Kosovo je od ponedeljka postalo pridruženi član Parlamentarne skupštine NATO-a, što je Informer odmah dočekao sa netačnom tvrdnjom da je „Kosovo primljeno u NATO”. Ipak, u pitanju su dve odvojene institucije, a članstvo u skupštini ne znači i članstvo u ovoj vojnoj alijansi. Da znači, i Srbija bi bila u NATO-u budući da je članica Parlamentarne skupštine još od 2007. godine.

U jeku izborne kampanje za lokalne skupštine u Srbiji, predsednik Aleksandar Vučić posebnu pažnju ovog puta posvetio je Čačku. Na mitingu koji je nedavno održao rekao je da je „jedna nemačka fondacija uplatila 40 hiljada evra jednoj opozicionoj listi” i to sve zbog smene SNS-a u tom gradu. Kako bi se ta njegova tvrdnja poduprla, odmah potom osvanuo je dokument o uplati 40.000 evra portalu Ozon press iz Čačka od Evropskog fonda za demokratiju. Ali ne bilo kakav, već dokument iz banke, koji bi po pravilu trebalo da imaju samo banka i klijent. IZ OTP banke tvrde da još uvek ne znaju kako je ovaj poverljivi dokument procurio u medije, a nije jasno ni kako predsednik Vučić zna detalje o poslovnim transakcijama jednog lokalnog medija.

Novinar nedeljnika Radar Vuk Cvijić je, kako tvrdi, napadnut u centru Beograda - udario ga je direktor tabloida Srpski telegraf Milan Lađević. Cvijić navodi da mu se Lađević uneo u lice i udario ga pesnicom od čega je Cvijić pao, što Lađević negira i tvrdi da do fizičkog kontakta nije došlo. Šta se i kako dogodilo utvrđivaće Prvo osnovno tužilaštvo kome je naložena hitna istraga.

U nedelju su se u Beogradu dogodila dva incidenta koja su privukla pažnju medija i javnosti - jedan od njih je završio tragično, pogibijom 40-godišnjeg brata ministra razvoja i potpredsednika Vlade Federacije BiH Vojina Mijatovića. Drugi incident, napad nožem, zbio se sedam kilometara dalje, u naselju Karaburma. Ova dva odvojena događaja mediji u BiH i Srbiji su potom spojili u jedan, mešajući žrtve, napadače i mesta događaja, a u svemu tome ponešto i sami dopisali.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pred odlazak na Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija, gde se glasalo o Rezoluciji o Srebrenici, u tabloidima predstavljen kao superheroj koji ide na „izazovan i težak” put. On je ovu medijsku inicijativu otelotvorio tako što se ogrnuo srpskom trobojkom, nakon što je Rezolucija usvojena. Mnogi tabloidi su izvestili o ovom činu, dodajući da je predsednik Srbije to uradio uprkos protivljenju predsednika Generalne skupštine UN i obezbeđenja, kojem je navodno odbrusio kada je zahtevalo da on skine sa sebe zastavu i htelo da mu je oduzme. Iz UN su za Raskrikavanje potvrdili da se to nije desilo, navodeći da je sednica protekla mirno, bez incidenata.

Televizija, novine, portali, plakati na ulici, bilbordi, kula Beograda na vodi – sa svih strana smo prethodnih nedelja mogli da pročitamo da „srpski narod nije genocidan”. Provladini mediji i političari na vlasti su Rezoluciju o Srebrenici mesecima pre njenog usvajanja, ali i sada, predstavljali kao akt kojim će srpski narod poneti kolektivnu krivicu za genocid u Srebrenici i da će postati i baš to – genocidan. Međutim, ni u jednoj tački rezolucije ne spominju se niti srpski narod, Srbija, niti se pominje kolektivna krivica. Upravo suprotno, ističe se individualna krivica.

Privredni sud u Cirihu nedavno je odbacio tužbu državnog Telekoma Srbija protiv Junajted grupe, jer je ocenio da je Telekom probio zakonski rok za pokretanje spora. Prorežimski mediji su, u bizarnoj distorziji realnosti, verbalnim akrobacijama to nekako uspeli da predstave kao pobedu Telekoma. Iz ove državne kompanije u odgovorima za Raskrikavanje između ostalog kažu da nisu zakasnili i da će se žaliti.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciju o Srebrenici, sa 84 glasa „za”, 19 „protiv”, dok se 68 država uzdržalo od glasanja. Ova tema dugo je bila prisutna u javnosti, prvenstveno zbog odlaganja glasanja o Rezoluciji. Vlast je ovu temu iskoristila za kampanju da sve one koji podržavaju rezoluciju proglasi kao izdajnike, ali i forsirajući narativ da će se njenim usvajanjem srpski narod proglasiti genocidnim. Predsednik Vučić je pre puta u Njujork prisustvovao i molitvi u Hramu Svetog Save, označivši put u Sjedinjene Američke Države kao izazovan. Mediji su u kampanju uključili i Rusku pravoslavnu crkvu, tvrdeći da je patrijarh Moskovski i sve Rusije Kiril naložio molitvu za bratski srpski narod u svim ruskim crkvama na svetu. Međutim, iz PR službe Ruske pravoslavne crkve za Raskrikavanje su izjavili da za takvo naređenje ne znaju.

Tabloidi već godinama jednostrano i bez navođenja pravih dokaza označavaju sve one koji se ne slažu sa trenutnom državnom politikom kao strane plaćenike, izdajnike ili neprijatelje Srbije. U današnjem tekstu Srpskog telegrafa, prema rečima anonimnog izvora, ali i predsednika Srbije „dokazano” je baš to, da se svim zapadnim silama SNS želi skloniti sa vlasti, a da onda Srbiji slede teški dani ukoliko se to dogodi.