Analiza
Ovaj naslov nije fejk njuz, medijska pismenost zaista funkcioniše
31.10.2018. Vesna Radojević Foto: Printscreen / Checkology.org
Svakog minuta na Jutjubu se pogleda oko 4 i po miliona videa, pošalje se 18 miliona tekstualnih poruka i „skine“ oko 375 hiljada aplikacija. Količina informacija koje se dele onlajn, svake dve godine se duplira. Zbog ove količine saobraćaja za one koji kreiraju lažne vesti ne postoje granice.
Studija o medijskoj pismenosti Stanford univerziteta u kojoj je učestvovalo oko osam hiljada srednjoškolaca pokazala da je učenike američkih škola lako prevariti jer nemaju dovoljno znanja da o informacijama koje vide na internetu sude na pravi način.
„Sve ukupno, sposobnost mladih da razmišljaju o informacijama na internetu može se sažeti u jednoj reči: mrzovoljnost“, napisali su autori studije. „Obrazovni programi su jedini način na koji se možemo baviti ovim vrstama pitanja. Sposobnost da se utvrdi što je pouzdano ili nije pouzdano je nova osnovna veština u našem društvu.“
Novije istraživanje MIT-a (Massachusetts Institute of Technology) otkrilo je da lažne informacije putuju internetom puno brže od pravih vesti. Istraživači su pratili više od 126 hiljada priča koje su došle do oko tri miliona ljudi od osnivanja tvitera 2006. do 2017. godine. Glavni zaključci su da lažne vesti imaju 70 odsto više šanse da budu retvitovane nego prave, te da istinitim pričama treba šest puta više vremena nego lažnim da dosegnu do 1500 ljudi.
Alan Miler, dobitnik Pulicerove nagrade, osnivač i direktor projekta „Medijska pismenost“ (The News Literacy Project ) kaže da se jedno od rešenja za ovaj problem krije u edukaciji i dodaje da je u eri lažnih vesti uloga novinara postala važna kao nikad ranije u istoriji.
„Međutim, kako broj onih koji širi dezinformacije raste, broj novinara, bar u Americi, postaje manji“.
Miler kaže da je i to jedan od razloga da javnost mora naučiti da bude skeptična i da se stalno pita o kredibilitetu onoga što vidi i čuje.
Alan Miler napustio je novinarstvo pre deset godina i organizaciju koja se bavi promovisanjem medijske pismenosti. U okviru svog rada razvio je i softver „Checkology“ koji se danas koristi u 93 zemlje sveta.
„Pre više od deset godina počeo sam sa projektom podučavanja dece u osnovnim i srednjim školama o pravilnoj proveri vesti u ovo digitalno doba. Dakle, moglo bi se reći da smo razvijali protivotrov za lažne vesti mnogo pre nego što je taj pojam dospeo u žižu javnosti pobedom Donalda Trampa na američkim izborima 2016. godine“, kazao je Miler grupi novinara u Vašingtonu koji su učestvovali na medijskoj turi u organizaciji Centra za strane medije Stejt departmenta.
Kursevi na američkim univerzitetima
U Americi, na nacionalnom nivou, ne postoje obavezni kursevi medijske pismenosti za učenike u državnim školama.
Međutim, da je 2016. bila presudna i u ovom pravcu, svedoči profesorka na Templ Univerzitetu u Filadelfiji i direktora Centra za medije i informatičku pismenost (CMIL) Šeri Hope Kulver.
„Već deset godina pokušavam da ubedim rukovodstvo fakulteta na kome radim da je medijska pismenost važna i da joj treba posvetiti više pažnje. Svi su naravno razumeli potrebu, ali to nije bio prioritet. Sve do izbora 2016. godine“, kazala je.
Nakon toga, sa svojim timom razvila je kurs medijske pismenosti koji će učenici pohađati u okviru opšteg obrazovanja na svojim studijima, a koji su izborni predmeti.
„Moj cilj je da medijska pismenost vremenom postane obavezan predmet“, kaže profesorka Kulver.
Medijska pismenost u Srbiji
Od ove školske godine, medijska pismenost postala je izborni predmet i u gimnazijama u Srbiji, a do sada je izučavana takođe na jednom od izbornih predmeta - građanskom vaspitanju i to u osmom osnovne i četvrtom razredu srednje škole.
Psiholog u osnovnoj školi i članica radne grupe Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja za izradu novog nastavnog plana za građansko vaspitanje Liljana Jović kazala je za Raskrikavanje da Ministarstvo prosvete prepoznaje važnost edukacije đaka o medijima.
„I sada se na građanskom vaspitanju medijska pismenost obrađuje na veoma kvalitetan način. Međutim problem je što se radi o izbornim predmetima, odnosno nemaju sva deca obavezu da uče o toj temi ukoliko ne žele“, kaže Jović.
Posao novinara u Raskrikavanju je da svakodnevno „lovi“ lažne tvrdnje i sanira štetu koju plasiranjem lažnih vesti naprave mediji.
I sami građani, iako ne moraju da budu u stanju da dubinski provere vest, mogu da nauče kako da je prepoznaju kao sumnjivu da je ne bi delili dalje.
U tome im može pomoći nekoliko jednostavnih saveta.
Smernice o medijskoj pismenosti za nastavnike napravio je i UNESCO.
Može se preuzeti na ovom linku.
.png)
