Vest
„Tužni ponedeljak” ne postoji, u pitanju je marketinški trik
16.01.2024. Milica Ljubičić Foto: Unsplash/Nik Shuliahin
„Danas je najdepresivniji dan u godini” čitamo već godinama svakog trećeg ponedeljka u mesecu. Mediji širom sveta, pa i naši domaći, recikliraju ovu vest koja je ništa drugo do marketinški trik. Reč je o ideji koja je korišćena za reklamiranje jedne britanske turističke agencije još 2005. godine i već odavno je osporena jer nema naučnih dokaza da je treći ponedeljak u januaru ili bilo koji dan univerzalno depresivan.
Iako ne pada svake godine na isti datum, uglavnom možete očekivati da ćete svakog trećeg ponedeljka u januaru na srpskim portalima pronaći tekstove o „tužnom ponedeljku” i „najdepresivnijem danu”. Ove tvrdnje su stoga i juče osvanule na brojnim portalima u Srbiji.
Dok su gotovo svi istovetno u naslovima juče naveli da je „danas najdepresivniji dan u godini”, neki su u samom tekstu delili savete kako prevazići „plavi ponedeljak” (Blue Monday, eng.), a drugi su ipak pojasnili da nije reč o naučno utemeljenoj činjenici, već se radi o marketinškom triku koji je star gotovo dvadeset godina.
Koncept najdepresivnijeg, ili tužnog ponedeljka u godini, koji se u engleskom jeziku zove „Blue Monday” nastao je davne 2005. godine i to kao deo marketinške kampanje britanske turističke agencije Skaj Travel (Sky Travel, eng.).
Naime koncept se pripisuje psihologu iz Velsa, Klifu Arnalu koji je jedno vreme radio kao honorarni predavač pri Univerzitetu u Kardifu. Arnal je navodno kombinovao niz različitih fakora poput vremenskih prilika, troškova nakon praznika, neostvarenih novogodišnjih odluka i broj dana od kraja praznika. Snopes navodi da je Arnal kombinovanjem faktora uz primenu „algoritma tuge” na njih ustanovio da je 24. januar te 2005. najdepresivniji dan u godini. Taj datum je, paradoksa radi, prema kalendaru iz 2005. bio četvrti ponedeljak u godini.
Objašnjavajući kako je došao do ovog koncepta, Arnal je u intervjuu za britanski Telegraf (The Telegraph) 2010. objasnio da su ga prvobitno zamolili da smisli koji dan bi bilo najbolji za rezervisanje letnjeg odmora.
„Ali kad sam počeo da razmišljam o motivima za rezervisanje odmora, prisetio sam se onoga što su mi hiljade ljudi rekle tokom radionica za upravljanje stresom ili srećom, bilo je faktora koji ukazuju da je treći ponedeljak u januaru posebno depresivan. Ali nije od posebne pomoći da to objavite i kažete - tu ste”.
Tada je rekao je da je zadovoljan na uticaj ovog koncepta, ukoliko on podstiče ljude da pričaju o depresiji i tome kako se osećaju. „Ohrabrujem ljude da odbace ideju da postoji najdepresivniji dan i da taj dan iskoriste kao odskočnu dasku za stvari koje su zaista važne u životu”.
Vanredna profesorka psihijatrije i bihejvioralnog zdravlja, Samar Mekačn (Samar McChutcheon, eng.) sa Univerziteta Ohajo je za Forbes ceo koncept nazvala „marketinškim trikom”.
Ona je objasnila da je turistička agencija „želela da poveća obim poslovanja tvrdeći da je pronašla najdepresivniji dan u godini i da su se nadali da će to podstaći klijente da više putuju u tom periodu”.
Forbes napominje da nije jasno u kojoj meri je ovaj trik uspeo za razvoj biznisa, ali da je ideja „plavog ponedeljka” nadživela turističku agenciju.
Forbes ukazuje da suprotno formuli, nije predodređeno svima da se isto osećaju trećeg ponedeljka u januaru. „Taj dan može biti radostan za neke ljude. Nesumnjivo, neki ljudi će upoznati ljubav svog života, roditi dete, osvojiti nagradu, biti unapređeni (...) Nijedan dan u godini nije univerzalno dobar ili loš za sve - čak ni dan izbora”.
Mekačn takođe upozorava da koncept „plavi ponedeljak” može umanjiti važnost iskustava sa kojima se sureću ljudi koji boluju od kliničke depresije, a može i da nas navede da se „osećamo utučeno jer bi tako trebalo da bude”.
Da postojanje najdepresivnijeg dana nije naučno utemeljeno pisao je i Snopes još 2015. godine.
„Nijedna studija nije dokazala da je bilo koji kalendarski datum depresivniji od bilo kog drugog, a formula koja se koristi za izračunavanje takvog datuma nije naučno utemeljena.”
Snopes navodi da su kritičari ovog koncepta upozorili da bi pripisivanje proizvoljnih i prolaznih uzroka (poput pristižućih računa ili završetka praznika) moglo da utiče negativno na obolele od kliničke depresije jer bi im se prećutno sugerisalo da se mogu lečiti metodama poput rezervisanja odmora i kupovine kuća.
Iako je vrlo brzo nakon 2005. godine razotkriveno da je reč o triku koji se koristi u marketinške svrhe, Snopes napominje da su tvrdnju o najdepresivnijem ponedeljku kasnije reciklirale druge kompanije koje su promovisale robu ili usluge u zimskom periodu nakon praznika.
Arnal je inače, kako Snopes navodi, kasnije izračunao navodno „najsrećniji dan u godini” koji je koristila jedna kompanija za proizvodnju sladoleda.
