„Neutralnost” po Bujoševiću: Za šta plaćamo milijarde RTS-u?

Analiza

08.05.2025. M. Vučić Foto: Unsplash/ Aleks Dorohovich, Raskrikavanje

„Ja mislim da je RTS neutralan, i gotovo jedino mesto na kome su akteri i jedne i druge strane mogli da razgovaraju”, imali smo prilike da čujemo od generalnog direktora RTS-a Dragana Bujoševića u ponedeljak u emisiji „Oko”. Brojna istraživanja i monitorinzi njihovog programa pokazuju upravo suprotno: RTS je daleko i od neutralnosti, jer ne daje svim stranama isti prostor niti tretman. Pitanje koje se postavlja je i treba li mediji da naročito u vreme velikih društvenih kriza slede princip puke neutralnosti ili ipak imaju neki drugi zadatak — da budu na braniku institucija, vladavine prava i činjenica?

U poslednjem izdanju RTS-ove emisije „Oko” govorilo se o radu javnog servisa koji je pod intenzivnim kritikama sa svih strana zbog načina na koji (ne) izveštava o dešavanjima u državi poslednjih meseci nakon pada nadstrešnice.

Građani Srbije su verovatno po prvi put mogli da vide zajedno u studiju dugogodišnje čelnike javnog medijskog servisa — Dragana Bujoševića, generalnog direktora i Nenada Lj. Stefanovića, glavnog i odgovornog urednika informativnog programa RTS-a. Upravo na taj deo programa građani i studenti poslednjih meseci imaju najviše zamerki.

Smatraju da RTS ne daje dovoljno prostora pravim problemima građana, studenatima i njihovim zahtevima, već da gotovo isključivo prati glasove iz vlasti, kao da je režimski, a ne javni servis.

Oni koji već godinama sede na čelu RTS-a i pred čijim vratima građani već godinama protestuju, ne smatraju da postoje problemi u izveštavanju ovog medija.

„Mi pokušavamo da budemo nešto što je osnovna stvar, a to je da budete neutralni. Ja mislim da je RTS neutralan, da je bio gotovo jedino mesto na kome su akteri i jedne i druge strane mogli da razgovaraju, da zastupaju svoje stavove”, rekao je Bujošević u toj emisiji i dodao da RTS nikom ne odgovara jer navodno ne zauzima nijednu stranu.

No, da li je to zaista tako i da li je to za jedan javni servis dovoljno?

Tokom godina su razne domaće organizacije i mediji pomno pratili izveštavanje RTS-a.

Zaključak je uvek isti: znatno više prostora u izveštavanju, naročito u centralnim dnevnicima i naročito pred izbore, dobijaju predstavnici vlasti predvođeni Aleksandrom Vučićem.

O temama poput korupcije ili veza države sa kriminalom, RTS gotovo uopšte ne izveštava, čak ni kada su u pitanju otkrića domaćih istraživačkih novinara zasnovana na dokumentima i proverenim činjenicama. Ipak, ukoliko se povodom tih otkrića oglase predstavnici vlasti kako bi ih demantovali, javni servis će preneti njihove izjave, ali bez detaljnijeg osvrta na samo istraživanje koje je prethodilo tim reakcijama. Na taj način, javnost kontinuirano ostaje uskraćena za kompletnu sliku.

RTS ponekad izbegava da zabeleži i ono što se odvija ispred njihovog ulaza. To je, recimo, bio slučaj i 15. marta, kada je tokom najmasovnijeg protesta u Srbiji emitovan muzički program, ili kada su puštali „Selo gori a baba se češlja” tokom velikih nereda 2023, iste godine kada im je bio bitniji i samit u Azerbejdžanu od onoga što se dešavalo na ulicama Beograda.

Paralelne realnosti; Foto: N1/ RTS

Kako ova „neutralnost” izgleda u praksi?

Istinomer je pre par dana analizirao Dnevnik 2, na polugodišnjicu od pada nadstrešnice. Na početku je emitovano pedesetak sekundi govora studenata sa protesta, da bi onda voditeljka pročitala šta o tragediji kaže Vučić. Posle njene najave, usledila je direktna izjava samog predsednika u kojoj je izjavio saučešće i obećao da će država ispitati odgovornost svih. Onda je emitovan i prilog sa kontraskupa u Pionirskom parku (tzv. Ćacilend) gde je novinar bio proaktivniji nego na prvom skupu pa je uzeo izjavu od Miloša Pavlovića, „studenta koji želi da uči”. Čitav taj deo bio je gotov kroz par minuta, a onda se prešlo na bitnije teme — Vučićev put u SAD na koji je potrošeno više od šest minuta.

