Srbija nije postigla napredak u odnosu na preporuke Evropske komisije iz prošle godine u oblasti slobode izražavanja, zaključuje se u izveštaju EK o Srbiji. Evropska komisija navodi da je potrebno da Srbija ojača bezbednost novinara, a pre svega traži da se visoki funkcioneri uzdrže od etiketiranja ili verbalnih napada na novinare. U izveštaju konstatuju i da SLAPP tužbe sve više ometaju rad istraživačkih novinara u Srbiji.

Tokom predstavljanja prvog izveštaja OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) o lokalnim izborima u Srbiji, šef posmatračke misije Lamberto Zanijer pohvalio je napredak u izbornom procesu i formiranje Radne grupe za primene ODIHR preporuka. Međutim, u istom izveštaju je ukazano i na brojne probleme i nepravilnosti zabeležene na dan izbora – kupovinu glasova, nasilje, proceduralne probleme, pritisak na zaposlene u institucijama sistema, zloupotrebu resursa, pritisak na medije itd. Tabloid Informer je međutim u svom tekstu preneo samo deo ovih nepravilnosti rekavši da je ODIHR potvrdio da je izborni dan prošao maltene besprekorno.

Više provladnih medija je „ekskluzivno“ objavilo da najnoviji izveštaj OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) pokazuje da su izbori u Srbiji bili regularni, te da je „stavljena tačka na malverzacije opozicije“, koja je ukazivala na neregularnosti nedavno održanih parlamentarnih izbora. Isto tumačenje ima i vlast kao i premijerka Ana Brnabić. Uprkos ovakvim tvrdnjama provladinih medija, OEBS-ova posmatračka misija je u izveštaju konstatovala da je na parlamentarnim izborima u Srbiji itekako bilo neregularnosti - uočili su kupovinu glasova, fotografisanje izbornih listića, nelegalne uticaje na birače. Kažu i da je kampanjom dominirao Aleksandar Vučić koji nije bio kandidat ni za jednu funkciju.

Evropska komisija je objavila izveštaj o napretku Srbije u kome se najčešće može pročitati da je Srbija u prethodnoj godini ostvarila „ograničeni napredak“ u ključnim oblastima: borbi protiv korupcije, organizovanog kriminala, slobodi izražavanja, reformi javne uprave, ili „izvestan napredak“ u oblastima poput pravosuđa. Iako je ovaj izveštaj generalno povoljniji nego što su to bili neki raniji o Srbiji, i dalje praktično da nema oblasti u kojoj nisu iznete kritike na račun onoga što još uvek nije i tek treba da se uradi. Ipak, neki mediji, poput Tanjuga ili Euraktiva, objavili su u jučerašnjim tekstovima da je EK „konstatovala napredak“, ali bez pomena o nizu zamerki.

U pogledu političkih i građanskih sloboda, uključujući i slobodu medija, Srbija nastavlja da pada na listi međunarodne organizacije Fridom Haus. U najnovijem izveštaju za 2022. godinu, Srbija ima nešto nižu ocenu nego godinu pre toga, ali je i dalje u grupi „delimično slobodnih zemalja”, u istom rangu sa Meksikom ili Liberijom. Glavni krivac, prema izveštaju, za narušavanje političkih i građanskih sloboda je vlast Srpske napredne stranke. Što se slobode medija tiče, prošle godine su, kako se navodi, na njih uticali i REM sa dodelom frekvencija provladinim medijima, država koja sve manje odgovara na novinarske upite, tabloidne kampanje protiv „nepodobnih”, pretnje tužbama, omalovažavanje medija od strane predstavnika vladajuće stranke i vlasti, kao i fizički i drugi napadi na novinare. Osim problema u medijima, Fridom Haus podseća i na političke i koruptivne afere u koje su bili umešani funkcioneri poput Nenada Popovića, Zlatibora Lončara, Siniše Malog, o kojima je pisao KRIK.

Osuđujuća presuda protiv KRIK-a po tužbi Bratislava Gašića, tužba bivše državne sekretarke MUP-a Dijane Hrkalović, optužbe i uvrede na račun urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića neki su od primera narušavanja slobode medija koji su se našli u izveštaju Evropskog centra za slobodu medija i štampe za 2022. godinu. U Srbiji je tokom prošle godine zabeležen 41 slučaj kršenja slobode medija koji je uključivao napade na ukupno 60 novinara ili medija u Srbiji.

U najnovijem izveštaju američke nevladine organizacije Fridom haus „Zemlje u tranziciji”, Srbija je ove godine najviše u regionu nazadovala u oblasti sprovođenja demokratskih reformi. Po njihovoj oceni, treću godinu zaredom nalazimo se u redu hibridnih, a ne demokratskih režima što praktično znači da je vlast u Srbiji zasnovana na autoritarizmu. U delu izveštaja o medijima Fridom haus podseća i na prošlogodišnju kampanju vlasti protiv KRIK-a optužujući novinare da sarađuju sa Veljkom Belivukom, optuženim između ostalog za brutalna ubistva i otmice.

Novi izveštaj Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Srbiji za prošlu godinu posebno se osvrnuo i na stanje u medijima. Najveće probleme vide u pretnjama i napadima na novinare kao i „ogromnoj ulozi države u prezasićenom medijskom sektoru” što kako pišu, dodatno podriva medijske slobode. U dokumentu je ocenjeno da tabloidi i dalje šire dezinformacije, podsećajuči i na analizu naslovnih strana koju je Raskrikavanje objavilo prošle godine. U delu izveštaja o napadima, spominje se kampanja koju su provladini tabloidi danima vodili protiv KRIK-a, optužujući novinare da su sarađivali sa grupom Veljka Belivuka, kojoj se sudi za brutalna ubistva, otmice, prodaju droge, nezakonito držanje oružja.

Medijske slobode u Srbiji ubrzano padaju pod trenutnom vladavinom SNS-a, navodi se u najnovijem izveštaju o cenzuri na Balkanu međunarodne organizacije iz Brisela „Balkanska inicijativa za slobodu medija“ („BFMI). „Sve je više dokaza o tome da se državna tela koriste za strateško učvršćivanje kontrole nad medijima“, kažu iz ove organizacije i kao primer navode slučaj Telekoma koji manipuliše ovim tržištem kroz nagomilavanje medija u svom vlasništvu.