Nakon informacije da je redakcija NIN-a dala kolektivni otkaz i da će rad nastaviti u novom nedeljniku, iz kompanije Junajted Media (United Media) je saopšteno da je reč o listu koji će ova medijska kompanija uskoro pokrenuti. „Cela redakcija dosadašnjeg nedeljnika NIN će tu nastaviti svoje poslovanje”, saopšteno je iz kompanije Junajted Media u čijem su vlasništvu televizija i sajt N1 i Nova S, kao i list Danas. Izvršna direktorka Junajted Medije Aleksandra Subotić za Raskrikavanje kaže da očekuje da će novi nedeljnik početi sa radom već u februaru.

Milan Ćulibrk, dosadašnji glavni i odgovorni urednik NIN-a, nakon 11 godina napušta tu funkciju, a kolektivni otkaz su dali i članovi redakcije i kolegijuma ovog nedeljnika. U šturom saopštenju se navodi da je razlog tome njihova rešenost da očuvaju profesionalni integritet - zbog čega novinarski posao nastavljaju „u novom nedeljnom listu”.

Uređivačka politika NIN-a ostaje ista, nema smanjenja plata niti otpuštanja – dogovor je sa današnjeg sastanka glavnog i odgovornog urednika ovog nedeljnika Milana Ćulibrka i nove vlasnice Jelene Drakulić Petrović. Ovo je u razgovoru za Raskrikavanje ispričao Ćulibrk dodavši da i on sam ostaje na uredničkoj poziciji. Nije, međutim, želeo da komentariše ugovor kojim je Ringijer Srbija preneo vlasništvo Jeleni Drakulić Petrović bez ikakve naknade.

Kompanija Ringijer Srbija, donedavni vlasnik NIN-a, ovaj nedeljnik je poklonila svojoj generalnoj direktorki Jeleni Drakulić Petrović, pokazuje ugovor o prenosu udela. U njemu stoji da Ringijer Srbija novoj vlasnici bez ikakve naknade prenosi svoj udeo (gotovo stoproncentni), koji vredi više od 280.000 evra. Iz kompanije Ringijer nisu želeli da odgovore na pitanja Raskrikavanja zašto su ovo učinili, odnosno koji je interes kompanije da svoj udeo ustupi bez naknade.

Nedeljnik NIN, koji je prethodnih 14 godina bio u vlasništvu švajcarske kompanije Ringijer, ovih dana je prešao u ruke generalne direktorke Ringijera u Srbiji Jelene Drakulić Petrović. Glavni i odgovorni urednik NIN-a Milan Ćulibrk za Raskrikavanje kaže da ne očekuje da će ova promena dovesti do otpuštanja ili promene kursa uređivačke politike. „Ako se stvari budu promenile, videćemo šta ćemo i kako ćemo“, kaže Ćulibrk.

Nedeljnik NIN je u izdanju od 14. maja „citirao“ ministra zdravlja Zlatibora Lončara: „Ne razumem ove napade na Danila, pa svaki čovek sigurno ima neku fotografiju na kojoj oduševljeno grli nekog pevača ili sportistu ili vođu kriminalnog klana“. Lončar, međutim, ovo nije rekao, a njegova navodna izjava potiče sa satiričnog naloga na tviteru. Glavni i odgovorni urednik ovog nedeljnika Milan Ćulibrk za Raskrikavanje kaže da je napravljena greška i da će se zbog nje izviniti čitaocima.

Kupovinom oko 43 odsto nemačke kompanije Axel Springer, američki investicioni fond KKR postao je njen većinski vlasnik. Time je KKR postao i suvlasnik firme Ringier Axel Springer Media koja je prisutna na medijskom tržištu Srbije kao izdavač Blica, NIN-a, specijalizovanih magazina i nekoliko portala. Ovu kupovinu, vrednu skoro 3 milijarde evra, u decembru je odobrila i naša Komisija za zaštitu konkurencije.

Vest o tome da je ovonedeljni NIN u noći pred izlazak na kioske promenio naslovnicu otvorio je mnoga pitanja - zašto je vlasniku medija dozvoljeno da se meša u uređivačku politiku i menja naslovnu fotografiju na kojoj se vidi nišan uperen u predsednika Republike Srbije i da li je reakcija javnosti bila preterana? Glavni i odgovornik urednik NIN-a Milan Ćulibrk za Raskrikavanje kaže da skidanje naslovnice nije cenzura, da je sve urađeno u dogovoru sa vlasnicima te da neće dati ostavku na mesto glavnog i odgovornog urednika.

Nakon što je na Tviteru procurila naredba zaposlenima u Er Srbiji da u svom salonu na aerodromu nipošto ne izlažu NIN, Vreme i Nedeljnik „i novine sličnog sadržaja“, usledilo je „objašnjenje“ nacionalne avio-kompanije da nemaju ugovore sa ovim nedeljnicima, te nemaju ni prava da ih izlažu. I dok iz Er Srbije uporno odbijaju da odgovore kakve veze to ima sa sadržajem ovih novina, inače kritički nastrojenih prema vlasti, deo javnosti i medijska udruženja su saglasni - u pitanju je cenzura nepodobnih.