Još jedan ilustrativan primer i beleži Novosadska novinarska škola u najnovijem monitoringu medija koji su radili sa Biroom za društvena istraživanja tokom novembra i decembra 2024. godine. Taj primer dobro objašnjava šablon izveštavanja RTS-a koji uviđa svako ko pomnije prati dnevnike javnog servisa: RTS uključuje obe strane, ali jedna (opoziciona) uvek dobije znatno manji prostor, neretko po par rečenica koje prezenterka citira umesto da se čuju direktno iz usta opozicionih aktera, nakon čega usledi najbitnije, a to je: šta o tome kaže vlast. Predstavnici vlasti se direktno obraćaju, dobijaju veću minutažu, i sa njihovim izjavama se prilog „zapečati”, tako da njihova reč bude poslednja.

„U tom smislu se može govoriti o simulaciji uključivanja dve strane i o izrazito pozitivnoj propagandi u korist vlasti”, pišu istraživači NNŠ-a.

Ko prati dnevnike RTS-a može da primeti i da je izveštavanje vrlo pasivno, što konstatuje i NNŠ — umesto autorskih priloga o bitnim društvenim dešavanjima, sukobljavanju različitih strana i pozivanju vlasti na odgovornost, čitaju se zvanična saopštenja vlasti, izveštava o pseudodogađajima ili susretima zvaničnika, a čest izvor informacija je i Instagram nalog Aleksandra Vučića.

Tako je 23. novembra, piše NNŠ, treći prilog po redu bila Instagram objava koju je prezenterka najavila rečima:

„Predsednik Aleksandar Vučić je u objavi na Instagramu pozvao građane da se bore i rade više kako bi zemlja bila modernija i kako bi živeli bolje. Sa ministrom finansija obišao je radove na pruzi u Zemun Polju”.

Potom je emitovan Vučićev snimak sa Instagrama u kome govori o radovima, napretku zemlje i svom ličnom zalaganju da se u posao vrate firme koje su htele da odustanu od radova. Na kraju je poručio: „Borba je život, ali je život borba”.

A kako bi trebalo zapravo da izgleda medijski prilog kada bi javni servis radio svoj posao kako valja?

„Izveštavanje u javnom interesu bi zahtevalo opširnije informacije o radovima, izvođačima, propitivanje izjave predsednika da je uspeo da ispregovara sa dve firme da ne odustanu od radova (šta je pregovaranje podrazumevalo, da li su im obećani povlašćeni uslovi). Bez tih informacija, prilog je auditorijumu prikazan kao trijumfalni podvig predsednika zaključen motivacionom porukom”, piše NNŠ.

Osim toga što samo deklarativno daje prostora obema stranama, a onda favorizuje onu prvu kroz veću minutažu, pozitivniji ton, prioritet u redosledu priloga i gotovo pa nikakvo preispitivanje onoga što vlast kaže, NNŠ je zabeležio i druge probleme, na primer to što RTS ponekad plasira netačne, nepotpune i manipulativne informacije.

I Raskrikavanje je zabeležilo u poslednje vreme nekoliko takvih primera. U januaru su emitovali montirani snimak sa Tvitera kao da je autentičan da bi diskreditovali opoziciju, glumce koji su podržali proteste su implicitno uporedili sa terorirstima, a u jednom saopštenju, tokom studentske blokade RTS-a, voditeljka Vesna Radosavljević je praktično uporedila studente sa nacistima.

Bujošević vs. brojevi

Statistika je, međutim, neumoljiva. Izveštaj organizacije CRTA uoči izbora 2020. godine (koje je opozicija bojkotovala) pokazao je da je čak 80 odsto vremena dato predstavnicima vlasti i to često u pozitivnom tonu. Trećinu tog vremena zauzimao je lično Vučić. Od opozicije je tada najčešće spominjana Marinika Tepić, uglavnom u negativnom tonu.

Isti zaključak je usledio i šest meseci nakon izbora 2022. godine — od vremena koje je u centralnim informativnim emisijama bilo opredeljeno za političke aktere, čak 95 odsto je pripalo vladajućoj koaliciji, pokazala je CRTA. Ton je, razume se, i tada bio neutralan ili pozitivan.

I strane organizacije su imale svoja zapažanja o javnom servisu koji su Reporteri bez granica u najnovijem izveštaju nazvale medijem nazvale medijem „tradicionalno usklađenim s vlastima”. Prateći izveštavanje o lokalnim izborima prošle godine, međunarodna posmatračka misija organizacije OEBS, zaključila je da je RTS ubedljivo najviše prostora davao Vučiću kao predsedniku države, potom predstavnicima Vlade Srbije i koaliciji na vlasti, o svima njima izveštavajući neutralno ili afirmativno. Opozicione liste, iako su istine radi ponekad dobile i pozitivno intonirane priloge, imale su značajno manje vremena na javnom servisu — oko petinu. Sve ostalo vreme pripalo je vlastima.

