Vest
Lokalni mediji trpeli pritiske vlasti i tokom vanrednog stanja
22.10.2020. Milica Ljubičić Foto: Pixabay / Engin_Akyurt
Lokalni mediji suočavali su se sa različitim pokušajima gradskih vlasti da ih cenzurišu i utiču na njihovo izveštavanje tokom prvih šest meseci od početka pandemije, pokazali su rezultati istraživanja Fondacije „Slavko Ćuruvija“. Od šest gradova obuhvaćenih istraživanjem, samo u Boru novinari su dobijali pouzdane i precizne informacije o lokalnoj epidemiološkoj situaciji.
Prema svedočenjima novinara iz Valjeva, Pančeva, Subotice, Kragujevca i Prijepolja najveći problem sa kojim su se suočavali tokom krize je lokalna vlast. Često su bili uskraćivani za informacije ili su nailazili na „ćutanje”, a ekskluzivne vesti bile su dostupne uglavnom medijima koji su bliski vlastima.
Kako navode, otežano su dolazili do informacija o ekonomskim posledicama koje je epidemija ostavljala na njihove sredine, poput posledica na loklanu privredu, broju radnika koji su ostali bez posla, merama pomoći za najugroženije. Lakše je bilo dobiti informacije o merama lokalnih štabova, ali čini se zbog toga što su ove informacije bile dostupnije jer je njih saopštavao i nacionalni Krizni štab.
Valjevski portal kolubarske.rs navodi da je gradska vlast davala informacije „samo svojim medijima”, te da je valjevski gradonačelnik, ujedno i komandant Štaba za vanredne situacije zapretio da će uvesti „drakonske mere”.
Gradonačelnik Valjeva, Slobodan Gvozdenović, zabranio je „svaku komunikaciju sa medijima i zapretio rigoroznim kaznama i tužbama. Mediji, koji su i do tada bili pod pritiskom, sada su izloženi i dodatnom pritisku i pretnjama. Takođe je pretio da može da primeni drakonske mere u vreme vanrednog stanja”, piše u izveštaju Kolubarskih.
Dok se valjevski portal u izveštavanju o epidemiji oslanjao na „pouzdane izvore među zdravstvenim radnicima”, novinari iz Prijepolja i Kragujevca su u određenim periodima imali više sreće sa lokalnim vlastima, te su od njih dobijali relevantne informacije.
Subotički Magločistač je međutim dobijao odgovore samo od nekih subotičkih organa, pri čemu su odgovori, kako navode, bili kontradiktorni i često nepouzdani. Navode da su novinari bili u strahu jer „nisu znali šta smeju, a šta ne smeju da napišu”.
„Strah se unosio i na taj način da niko sa novinarima nije želeo da razgovara, niko im se nije javljao na pozive, niko nije održao konferenciju za novinare da objasni situaciju, da umiri građane. Novinari nisu znali šta smeju, a šta ne smeju da napišu, hoće li i oni poput Ane (Lalić) završiti u zatvoru”, navodi se u izveštaju subotičkog portala.
Novinarima pančevačkog Panpress-a bila su uskraćena čak i saopštenja koja su počeli da dobijaju tek od septembra.
„Saopštenja nam nije slala nijedna ustanova/institucija, već smo se informisali preko njihovih sajtova. Gradonačelnik, direktor Opšte bolnice i direktorka Zavoda za javno zdravlje davali su izjave za prorežimske medije, kao i za dopisništva RTS-a i RTV-a”, navedeno je u izveštaju Panpress-a.
Istraživanje pod nazivom „Kvalitet informisanja u lokalnim zajednicama o pandemiji kovida 19”, koje je sprovela Fondacija “Slavko Ćuruvija”, činili su lokalni mediji: Magloćistač (Subotica), Istmedia (Bor), Kolubarske (Valjevo), Glas Šumadije (Kragujevac), Foruminfo/ TV Forum (Prijepolje) i Panpress (Pančevo).
Celu analizu o tome kako je šest medija dobijalo informacije tokom prvih šest meseci epidemije virusa korona možete pročitati ovde.
