Manipulisanje činjenicama
Medijsko šminkanje izveštaja EK o Srbiji: U suštini sve je super
08.11.2023. Marija Vučić Foto: Unsplash/ Guillaume Perigois
Evropska komisija je objavila izveštaj o napretku Srbije u kome se najčešće može pročitati da je Srbija u prethodnoj godini ostvarila „ograničeni napredak“ u ključnim oblastima: borbi protiv korupcije, organizovanog kriminala, slobodi izražavanja, reformi javne uprave, ili „izvestan napredak“ u oblastima poput pravosuđa. Iako je ovaj izveštaj generalno povoljniji nego što su to bili neki raniji o Srbiji, i dalje praktično da nema oblasti u kojoj nisu iznete kritike na račun onoga što još uvek nije i tek treba da se uradi. Ipak, neki mediji, poput Tanjuga ili Euraktiva, objavili su u jučerašnjim tekstovima da je EK „konstatovala napredak“, ali bez pomena o nizu zamerki.
Izveštaj na 160 strana je objavljen danas, ali su neki već juče imali uvid u ono što u njemu piše.
I dok se na sajtu Radija Slobodna Evropa moglo pročitati da je Srbija dobila loše ocene u ključnim oblastima o vladavini prava, da je konstatovao da Beograd nije uveo sankcije Rusiji i nije zatvorio prostor stranom uticaju i dezinformacijama, neki drugi su se odlučili za malo lepši „ugao“.
Tako je Tanjug saznao u diplomatskim krugovima da je Komisija „konstatovala napredak Srbije u oblastima pravosuđa i medija“ kao i u usklađenosti sa spoljnom politikom EU. Portal Euraktiv, piše slično: da će EK konstatovati napredak Srbije u reformama pravosuđa, medija i migrantske politike. Euraktiv sugeriše da ipak ima i nekih problema, ali da je u suštini sve u redu.
„Veruje se da će naše reforme biti dodatno ocenjivane zbog dva ključna izazova sa kojima se Srbija trenutno suočava, a to su Banjska i odnos prema Rusiji. Međutim, uprkos tome Srbija je ostvarila veliki uspeh u ostvarivanju preporuka. Drugim rečima, nema nazadovanja, samo napredovanja“, piše juče Euraktiv.
To jeste tačno - ni u jednoj oblasti nije konstatovano nazadovanje, ali gotovo nigde nije konstatovan ni dobar ili vrlo dobar napredak, što su najviše ocene u sistemu ocena Evropske komisije. Generalno, Srbija je uglavnom dobijala ocene „izvestan napredak“ („some progress“) i „ograničeni napredak“ („limited progress“), a gotovo u svim oblastima ima problema koji još uvek nisu rešeni.
Kako je na Tviteru objasnio dopisnik N1 iz Brisela Nikola Radišić, „ograničeni napredak“ je fraza koja se u ovakvim izveštajima koristi da se kaže da se na nečemu radi, ali nedovoljno, „i više ima negativnu nego pozitivnu konotaciju“.
Inače, sadržaj Euraktiva od prošlog decembra u rukama je izdavača Kurira. Ovaj sajt sa sedištem u Briselu prekinuo je saradnju sa Betom posle niza godina i potpisao ugovor sa tadašnjom Žeželjevom kompanijom „Adria Media Group” (AMG) o preuzimanju brenda Euraktiv Srbija. U međuvremenu je AMG pripojen drugoj Žeželjovoj kompaniji, Mondo.
Šta piše u izveštaju EK?
Ograničeni napredak je ostvaren u oblasti slobode izražavanja, a to EK obrazlaže između ostalog time što su, kako pišu, policija i tužilaštvo reagovali promptno u nekim slučajevima napada i pretnji novinarima i što su sarađivali sa radnom grupom za bezbednost novinara.
