Vest Večernjih novosti koja je dospela u brojne domaće medije - da je Vladimir Putin odlikovao predsednika Aleksandra Vučića ordenom Aleksandar Nevski - za Raskrikavanje demantuju iz Kabineta predsednika Ruske Federacije. Iako je i Vučić potvrdio da nije dobio orden, sam je doprineo konfuziji jer je nekoliko puta kazao da je za sada reč o mogućnosti za koju je i on čuo, istovremeno nabrajajući ko je sve od Srba dosad dobio taj orden, gde će ga zakačiti u svojoj radnoj sobi i kako je ovo odličje „satisfakcija za sve što sam radio“.

Svakog minuta na Jutjubu se pogleda oko 4 i po miliona videa, pošalje se 18 miliona tekstualnih poruka i „skine“ oko 375 hiljada aplikacija. Količina informacija koje se dele onlajn, svake dve godine se duplira. Zbog ove količine saobraćaja za one koji kreiraju lažne vesti ne postoje granice.

„Na rođendansku žurku zvati celo odeljenje inače je to diskriminacija“, tvrde brojni mediji ovih dana pozivajući se na novi pravilnik „o suzbijanju diskriminacije“ u školama. Međutim, u pomenutom pravilniku nema ni reči o rođendanima dece, kao ni o pravilu pozivanja celog odeljenja. Iz dnevnog lista Blic koji je u sredu takođe pisao o ovome kažu da su tekst naslovili sa „Ako praviš rođendan, zoveš celo odeljenje“ zbog izjava pomoćnice ministra prosvete. Iz tog Ministarstva pak tvrde da je u pitanju zamena teza.

Od kada su početkom ovog veka prve redakcije specijalizovane za proveru tvrdnji političara počele sa radom u Americi pa do danas, industrija „fektčekerskih“ organizacija prilično je porasla. Prema podacima Pointer instituta danas postoje 44 takve redakcije u Sjedinjenim Američkim Državama, a širom sveta više od 130. Politifakt, jedan od pionira faktčekerskih organizacija, 2009. je za projekat „Obamametar“ dobio Pulicerovu nagradu. Posebnu redakciju koja proverava izjave zvaničnika ima i jedan od najuglednijih listova na svetu - Vašington post.

Kada je početkom oktobra predsednik SAD Donald Tramp tvitovao da su ljudi koji protestuju protiv nominacije Breta Kavanoa za sudiju Vrhovnog suda „plaćeni profesionalci koji žele da senatori izgledaju loše“ i dodao da su ih „plaćali Soroš i drugi“, građanima (uglavnom) zemalja jugoistične Evrope ovo je izgledalo kao loša kopija već naučenih izjava njihovih vlastodržaca. Ovo je ipak bio prvi put da Tramp spominje mađarsko - američkog milijardera Džordža Soroša koji je ujedno i pokrovitelj Fondacije za otvoreno društvo.

Nedavni govor američkog zvaničnika Vesa Mičela u Atlantskom savetu o uticaju Kine i Rusije u srednjoj i istočnoj Evropi i strategiji SAD u borbi za uticaj na tom području, na stranicama Srpskog telegrafa pretvorio se u najavu „rata do istrebljenja“ između ovih svetskih sila koja će se voditi upravo u Srbiji. Mičel, međutim, Srbiju nijednom nije spomenuo niti je govorio o bilo kakvom ratu.

Uznemirujuće fotografije raskomadanog tela Informer je objavio kao svetsku ekskluzivu tvrdeći da je u pitanju telo novinara Džamala Kašogija koji je pre tri nedelje nestao u konzulatu Saudijske Arabije u Istanbulu. U međuvremenu je Informer vest obrisao sa sajta jer je utvrđeno da je reč o starim fotografijama tela najverovatnije pronađenog u http://www.altabah1aloula.com/%D8%A7%D9%84%D8%B9%D8%AB%D9%88%D8%B1-%D8%B9%D9%84%D9%89-%D8%AC%D8%AB%D8%A9-%D8%B1%D8%AC%D9%84-%D9%85%D9%82%D8%B7%D8%B9%D8%A9-%D9%84%D8%A3%D8%B4%D9%84%D8%A7%D8%A1-%D8%A8%D9%85%D9%86%D8%B7%D9%82%D8%A9/==egipatskom gradu Giza prošle godine.

Kompanija „Tviter“ objavila je bazu sa više od deset miliona tvitova, fotografija, video materijala kao i imena hiljade naloga za koje se sumnja da imaju veze sa mešanjem u izborne procese od 2013. do 2018. godine, naročito u SAD 2016. godine. Ovi nalozi se povezuju sa ruskom farmom trolova IRA i nalozima za trolovanje iz Irana, a u više od 4300 tviter naloga se pojavljuje i reč „Srbija” - trol nalozi su delili uglavnom vesti koje se tiču rusko-srpskih odnosa, saradnje Srbije i NATO i vesti u kojima srpski zvaničnici veličaju Putina.

Uoči posete patrijarha SPC Irineja Crnoj Gori, tabloidu Alo je „dobro obavešteni izvor“ rekao da će ga tamošnji huligani, organizovani od strane režima, gađati jajima i paradajzom ispred Cetinjskog manastira da bi mu poručili da nije dobrodošao. Kako se to nije desilo i patrijarhova poseta manastiru protekla mirno, Alo je u izdanju od utorka stvar rešio tako što je ustvrdio da je zapravo „Milo odustao od jaja“ u poslednjem trenutku. Najavljujući napad na patrijarha, Alo je čitaoce uveravao da su im izvori „dobro obavešteni“, da bi samo dan kasnije napisao da su tvrdnje o napadima ipak bile „nezvanične“.