Analiza
Made in USA: Više od decenije merenja istine
24.10.2018. Vesna Radojević Foto: Pixabay / geralt
Od kada su početkom ovog veka prve redakcije specijalizovane za proveru tvrdnji političara počele sa radom u Americi pa do danas, industrija „fektčekerskih“ organizacija prilično je porasla. Prema podacima Pointer instituta danas postoje 44 takve redakcije u Sjedinjenim Američkim Državama, a širom sveta više od 130. Politifakt, jedan od pionira faktčekerskih organizacija, 2009. je za projekat „Obamametar“ dobio Pulicerovu nagradu. Posebnu redakciju koja proverava izjave zvaničnika ima i jedan od najuglednijih listova na svetu - Vašington post.
U eri fejk njuza dvojica novinara, Salvador Rizo iz Vašington Posta i Džon Grinberg iz Politifekta kažu za Raskrikavanje da rastuće nepoverenje u medije predstavlja kritičan problem, kao i da je jedno od glavnih rešenja za to - negovanje zajednice ljudi koji činjenice shvataju ozbiljno.
„Nije čudno to što su ljudi skloniji da poveruju vestima koje su naklonjenije njihovim političkim uverenjima. To se zove potvrda pristrasnosti, ali Donald Tramp je ovu činjenicu doveo na viši nivo energično promovišući netačne tvrdnje, a jedan od razloga za to je jer je odličan komunikator“, kaže za Raskrikavanje novinar Politifekta Džon Grinberg.
„Drugo, američki socioekonomski sistem nije učinio mnogo za milione ljudi. Previše zajednica u Americi žive gore nego pre 30 godina što je razlog za ljutnju, a Tramp je dobar u tome da pokaže prstom na one koje smatra odgovornim za to. A to su, prema njegovom mišljenju, imigranti, izbeglice, demokrate, ali i medijske kuće. I treće, uvek je bilo lako preuveličati socijalne probleme i povezati ih sa rasnim uverenjima - to je razlog zbog kog mnogi belci u SAD podržavaju Trampa“.
Da li su i koliko građani Amerike spremni da kazne bezbroj netačnih, a ponekad i bizarnih izjava Donalda Trampa pokazaće se na predstojećim izborima za članove Predstavničkog doma i Senata kojima su ovih dana zauzeti i američki novinari.
Printscreen sajta politifact.com
Međutim, daleko od toga da je Donald Tramp jedini problem. Veliki broj lažnih vesti i internet botova obeležio je i Brexit, a i u Srbiji svakako postoje čvrsti dokazi da smo u eru Trampa operisanog od činjenica došli i pre njih. (Pogledajte arhivu Istinomera).
Slične probleme imaju gotovo sve zemlje sveta, a novinarka Raskrikavanja imala je priliku da razgovara sa 24 novinara iz celog sveta koji su nedavno bili na medijskoj turi u SAD u organizaciji Centra za stranu štampu Stejt departmenta. U zemljama poput Brazila, Venecuele, Iraka, Libana, lažne vesti koje pre svih šire vladajuće elite duboko su povezane sa nedostatkom slobode govora i štampe.
Najpre zbog te činjenice potpuno ispravan stav novinara Vašington Posta Salvadora Riza deluje naivno.
„Demokratske vlade služe građanima i imaju obavezu da daju ispravne informacije publici. Nezavisni novinari pažljivo analiziraju i faktčekuju vladine informacije“, kazao je Rizo za Raskrikavanje. Jednostavano i potpuno tačno, ali gotovo nezamislivo u zemljama oslabljenih demokratija.
Zato je, kaže njegov kolega Džon Grinberg iz Politifekta, snaga u brojevima.
„Ako učinimo naš rad vidljivijim, doći ćemo do ljudi koji dele iste vrednosti sa nama. Tako i druge moramo uvući u igru - političar, profesor, građanski lideri svih opcija moraju potvrditi važnost pouzdanih informacija“, zaključuje Grinberg dok Rizo deo odgovornosti prebacuje i na čitaoce.
„Verujemo da razumni i pošteni čitaoci cene naš rad jer je naša metodologija rigorozna, fer i transparentna. Trudimo se da osiguramo da naš rad postane vidljiv što većem broju čitalaca, ali u određenom trenutku završava se odgovornost novinara i počinje obaveza građana da budu obavešteni i da donose dobre odluke“, navodi Rizo.
Jedan od načina da dopru do većeg broja ljudi je i saradnja sa Fejsbukom koji je prošle godine omogućio korisnicima da prijave sumnju da je neka priča (post ili šerovana vest) lažna. Nakon što neka od faktčekerskih organizacija potvrdi da je u pitanju lažna vest prikazaće korisnicima tu informaciju kao i povezane članke drugih redakcija koje rade isti posao.
Iako se čini da se u ovaj posao Fejsbuk upustio pre svega da „smiri strasti“ zbog kritika da su odgovorni za širenje lažnih vesti tokom predsedničke kampanje 2016, izgleda da do pozitivnih promena ipak može doći.
Naime, istraživači Univerziteta Stanford i Nju Jork pogledali su 570 sajtova koje su novinari Politifekta ili FactCheck.org obeležili kao sajtove koji proizvode lažne vesti i analizirali njihove članke u periodu od januara 2015. do jula 2018. Utvrdili su da su do izbora 2016. godine povećane lažne vesti i na Fejsbuku i na Tviteru, ali da je nakon započinjanja pomenute inicijative smanjen broj šerovanja vesti sa ovih sajtova.
Problem je ipak daleko od rešenja jer je, kako ističu istraživači, u pitanju mali uzorak veb stranica te da je broj interakcija korisnika sa lažnim vestima na Fejsbuku i dalje veliki - oko 70 miliona mesečno.
Na komentare da postoje i kritike na rad faktčekerskih organizacija u poglednu njihove objektivnosti, naši sagovornici kažu da ne postoji šansa da spreče da neka politička struja podrži njihove ocene, ali da se trude da proveravaju samo tvrdnje u kojima ima podataka, a ne komentare.
„Mi proveravamo iznete tvrdnje i demokrata i republikanaca, nezavisnih i političkih grupa na svim stranama. A proces je isti za sve. Potpuno smo transparentni u vezi sa našim istraživanjem i zaključcima, koristimo precizne termine, dajući linkove ka svim izvorima koje smo konsultovali. Konačno, kada odlučimo da nekome dodelimo Pinokio ocenu, koristimo zdrav razum kako bismo osigurali da naša procena bude pravična“, kaže Rizo za Raskrikavanje.
