Dok je sinoć nekoliko demonstranata lomilo stakla na zgradi Skupštine pokušavajući da uđe, a policija ljude zasipala suzavcem, tukla i hapsila, na javnom servisu su emitovani rijaliti programi, kvizovi i serija „Selo gori a baba se češlja“. Samo oni koji su imali kablovske kanale poput N1 ili Al Džazire, mogli su da steknu osećaj o atmosferi na ulicama: u uključenjima reportera se čula lomljava stakla, videlo se da se pale baklje, lete jaja i kamenice, ljudi brišu oči od suzavca, a kamere su zabeležile i kako policija tuče i hapsi građane. RTS je o svemu izveštavao kratko u informativnim emisijama, ne prekidajući redovni zabavni program, i sve vreme izbegavajući da spomene sintagmu „izborna krađa“. Zato je, sa druge strane, reporter ustvrdio kako opozicija baca suzavac na policiju.

U petak uveče oko pola osam, kilometarska kolona građana prostirala se niz Ulicu kneza Miloša pa preko celog mosta Gazela, a ljudi je bilo toliko da su gotovo sat vremena pristizali ispred Sava centra. Dok su u tom trenutku društvene mreže „gorele“ od fotografija i snimaka, televizije su događaj ili ignorisale ili nastojale da ga umanje i delegitimišu. U studiju TV Pink kod Predraga Sarape zasedala je standardna ekipa analitičara - jedan od njih, Dragan J. Vučićević, kolonu je u jednom momentu nazvao „kolonicom“. Priču su pratili snimci Pinkovog drona ali uglavnom zumirani toliko krupno da je izgledalo kao da je na Gazeli zaista šačica ljudi. Kolika je zapravo bila duga ova reka građana, nisu mogli da vide ni gledaoci Dnevnika RTS koji pritom nisu mogli ništa ni da čuju - uključenje reportera u oba navrata pratili su „tehnički problemi“ zbog kojih je ton sve vreme bio isprekidan tako da se gotovo nijedna rečenica nije mogla razaznati.

Građani Srbije su u jučerašnjem Dnevniku 2 RTS-a mogli da saznaju kako teku briselski pregovori, rat u Ukrajini i samit nesvrstanih u Azerbejdžanu, šta se dešava u Grčkoj nakon sudara vozova, šta je presudio Ustavni sud u BiH i koliko nezavršenih zgrada ima u zemlji. Tek nakon svega toga, oko 20. minuta, na red je došlo par reči i o tome da je u Beogradu održan skup podrške tužiteljkama Višeg tužilaštva koje su ovih dana istupile u javnost i otvorile ozbiljne sumnje da čelnici te institucije, tužilac Nenad Stefanović i njegova zamenica, kontrolišu istrage korupcije. Gotovo isto vremena koliko je određeno za vest o protestu - koja se našla na 11. mestu po važnosti u Dnevniku - određeno je i za saopštenje tužioca Stefanovića o tome kako je reč o kampanji protiv njega i tužilaštva koja je pokrenuta zbog politike i „ličnih ambicija pojedinaca”.

Lideri opozicije poslali su evroparlamentarcima u Brisel „Konačni Sporazum učesnika međustranačkog dijaloga“ u kome se između ostalog definiše nekoliko predloga opozicije u pogledu rada javnog servisa. Opozicija zahteva veću zastupljenost na RTS-u, koji je već dugo kritikovan u javnosti zbog nesrazmerno veće minutaže koju daje vladajućim strankama. Za prorežimski Informer ovo znači da „Đilas od EU traži da upravlja RTS-om“.

Javni servis RTS planira da potroši više od 42 miliona dinara za oglašavanje svojih programa u tridesetak novina i internet portala. To možda i ne bi bilo problematično da među njima nema i tabloida koji svakodnevno šire lažne vesti i krše Kodeks novinara Srbije. Ipak, to RTS ne vidi kao problem. Za Raskrikavanje iz PR službe navode da se u odabiru partnera kod koga će se oglašavati vode isključivo „poslovnim kriterijumima“, a da je za poštovanje Kodeksa nadležan Savet za štampu.

Tek je jedan deo medija preneo jučerašnji izveštaj Fridom Hausa koji konstatuje da je Srbija nazadovala u slobodama i demokratičnosti tokom 2020. godine, i to pre svega zahvaljujući vlasti SNS-a koja je urušila politička prava i građanske slobode i koji vrši pritisak na medije, opoziciju i civilni sektor. Prorežimski mediji su izveštaj uglavnom prećutali, ali se pokoja reč kritike vlasti iz izveštaja našla čak i na sajtu Tanjuga odakle ga je preuzeo i pokrajinski javni servis RTV. Ipak, državni javni servis RTS je u izveštaju uspešno izbegao da spomene i SNS i brojne druge stvari na koje izveštaj podseća, poput sumnjivih poslova ministara Nenada Popovića, Siniše Malog, kao i veze Zlatibora Lončara sa organizovanim kriminalom.

Kako izgleda kada novinar nema profesionalnu distancu prema sagovorniku i dozvoljava mu da izabere koje mu se pitanje sviđa, javnost je imala prilike da vidi u emisiji RTS-a „Četvrtkom u 9“. Kada je trebalo da idu reklame, kamere su - slučajno ili namerno - ostale uključene, i ćaskanje voditeljke Nade Gogić i Ivice Dačića otkrilo je kako se sagovornicima „nameštaju“ pitanja i teme. „I Đilasa spomeni ako hoćeš“, rekla je Gogić Dačiću kroz smeh, sve vreme mu se obraćajući sa „ti“. „Njih dvoje kao da su izašli na kaficu, sve to izgleda kao mali dogovor među prijateljima o tome šta da se drugu Ivici nabaci na volej i kako da poentira u intervjuu“, kaže za Raskrikavanje urednik portala Cenzolovka, Perica Gunjić. Iz RTS-a ćute.

Radio televizija Srbije (RTS) opet je odbila da novinarki Raskrikavanja dostavi ugovore sa firmom „Dajrekt medija“ iako je Poverenik za slobodan pristup informacijama od javnog značaja tom javnom servisu poništio prethodno rešenje o odbijanju i naložio ponovno postupanje po Zahtevu. Iz RTS-a opet navode da bi dostavljanjem traženih podataka prekršili odredbe o poslovnoj tajni.

Posle punih 19 godina RTS je bez objašnjenja odlučila da više ne emituje magazin TV Mreža. Kako navode iz ove produkcije, razlozi im nisu saopšteni, ali direktor Mreže Vladimir Milić kaže za Raskrikavanje da su oni najverovatnije političke prirode. Sa druge strane, RTS tvrdi da je saradnju prekinuo jer već ima emisije sličnog formata.