„Međutim, slučajevi pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja protiv novinara i dalje zabrinjavaju, kao i porast broja SLAPP tužbi, koje pokreću pripadnici nacionalnih i lokalnih vlasti, i koji mogu izazvati efekte poput autocenzure“, piše u izveštaju.
Pohvaljeno je i usvajanje medijskih zakona za koje EK veruje da će, na primer, omogućiti veću nezavisnost REM-a.
Što se zamerki tiče, između ostalog se konstatuje i da Srbija mora da preduzme hitne mere da suzbije „anti-EU narative koje propagiraju brojni mediji“ i da se suprotstavi „stranom mešanju i manipulaciji informacijama, pre svega u kontekstu ruske agresije prema Ukrajini“.
EK zamera REM-u što nije zabranio kanal RT (Raša Tudej) koji se i dalje u Srbiji emituje preko kablovske televizije, dok je u Evropskoj Uniji zabranjen. Ne samo to - zamera se i što je RT pokrenula lokalni internet portal RT Balkan u čijim video prilozima gostuju „predstavnici vlade“.
„Ovaj medij je promovisao i regrutovanje za Vagner paravojnu grupu, što je zabranjeno srpskim zakonima, ali se tužilaštvo ovim nije bavilo“, piše EK.
Ovi mediji, zajedno sa Sputnikom i drugim medijima u Srbiji, navodi Evropska komisija, „proizvode i šire sadržaj koji manipuliše informacionim okruženjem u Srbiji“.
„Takav sadržaj se dalje prenosi u velikoj meri u „mejnstrim” medijima u Srbiji i u regionu. Lokalno civilno društvo, mediji i fektčekerska zajednica čine vredne napore da se izbore sa dezinformacijama“, piše EK.
Ni parlamentarni život nije naročito pohvaljen. Navodi se da su debate u skupštini obeležile tenzije između vladajuće koalicije i opozicije, kao i činjenica da su mnoge sednice zakazane 24 sata pre početka, „što bi trebalo da se koristi samo u izuzetnim okolnostima“. Pojašnjenja radi, ovo znači da poslanici nisu imali dovoljno vremena da se pripreme za sednicu ili predlože dopune dnevnog reda.
U oblasti pravosuđa jeste ostvaren izvestan napredak, s obzirom na to da je usvojen set pravosudnih zakona početkom godine, ali i dalje postoje „izazovi u pogledu nepristrasnosti, odgovornosti, efikasnosti i profesionalizmu pravosuđa, pristupu pravdi i visokokvalitetnoj obuci“.
Među najbitnijim zamerkama iznosi se što još uvek postoje zabrinjavajući pritisci na pravosuđe, kao i to što Srbija još uvek nije pokazala da je istinski posvećena istraživanju i presuđivanju u predmetima ratnih zločina.
„Srbija nastavlja da javno osporava presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. Određeni broj srpskih partija, političara i medija nastavlja da pruža podršku osuđenim ratnim zločincima i daje im javni prostor“, piše u ovom dokumentu.
Konstatovano je da Srbija nije uvela sankcije Rusiji i da je nastavila da neguje bilateralne odnose sa njom.
„Kontakti i sastanci na visokom nivou sa Rusijom su nastavljeni, mada manje česti, što je otvorilo pitanja o strateškom usmerenju Srbije“, navodi se i još jednom eksplicitno navodi da se od Srbije očekuje da se uskladi sa politikama EU, sa kojom pregovara o priključenju, i kada se radi o restriktivnim merama protiv Rusije.
Oštrije kritike su iznete na račun odnosa sa Prištinom, i naročito je istaknuta kriza u vezi sa dešavanjima u Banjskoj na jesen. Od Srbije se očekuje, kako navode, da u potpunosti sarađuje i da počinioce privede pravdi.
„Napad ne bi trebalo da služi kao izgovor nijednoj strani da skreće pažnju sa dijaloga. Kosovo i Srbija moraju da ulože napore da deeskaliraju sukob“, konstatuje se u dokumentu.
Ceo izveštaj možete naći ovde.
