Portal Raskrikavanje je u oktobru postao član Evropske mreže za proveru činjenica (EFCSN) koja na nivou Evrope okuplja organizacije koje se bave proverom tvrdnji, a za koje je ta mreža ocenila da ispunjavaju standarde o nepristrasnosti i transparentnosti u radu.

Skupština Srbije je danas usvojila novi Zakon o javnom informisanju kojim je država, uprkos protivljenju medijskih udruženja, Telekomu i zvanično omogućila da osniva svoje medije. Ovo će omogućiti nove poslovne poduhvate na medijskom tržištu državnoj kompaniji koja je prethodnih godina već postala uticajan igrač u svetu medija - što kroz upliv u medijsko vlasništvo uz izbegavanje zakonskih zabrana, što kroz kupovinu niza manjih kablovskih operatera. Dok je deo javnosti to kritikovao, upozoravajući na potencijalno ugrožavanje medijskih sloboda i pluralizma, Telekom je imao moćne zaštitnike - državu i režimske medije koji su ga nekritički predstavljali kao veoma uspešnu kompaniju. Poslednji u nizu je izveštaj Agencije za privredne registre, koji su iskoristili portali od Republike do Blica da Telekom predstave kao „najuspešniju srpsku kompaniju“. Ipak, malo pažljiviji pogled na finansijske izveštaje Telekom grupe pokazuje drugu stranu „uspeha“ - pad dobiti i gotovo dve milijarde evra dugova.

Kablovski operatori ipak neće biti u obavezi da emituju kanale sa nacionalnom frekvencijom uz naknadu koju odredi REM, niti će imati obavezu da ih na rasporedu kanala stave na prvih pet mesta, potvrdio je za Raskrikavanje Rade Veljanovski, član radne grupe koja je radila na nacrtima medijskih zakona. Ovu, ali i nekoliko drugih spornih odredbi vlast je u proteklih nekoliko nedelja unosila u nacrte maltene kao faktor iznenađenja, pa su brojni medijski stručnjaci vodili pravu borbu da ih izbace. Ipak, jedna borba nije dobijena - državni Telekom moći će da osniva i bude vlasnik medija.

Bezmalo je prošla decenija otkako se država zakonom obavezala da će izaći iz vlasništva nad medijima u Srbiji. To se formalno i dogodilo, pa su brojni lokalni i beogradski mediji privatizovani. Ipak, vlast je našla načina da „kontroliše“ deo medija i to preko državnog Telekoma koji je prethodnih godina pokretao svoje i podržavao druge medije. Međutim, uskoro će biti usvojen novi Zakon o javnom informisanju u kome država pokušava da „progura“ član koji ovu situaciju praktično legalizuje, državnim firmama poput Telekoma biće omogućeno da osnivaju medije.

Više od 300 sajtova koji nude rešenja za laku zaradu u proteklom periodu „bombardovalo” je građane Srbije obećavajući da će za kratko vreme uspeti da zarade mnogo novca i to po ugledu na neke poznate ličnosti. Ove reklame i vesti pojavljuju se na sumnjivim sajtovima koji samo vizuelno liče na sajtove domaćih medija, a zapravo je reč o internet prevarama čiji je cilj krađa podataka ili novca. Po rečima stručnjaka za digitalnu bezbednost, država ne čini gotovo ništa da zaštiti građane.

Bezbednost novinara u Srbiji, kao i sve češće SLAPP tužbe kojima moćnici nastoje da ućutkaju novinare, i dalje su ozbiljan razlog za zabrinutost, navodi se između ostalog u izveštaju Komesarke za ljudska prava Saveta Evrope Dunje Mijatović. Kao najeklatantniji primer takvog pritiska u izveštaju se navodi slučaj 12 SLAPP tužbi protiv KRIK-a.

Kompanija Adria Media Group, dugogodišnji izdavač Kurira, obrisana je početkom avgusta iz poslovnog registra, pa je novi izdavač ovog tabloida postala druga firma Igora Žeželja - Mondo INC. Na pitanje zašto se ova promena dogodila - iz Monda tvrde radi lakšeg poslovanja i da ne planiraju njegovu prodaju. Ipak, ako i kada to budu planirali prvi potencijalni kupac biće državni Telekom koji će od sredine oktobra, prema ugovoru iz 2018, imati prava da zahteva od Žeželja da im proda kompaniju Mondo.

Uređivačka politika NIN-a ostaje ista, nema smanjenja plata niti otpuštanja – dogovor je sa današnjeg sastanka glavnog i odgovornog urednika ovog nedeljnika Milana Ćulibrka i nove vlasnice Jelene Drakulić Petrović. Ovo je u razgovoru za Raskrikavanje ispričao Ćulibrk dodavši da i on sam ostaje na uredničkoj poziciji. Nije, međutim, želeo da komentariše ugovor kojim je Ringijer Srbija preneo vlasništvo Jeleni Drakulić Petrović bez ikakve naknade.

Kompanija Ringijer Srbija, donedavni vlasnik NIN-a, ovaj nedeljnik je poklonila svojoj generalnoj direktorki Jeleni Drakulić Petrović, pokazuje ugovor o prenosu udela. U njemu stoji da Ringijer Srbija novoj vlasnici bez ikakve naknade prenosi svoj udeo (gotovo stoproncentni), koji vredi više od 280.000 evra. Iz kompanije Ringijer nisu želeli da odgovore na pitanja Raskrikavanja zašto su ovo učinili, odnosno koji je interes kompanije da svoj udeo ustupi bez naknade.