Srbija je ove godine zauzela 79. mesto od 180 zemalja prema indeksu medijskih sloboda koji je objavila međunarodna organizacija Reporteri bez granica. Iako je napredovala za 14 mesta u odnosu na prošlu godinu, Srbija se i dalje svrstava među „problematične” zemlje, a istoj grupi pripadaju i zemlje iz regiona poput Crne Gore, Kosova, , Bosne i Hercegovine, Mađarske, Bugarske. Reporteri navode da je u Srbiji „kvalitetno nagrađivano istraživačko novinarstvo koje istražuje kriminal i korupciju uhvaćeno između lažnih vesti i propagande”. Dodaju da je pravni okvir „solidan“, ali da su „novinari ugroženi političkim pritiskom i nekažnjivošću zločina počinjenih nad njima”.
U najnovijem izveštaju američke nevladine organizacije Fridom haus „Zemlje u tranziciji”, Srbija je ove godine najviše u regionu nazadovala u oblasti sprovođenja demokratskih reformi. Po njihovoj oceni, treću godinu zaredom nalazimo se u redu hibridnih, a ne demokratskih režima što praktično znači da je vlast u Srbiji zasnovana na autoritarizmu. U delu izveštaja o medijima Fridom haus podseća i na prošlogodišnju kampanju vlasti protiv KRIK-a optužujući novinare da sarađuju sa Veljkom Belivukom, optuženim između ostalog za brutalna ubistva i otmice.
Novi izveštaj Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Srbiji za prošlu godinu posebno se osvrnuo i na stanje u medijima. Najveće probleme vide u pretnjama i napadima na novinare kao i „ogromnoj ulozi države u prezasićenom medijskom sektoru” što kako pišu, dodatno podriva medijske slobode. U dokumentu je ocenjeno da tabloidi i dalje šire dezinformacije, podsećajuči i na analizu naslovnih strana koju je Raskrikavanje objavilo prošle godine. U delu izveštaja o napadima, spominje se kampanja koju su provladini tabloidi danima vodili protiv KRIK-a, optužujući novinare da su sarađivali sa grupom Veljka Belivuka, kojoj se sudi za brutalna ubistva, otmice, prodaju droge, nezakonito držanje oružja.
Ni danas nije uspelo da se održi prvo ročište u ponovljenom postupku protiv Dragoljuba Simonovića, Vladimira Mihilovića i Aleksandra Marinkovića koji su okrivljeni da su naložili, odnosno zapalili kuću novinara portala Žig infa u decembru 2018. Ovaj put na suđenje nije došao Simonović zbog bolesti, ali njegovi advokati nisu imali medicinsku dokumentaciju koja bi to i dokazala. Sudija Luka Pantelić je zbog toga naredio da na sledeće ročište Simonović bude doveden uz pratnju policije.
23 godine od ubistva novinara Slavka Ćuruvije, dva najveća novinarska udruženja u Srbiji pozvala su Apelacioni sud da potvrdi presudu četvorici okrivljenih i time stavi tačku na ovaj zločin. Presudom iz decembra 2021. za Ćuruvijino ubistvo su na ukupno 100 godina zatvora osuđena četvorica bivših pripadnika Državne bezbednosti.
U najnovijem izveštaju organizacije Fridom Haus o stanju sloboda u svetu 2021. godine, u delu o medijima Srbija je ocenjena kao zemlja u kojoj su novinari sve više pod pritiscima tokom vlasti Srpske napredne stranke. Izdvojen je slučaj KRIK-a koji je prošle godine bio meta pretnji i tabloidnih kampanja koje su počele nakon što su novinari ove redakcije tražili od Aleksandra Vučića da objasni veze vlasti i kriminalnog klana Veljka Belivuka.
Novo suđenje trojici okrivljenih za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića, trebalo je da počne danas, ali se nije održalo zbog odsustva advokatice jednog od okrivljenih, Zore Dobričanin. U sudnici se danas nije pojavio ni novinar portala Žig info čija je kuća zapaljena, Milan Jovanović. Sudija je sledeće suđenje zakazao za 8. april.
Nakon što je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo prvostepenu presudu, okrivljenima za paljenje kuće novinara portala Žig info, Milana Jovanovića, počeće da se sudi iz početka. Tako će se sutra pred sudom opet naći bivši predsednik opštine Grocka, Dragoljub Simonović i bivši policajac Vladimir Mihailović. Oni su, zajedno sa Aleksandrom Marinkovićem, koji je u bekstvu, prethodno osuđeni na ukupno 12 i po godina zatvora, ali je tu presudu Apelacioni sud ukinuo krajem decembra prošle godine. Milan Jovanović kaže za Raskrikavanje da očekuje opstrukcije, kao i da ovaj postupak ne doživljava kao svoju ličnu borbu, već kao borbu svih novinara.
U najnovijem izveštaju o stanju medija u Srbiji, međunarodna organizacija Human Rights Watch (HRW) podsetila je na napade na KRIK prošlog marta, kada su provladini tabloidi i poslanici SNS-a povezivali KRIK sa kriminalnim klanom Veljka Belivuka. „Klevete protiv KRIK-a dovele su njihove novinare u opasnost“, ističe HRW. U izveštaju zaključuju da se novinari u Srbiji i dalje suočavaju sa pretnjama, a da nadležni na to slabo reaguju.