Analiza
Da li bi vlade trebalo da se mešaju u borbu protiv lažnih vesti
23.10.2018. Vesna Radojević Foto: Raskrikavanje
Kada je početkom oktobra predsednik SAD Donald Tramp tvitovao da su ljudi koji protestuju protiv nominacije Breta Kavanoa za sudiju Vrhovnog suda „plaćeni profesionalci koji žele da senatori izgledaju loše“ i dodao da su ih „plaćali Soroš i drugi“, građanima (uglavnom) zemalja jugoistične Evrope ovo je izgledalo kao loša kopija već naučenih izjava njihovih vlastodržaca. Ovo je ipak bio prvi put da Tramp spominje mađarsko - američkog milijardera Džordža Soroša koji je ujedno i pokrovitelj Fondacije za otvoreno društvo.
Dok su odmah nakon tvita faktčekerske organizacije istraživale da li Soroš zaista plaća proteste, u drugim zemljama poput Srbije ili Mađarske na ovakve tvrdnje vlasti najčitaniji tabloidi i mediji pod kontrolom vlasti pozitivno reaguju pa je Soroš već godinama omiljeni „neprijatelj“.
„Soroš preko Fonda za otvoreno društvo zaista podržava organizacije koje argumentovano kritikuju vlast što je i njihov posao. Ne mislim da su to plaćeni agenti niti da je Soroš sposoban da utiče na velike političke promene. U Mađarskoj, a pretpostavljam i u Srbiji napad na Soroša je jednostavan način da optužite strani faktor da se meša u unutrašnja pitanja. Veoma važan deo agende je i Putin koji otvoreno mrzi Soroša tako da mislim da su Vučić i Orban „uvezli mržnju“ prema Sorošu iz Rusije“, kaže za Raskrikavanje novinar Petar Mađari iz Budimpešte.
Čini se najoštriji u tvrdnjama da je Džordž Soroš glavni krivac za proteste i kritike protiv vlasti je upravo mađarski premijer Viktor Orban. Prema Mađariju - to im nije jedina sličnost.
„Misilm da je Viktor Orban bio neka vrsta Trampa i pre njega. Može se reći da je neprijatelj poretka zasnovanog na međunarodnom pravu i institucijama“, oštar je Mađari, novinar portala !!!444!!! u razgovoru za Raskrikavanje.
Iako su faktčekerske organizacije više puta dokazivale da Soroš nije u direktnoj vezi sa protestima širom sveta on je postao paradigma za brojne lažne vesti koje šire pre svega ljudi na pozicijama.
To očigledno postaje i američka svakodnevica koja godišnje izdvaja oko milijardu dolara za borbu protiv različitih vrsta dezinformisanja dok Tramp gotovo svakodnevno najveće američke medije naziva lažnim medijima, a sam iznosi neverovatnu količinu netačnih podataka. Ovo za sada ne utiče na nezavisnost medija, ali stvara bojazan u zemljama ograničenih medijskih sloboda da bi partije na vlasti u njihovim državama novac radije koristile za borbu protiv nezavisnih medija.
Prema evidenciji Instituta Pointer više od 25 zemalja širom sveta preduzelo je neke akcije protiv dezinformisanja od kriminalizacije lažnih vesti do promovisanja digitalne pismenosti.
Na pitanje šta bi bilo da se mađarska vlada aktivnije i sa više novca uključi u borbu protiv lažnih vesti, Mađari kaže da bi se to pretvorilo u borbu protiv slobodnih medija.
„Mađarska vlada širi lažne vesti, to je deo politike partija na vlasti. Ukoliko bi se oni uključili u borbu protiv lažnih vesti, to bi zapravo bila borba protiv nezavisnih medija“, zaključuje Mađari.
“Oružje protiv lažnih vesti je dobro novinarstvo”
O sličnim idejama koje je pre svih u Srbiji izrekao ministar Nenad Popović, Raskrikavanje je već pisalo. Zaključak je gotovo isti - nezavisni novinari bi bili optuženi za proizvođače lažnih vesti.
Međutim, u Americi je još Obamina administracija uspostavila Centar za globalno delovanje (GEC) 2016. godine i to u cilju suprotstavljanja ISIS-ovim naporima na mreži. Njegova prvobitna svrha je bila da prati terorističku propagandu i dezinformacije na mreži i sarađuje sa drugim vladama i organizacijama u tzv „sajber ratu“. Izbori 2016. godine pokazali su da ima mesta i za borbu protiv dezinformisanja koje sponzorišu druge države, a koje mogu da utiču i na izbore.
Zamenik koordinatora Centra za globalno delovanje (GEC) Džonatan Henik kazao je novinarima u Vašingtonu da se za različite borbe protiv dezinformisanja u Americi izdvaja oko milijardu dolara godišnje, a da je jedan od najvažnijih načina da se problem dezinformisanja reši - jeste podrška nezavisnom i objektivnom novinarstvu.
„Shvatili smo da moramo da radimo sa publikom, medijima, drugim vladama kao i da učinimo sve što je moguće da sprečimo one koji žele da iskoriste slabosti tehničkih dostignuća, odnosno mogućnosti lošeg informisanja“, kazao je Džonatan Henik navodeći da Centar za globalno delovanje ulaže i u razvoj tehničkih alata za lakšu proveru tvrdnji, fotografija, video materijala koje se pojave na internetu.
Džonatan Henik, levo
Pored ovoga, ulaganje države u medijsku pismenost je prema njegovim rečima jedino što bi Vlade trebalo da rade kada je reč o borbi protiv dezinformisanja.
Sa ovim je saglasan i novinar Politifakta Džon Grinberg.
„To je klizavo područje, jer su rizici vladine cenzure i zlostavljanja veliki. Vidim veliki rizik u tome da vlade uđu u posao odlučivanja o tome šta je, a šta nije tačno. Političari mogu reći šta god žele o određenom novinskom članku, ali snaga vladinog delovanja nikad ne bi trebalo da zaustavi kritičko izveštavanje. To, naravno, podrazumeva profesionalne standarde i zakone koji vas sprečavaju da nekog neosnovano klevetate. Istina je savršena obrana protiv takvih optužbi. Ako je ono što objavljujete tačno, onda vas nezavisno sudstvo treba zaštititi“, zaključuje Grinberg.
Ovaj izveštaj je nastao na medijskoj turi o borbi protiv dezinformisanja i medijskoj pismenosti u organizaciji Centra za stranu štampu Stejt departmenta.
