteti. Takođe, sudija Slavko Žugić opet je pripojio ovom suđenju i četvrtookrivljenog Aleksandra Marinkovića koji se trenutno nalazi u bekstvu. Marinković je optužen da je lično zapalio garažu novinaru Jovanoviću i od početka suđenja nije se pojavljivao na pretresima, pa je postupak protiv njega odvojen.

Potpredsednica opozicione Stranke slobode i pravde Marinika Tepić podelila je danas novinarima ugovor prema kome je državna firma Telekom Srbija uložila 38 miliona evra u kompaniju biznismena Igora Žeželja. Tepić tvrdi da je upravo ovim novcem Žeželj kupio tabloid Kurir. Telekom u današnjem saopštenju tvrdi da je ovo nastavak negativne kampanje, ali nije demantovao postojanje ugovora i da je uložio milione evra u Žeželjevu firmu.

Vest da je Rusija registrovala „prvu svetsku vakcinu protiv koronavirusa“ odjeknula je svetskim i domaćim medijima. Ipak, vakcina je registrovana uprkos tome što nije ni blizu završetka testiranja. Epidemiolog Zoran Radovanović kaže za Raskrikavanje da su Rusi „zbrzali prvu i drugu fazu testiranja“, i da vakcina ne sme da se daje široj populaciji dok se ne dokaže da je efikasna i bezbedna, što sa ruskom vakcinom još uvek nije slučaj. „Ako je ispitana na 30-40 ljudi i niko se ne oseća loše, to i dalje ne znači da kod svakog 500. ispitanika ta vakcina neće izazvati paralizu, alergijsku reakciju, ili nešto drugo“, navodi Radovanović.

Nakon što su UNS i N1 objavili da je firma ADD production, u vlasništvu Irene Gašić, supruge načelnika BIA Bratislava Gašića, ove godine dobila skoro 40.000 evra na konkursima za projektno sufinansiranje, oglasila se i ova produkcija navodeći da oni dobijaju „mnogo manje nego što pojedine kuće dobijaju od nekih stranih firmi za neke projekte koji su usmereni samo ka tome da se pljuje i blati ono što je dobro u ovoj državi“.

Lek hidroksihlorokin koji su političari, poput Donalda Trampa i Aleksandra Vučića, pompezno i preuranjeno predstavljali kao lek protiv COVID-19, nije se pokazao ni efikasnim ni bezbednim u lečenju ove bolesti. Kako su ovih dana saopštili iz Svetske zdravstvene organizacije, studije pokazuju da ovaj antimalarik ne smanjuje smrtnost kod hospitalizovanih pacijenata niti pomaže kod blagih i umerenih formi bolesti. I ne samo to - lek može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, pa čak i smrt.

Zaštitnik građana je zbog postupka Uprave za sprečavanje pranja novca koja je iz nejasnih razloga od svih poslovnih banaka tražila uvid u transakcije za više od 50 pojedinaca i organizacija najavio kontrolu te agencije kako bi utvrdio da li je ovaj proces bio zakonit.

Dvadeset novinara, aktivista i političara, uz još 37 nevladinih organizacija, među kojima je i KRIK, na meti su Uprave za sprečavanje pranja novca koja prikuplja podatke o njihovim novčanim transakcijama. Dok Uprava, koja radi u okviru Ministarstva finansija na čijem je čelu Siniša Mali, tvrdi da se radi o redovnim aktivnostima, oni koji je istražuju smatraju da su razlozi - politički.