Neutralnost nasuprot objektivnosti

Treba li novinar da bude „neutralan” ili se pred medije, pak, postavlja neki drugi zahtev? Rečnik Matice Srpske iz 2011. godine definiše „neutralno” kao „ono koje se ne meša u neki spor ili sukob” i ne pristaje ni uz jednu stranu. Sa druge strane, „objektivno” je ono koje ne zavisi ni od jedne strane, odnosno nečijih mišljenja i vrednovanja. Pojam objektivnosti, kako ga ovaj rečnik definiše, u tom smislu blizak je pojmu „pravednosti”.

Sličnu razliku pravi i rečnik Univerziteta u Kembridžu. Neutralnost naprosto znači: nemati mišljenje, ne zauzeti stranu, dok je „objektivno” ono što je utemeljeno u činjenicama i na šta ne utiču nečija uverenja.

Novinarska neutralnost se, dakle, može shvatiti kao pasivno povlačenje u kome se ni u koga ne upire prstom i ne poziva se na odgovornost, dok objektivnost znači zauzeti stranu činjenično utvrdive istine.

I dok je novinarska objektivnost ideal kome novinari teže, koncept neutralnosti je duboko problematičan. Novinar i predsednik kompanije Njujork Tajms, Artur Greg Salcberg, u tekstu za stručni magazin Columbia Journalism Review navodi da je novinarska objektivnost zapravo metod po kome novinar radi ako želi da neutrališe svoje lične pristrasnosti (koje svaki novinar ima, jer je čovek) tako što će proveravati činjenice, ukrštati izvore, zalaziti dublje u temu i biti transparentan.

Sa druge strane, Salcberg neutralnost vidi kao problematičan koncept jer se njime uspostavlja lažna ravnoteža i nepravedno daje jednak prostor ili legitimitet suprotstavljenim stranama bez obzira na to što one možda nisu ni jednako validne, ni jednako tačne, ni jednako pravedne.

Slediti princip puke neutralnosti bi značilo dati jednak prostor i ravnopravne pozicije naučniku koji se decenijama školovao da bi postao ekspert u klimatskim promenama i, sa druge strane, influenseru koji negira klimatske promene o kojima nema nikakvih znanja, ali ima mišljenja i stavove.

Posao novinara u tom smislu, smatra Salcberg, nije da bude tek neutralan, već da sledi činjenice „ma gde ga one vodile”, uprkos svojim stavovima ili nečijim interesima.

„Nezavisnost postavlja istinu — kao i potragu za njom pomoću otvorenog i skeptičnog uma — iznad svega ostalog”, navodi on.

Koliko sve ovo uopšte košta?

I za kraj malo o parama: koliko mi plaćamo navodnu neutralnost javnog servisa zbog čijeg je dokumentovanog neprofesionalizma zgrada u Takovskoj 10 redovna stanica svih protesta poslednjih godina?

Građani Srbije su prošle godine za rad RTS-a izdvojili više od 11 milijardi dinara (95 miliona evra), kroz taksu koja se automatski naplaćuje uz račun za struju. To je ubedljivo najveći izvor njihovih prihoda (prošle godine su iznosili oko 132 miliona evra), značajno veći i od reklama, dok subvencija iz budžeta nema.

Iznosom od pretplate (95 miliona evra) finansirane su plate zaposlenih i honorari (za oko 2.400 njih), kao i proizvodnja programa prošle godine.

Taksa je, inače, prošle godine poskupela sa 299 na oko 350 dinara.

Manipulisanje činjenicama

RTS u Dnevniku emitovao manipulativni snimak sa prorežimskog X profila

RTS je sinoć, 18. januara, u Dnevniku 2 emitovao isečak iz gostovanja lidera Nove DSS Miloša Jova...

Analiza

U Beogradu nemiri, RTS emituje serije i kvizove

Dok je sinoć nekoliko demonstranata lomilo stakla na zgradi Skupštine pokušavajući da uđe, a po...

Vest

Televizije o protestu: Pinkove manipulacije zumom drona, RTS imao „tehničkih problema“

U petak uveče oko pola osam, kilometarska kolona građana prostirala se niz Ulicu kneza Miloša pa ...

RTS

Javni servis

O nama

raskrikavanje@krik.rs

011/420-43-04

Raskrikavanje na društvenim mrežama: