Portal B92 objavio je vest o tome kako Vlada Severne Makedonije planira da na svom sajtu i u Službenom glasniku objavljuje imena ljudi koji su zaraženi koronavirusom. Autoru teksta to po svemu sudeći nije bilo sumnjivo iako bi takvo objavljivanje bilo teško kršenje zakona koji se odnosi na zaštitu podataka o ličnosti. Ipak, ovako nešto se neće dogoditi.

Koliko je za tačnost informacije važan kontekst, svedoči tekst na portalu Srbin.info sa naslovom „U Škotskoj umrlo 5.522 ljudi u roku od 28 dana od primanja vakcine!?“ Na prvo čitanje to zvuči dramatično - zaključuje se da je toliko ljudi umrlo od posledica vakcinacije, jer se u tekstu nigde ne spominje ključna stvar: da je reč o ukupnom broju umrlih iz bilo kog razloga i da uzrok smrti nije vakcinacija. Štaviše, ovaj broj je čak 1.5 puta manji od petogodišnjeg prosečnog broja umrlih u Škotskoj.

Na Fejsbuku se masovno deli snimak ekrana iz emisije TV Foks Njuz gde doktor Mark Sigel drži žuti bedž, uz komentar: „Predlaže da se deca koja ne prime vakcinu obeleže žutim bedžom. Da li vam to zvuči poznato“, aludirajući na žute trake koje su u nacističkoj Nemačkoj nosili Jevreji. Kada se presluša snimak gostovanja, međutim, vidi se da ove tvrdnje nisu tačne - naime, Sigel predlaže da deca u školama nose bedž sa oznakom „No hugs please“ („Bez zagrljaja, molim“) kako bi održavala socijalnu distancu sve dok se ne pojavi vakcina protiv koronavirusa.

Vest da je Rusija registrovala „prvu svetsku vakcinu protiv koronavirusa“ odjeknula je svetskim i domaćim medijima. Ipak, vakcina je registrovana uprkos tome što nije ni blizu završetka testiranja. Epidemiolog Zoran Radovanović kaže za Raskrikavanje da su Rusi „zbrzali prvu i drugu fazu testiranja“, i da vakcina ne sme da se daje široj populaciji dok se ne dokaže da je efikasna i bezbedna, što sa ruskom vakcinom još uvek nije slučaj. „Ako je ispitana na 30-40 ljudi i niko se ne oseća loše, to i dalje ne znači da kod svakog 500. ispitanika ta vakcina neće izazvati paralizu, alergijsku reakciju, ili nešto drugo“, navodi Radovanović.

Lek hidroksihlorokin koji su političari, poput Donalda Trampa i Aleksandra Vučića, pompezno i preuranjeno predstavljali kao lek protiv COVID-19, nije se pokazao ni efikasnim ni bezbednim u lečenju ove bolesti. Kako su ovih dana saopštili iz Svetske zdravstvene organizacije, studije pokazuju da ovaj antimalarik ne smanjuje smrtnost kod hospitalizovanih pacijenata niti pomaže kod blagih i umerenih formi bolesti. I ne samo to - lek može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, pa čak i smrt.

Dijalog dva đavola, u kome stariji objašnjava mlađem kako dovlači duše u pakao manipulišući njihovim strahom od bolesti, ovih dana je preplavio društvene mreže u Srbiji i svetu. Priču o ljudima koji su, uplašeni za svoj život, prestali da se grle i ljube, posećuju rođake, izlaze iz kuće i šetaju, postajući „dobrovoljni zatvorenici konc-logora“, korisnici društvenih mreža masovno dele sugerišući da je ovaj citat iz 1941. savršeno opisao pandemiju koronavirusa. Ipak, citat je izmišljen i lažno se pripisuje irskom autoru knjige Klajvu Steplesu Luisu.

Veliki broj medija u Srbiji preneo je vest iz Rusije da je ova zemlja završila klinička testiranja vakcine protiv koronavirusa, i da se od avgusta očekuje njena masovna proizvodnja. Istina je, međutim, da ova ruska vakcina nije još uvek prošla kroz sve faze testiranja, već samo prvu fazu u kojoj je ispitivana na uzorku od svega 38 volontera. Da bi jedna vakcina bila odobrena za upotrebu, neophodno je da prođe tri faze kliničkih ispitivanja i da bude testirana na hiljadama ljudi kako bi se definitivno utvrdilo da je efikasna i bezbedna.

„U razgovorima smo sa jednom zemljom koja je završila vakcinu i koja već na posebno predviđenoj populaciji ne testira, već daje tu vakcinu, i mi se nadamo da pre kraja godine možemo da imamo vakcinu“, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne želeći da otkrije o kojoj se to zemlji radi. Prema evidenciji Svetske zdravstvene organizacije, međutim, trenutno su 23 vakcine u kliničkim testiranjima na ljudima, ali zasad nijedna nije odobrena za širu populaciju.

Medicinskim radnicima širom Srbije stigao je zaključak Kriznog štaba od 23. juna po kome svaki zdravstveni radnik može biti upućen u bilo koju zdravstvenu ustanovu ili privremenu bolnicu gde fali kadar za borbu protiv koronavirusa, a ukoliko odbije - sledi otkaz. Ovakva ista odluka već je bila doneta u aprilu, ali je ona, međutim, prestala da važi kada je ukinuto vanredno stanje. Sagovornici Raskrikavanja smatraju da ovaj zaključak ne može biti obavezujuć, jer Krizni štab nema takva ovlašćenja, kao i da se ovako nešto ne može propisivati ukoliko nije na snazi vanredno stanje.