Raskrikavanje izdvaja sedam najzanimljivijih dezinformacija o ratu koje smo „uhvatili” tokom prošle godine u medijima i na društvenim mrežama. U najvećem broju slučajeva radi se o foto i video manipulacijama.

Rat u Ukrajini je obeležio 2022. godinu, te su najčitaniji tekstovi prošle godine na našem sajtu bili upravo u vezi sa dezinformacijama o sukobu. Raskrikavanje je pisalo i o dezinformacijama u vezi sa vakcinama, majmunskim boginjama, LGBT populacijom, kao i temama o kojima se diskutovalo u javnosti. Primer je Informerov intervju sa osuđenim silovateljem, koji je doveo do protesta ispred redakcije ovog tabloida, a analiza u kojoj je Raskrikavanje ukazalo na njegove „manjkavosti” je privukla pažnju čitalaca. U nastavku se nalazi lista najčitanijih tekstova u prošloj godini.

Pre tačno pet godina smo pokrenuli Raskrikavanje.rs, prvi sajt u Srbiji za proveru tačnosti informacija u tekstovima drugih medija. Od 2017. do danas raskrinkali smo na stotine dezinformacija, svake godine tradicionalno brojali lažne vesti na naslovnim stranama najčitanijih novina, analizirali propagandne narative, pratili dešavanja na medijskom tržištu, pisali o spregama vlasnika i urednika sa vlastima, tokovima novca kroz javne nabavke i lokalne konkurse, lovili cenzuru i pritiske, ali i uranjali u opskurne svetove alternativnih kanala (dez)informisanja - poput Vajber i Telegram grupa. Evo šta je obeležilo prethodnih pet godina, po izboru Raskrikavanja.

Portal Raskrikavanje je odnedavno postao verifikovani član Međunarodne mreže za proveru činjenica (International Fact-Checking Network - IFCN). Reč je o zajednici redakcija iz čitavog sveta koje se bave proverom činjenica (fektčekingom) i za koje je u procesu verifikacije utvrđeno da to rade nezavisno i nepristrasno. Među članicama su i Washington Post Fact-checker, PolitiFact, Snopes, AFP i drugi.

Nastavak suđenja četvorici okrivljenih za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića, odložen je do januara jer je advokatica Aleksandra Zlatić, koja zastupa jednog od okrivljenih, tražila izuzeće tužioca Predraga Milovanovića zbog, kako je rekla, pristrasnosti. Sledeći pretres zakazan za 16. januar.

Medijskom carstvu Igora Žeželja, vlasnika više medija među kojima je najuticajniji dnevni list Kurir, odnedavno se pridružio i sajt Euractiv.rs. Sajt je „filijala” medijske kuće Euractiv iz Brisela koja je, nakon 12 godina saradnje sa agencijom Beta, odlučila da za novog partnera uzme Žeželjevu firmu. Reč je, inače, o portalu koji je informisao domaću publiku o dešavanjima u EU, ali i evropsku publiku o relevantnim dešavanjima iz Srbije uključujući i afere poput Savamale, korupciji, pritiscima na medije, otkrićima istraživačkih novinara. Iz centrale u Briselu za Raskrikavanje nisu želeli da odgovore na pitanje zašto su, za saradnju uzeli firmu koja u svom portfoliju ima prorežimski tabloid, a o svojim motivima za preuzimanje sajta o EU integracijama nije želeo da govori ni Žeželj.

Današnjim zasedanjem apelacionog veća u postupku za ubistvo Slavka Ćuruvije završeno je trodnevno javno razmatranje žalbi na presudu Višeg suda. Petočlano sudsko veće Apelacionog suda će u narednom periodu zasedati iza zatvorenih vrata i odlučivati o presudi, ali nije poznato kada će doneti pravosnažnu odluku.

Danas je u Apelacionom sudu u Beogradu nastavljeno iznošenje i obrazlaganje žalbi na presudu Višeg suda kojom su četvorica bivših pripadnika Državne bezbednosti osuđena za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Žalbu su danas iznosili Vladimir Marinkov, advokat bivšeg šefa DB-a Radomira Markovića, kao i Stevan Protić, branilac Miroslava Kuraka koji je optužen da je Ćuruviju likvidirao. Obojica traže da Apelacioni sud otvori pretres i analizira raspoložive dokaze, te da se njihovi klijenti oslobode krivice.

Osam meseci nakon što su uložene žalbe na presudu u postupku za ubistvo Slavka Ćuruvije, u Apelacionom sudu u Beogradu danas je održana prva sednica. Petočlano veće će u narednom periodu odlučiti da li će potvrditi presudu Višeg suda od prošlog decembra kojom su četvorica bivših pripadnika Resora državne bezbednosti osuđena na ukupno 100 godina zatvora, ili će je preinačiti ili ukinuti. Na današnjem zasedanju je svoju žalbu obrazlagao zamenik tužioca za organizovani kriminal koji je za okrivljene tražio po 40 godina zatvora, a od sutra će to činiti odbrana okrivljenih. Predviđeno je da suđenje traje svih pet radnih dana ove nedelje.