To što od karcinoma dojke, jajnika i grlića materice u Srbiji godišnje umre oko 3.000 žena, što svake godine muškarci ubiju njih tridesetak, što petina žena u državi živi sa manje od 26.000 dinara mesečno - ništa od takvih problema nije bilo važno ni zanimljivo tabloidu Alo u broju od četvrtka. Priču o ovim i drugim važnim temama, zamenilo je sugestivno pitanje u rubrici „Najžena” - zašto se žene u pedesetima „zapuste”. Tekst je primer izražene mizoginije i ejdžizma: Alo posramljuje žene što stare, tvrdi da se samo „vade” da nemaju para za doterivanje, da ne smeju da „gunđaju” i budu nezadovoljne svime oko sebe jer to utiče na svež i mladolik izgled, i opominje ih da jedu manje nego ranije jer im je metabolizam takav da će teško ostati vitke ako ne vode računa.

Tužiteljka beogradskog Višeg tužilaštva Bojana Savović prošle nedelje je iz Odeljenje za opšti kriminal prebačena u Odeljenje za maloletnike. Portal Vaseljenska pisao je o gostovanju ove tužiteljke u emisiji Utisak nedelje, gde je navodno „ponovo privukla pažnju javnosti svojim kontroverznim izjavama”. Izdvojena je samo jedna, a u kojoj Savović kaže da je „rad sa maloletnicima ispod njenog nivoa”. Međutim, to tužiteljka Savović nije rekla u emisiji, a za Raskrikavanje objašnjava da to nikada nije ni izjavila niti da tako misli.

Reporteri i posmatrači iz Slavko Ćuruvija fondacije su bezmalo deset godina bili redovni u sudnicama Specijalnog suda u Beogradu: u iscrpnim izveštajima su do detalja prenosili sve što bi bilo izrečeno toga dana na suđenju, a u javnim nastupima i saopštenjima istrajno apelovali da se ovaj zločin razreši. Sada je, međutim, došlo vreme da se njima sudi - nakon što su četvorica pripadnika Državne bezbednosti u februaru pravosnažno oslobođena optužbi za ovo ubistvo, jedan od njih, Milan Radonjić, tužio je fondaciju zbog saopštenja u kome su komentarisali ovu presudu. Tužbu su, kako kažu za Raskrikavanje, dočekali sa nevericom - smatraju je pokušajem ućutkivanja i zastrašivanja ne samo fondacije, već i Ćuruvijine porodice, kolega, prijatelja i svih onih koji su izrazili nezadovoljstvo ovakvim ishodom.

Društvena mreža Telegram je poslednjih godina postala popularna platforma i među onima koji imaju „alternativni” pogled na stvarnost - na pandemiju, migrantsku krizu ili rat u Ukrajini. Tamo se mogu naći brojni skeptici koji ne veruju nauci, institucijama kao ni mejnstrim medijima i koji svoje informacije sakupljaju po opskurnim rukavcima interneta. Postojanje ovakvog mesta je moguće zahvaljujući tome što ova mreža ima značajno slabiju regulaciju sadržaja, za razliku od, na primer, Fejsbuka. Prema pisanju Blumberga, EU ovih meseci pokušava da utvrdi da li je moguće i Telegram podvesti pod Zakon o digitalnim uslugama koji važi na tlu Unije, a koji bi ovu mrežu naterao da poštuje stroga pravila. U međuvremenu, pojedini „antiglobalistički” orijentisani glasovi u Srbiji ovo nazivaju cenzurom.

Portal Nulta tačka tvrdi da je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodno objavila da će suverene nacije potpuno prestati da postoje do sledeće godine. Ovo je narativ koji internetom kruži od sredine prošle godine, kada je objavljen prvi nacrt Sporazuma o pandemiji iza kog stoji SZO. Iz ove globalne organizacije za Raskrikavanje kažu da se sporazum pogrešno interpretira, pošto on zapravo predstavlja želju država da ojačaju globalnu sigurnost, suočeni sa mogućim pandemijama u budućnosti.

Moguć izbor profesora Slaviše Orlovića za dekana Fakulteta političkih nauka u Beogradu, prilično je izazvao buru u javnosti ovih dana. Danas je ispred FPN-a održan protest studentkinja i studenata, ali i sednica Saveta FPN-a, na kojoj se glasalo o izboru Orlovića za dekana. Međutim i dalje nije jasno da li Orlović jeste ili nije izabran za novog dekana. Informer je najavu ovog protesta iskoristio da iznese bizarne tvrdnje da pojedini profesori pripremaju nasilno zauzimanje fakulteta i to tako što će da zgaze srpsku zastavu i otcepe se od Beogradskog univerziteta!?

Tokom predstavljanja prvog izveštaja OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) o lokalnim izborima u Srbiji, šef posmatračke misije Lamberto Zanijer pohvalio je napredak u izbornom procesu i formiranje Radne grupe za primene ODIHR preporuka. Međutim, u istom izveštaju je ukazano i na brojne probleme i nepravilnosti zabeležene na dan izbora – kupovinu glasova, nasilje, proceduralne probleme, pritisak na zaposlene u institucijama sistema, zloupotrebu resursa, pritisak na medije itd. Tabloid Informer je međutim u svom tekstu preneo samo deo ovih nepravilnosti rekavši da je ODIHR potvrdio da je izborni dan prošao maltene besprekorno.

Prošle godine su na ulazu u Istočno Sarajevo postavljene nove table koje su izazvale kontraverze u javnosti zbog ispisa koji su sadržale. Na njima je pisalo da je to „Grad 157.000 Srba koji su morali napustiti Sarajevo”. Fotografija jedne od tih tabla bila je šablon, ali očigledno i inspiracija za viralnu foto-montažu sa društvene mreže X. Na njoj softverski je kreirana tabla dobrodošlice za ulazak u opštinu Brod, koja „opominje” na zločine iz marta 1992. godine.

Kosovo je od ponedeljka postalo pridruženi član Parlamentarne skupštine NATO-a, što je Informer odmah dočekao sa netačnom tvrdnjom da je „Kosovo primljeno u NATO”. Ipak, u pitanju su dve odvojene institucije, a članstvo u skupštini ne znači i članstvo u ovoj vojnoj alijansi. Da znači, i Srbija bi bila u NATO-u budući da je članica Parlamentarne skupštine još od 2007. godine.