Danas je, nakon šest meseci odlaganja, pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu počelo ponovljeno suđenje bivšem predsedniku opštine Grocka Dragoljubu Simonoviću i još trojici okrivljenih za paljenje kuće novinaru Milanu Jovanoviću. Nakon što je pročitana optužnica, okrivljeni su negirali krivicu. Sledeće suđenje je zakazano za 20. septembar.

Na današnjem suđenju advokatu Svetislavu Bojiću, zbog pretnji upućenih novinarki Jeleni Zorić, svedočila je njegova koleginica, advokatica Aleksandra Zlatić. Ona je rekla da je čula kada je Bojić u decembru 2020. ispred Specijalnog suda Jeleni Zorić rekao da se Predrag Koluvija moli za nju što je shvaćeno kao pretnja. Tvrdi međutim da je to rečeno normalnim i šaljivim tonom. Zlatić je inače ranije bila deo odbrane Predraga Koluvije, optuženog u slučaju „Jovanjica”.

Ponovno suđenje Dragoljubu Simonoviću i još dvojici okrivljenih odloženo je po četvrti put u ovoj godini. Ovog puta razlog je što je Apelacioni sud ukinio prvostepenu presudu protiv jednog od okrivljenih u ovom slučaju Igora Novakovića, a koja je u odvojenom postupku doneta u novembru 2021. Zbog toga su i tužilac i odbrana predložili ponovno spajanje ovih predmeta, pa je početak ponovnog suđenja odložen.

U nastavku suđenja advokatu Svetislavu Bojiću kome se sudi za ugrožavanje sigurnosti novinarke Jelene Zorić svedočio je snimatelj N1 televizije, Denijal Dabić. Bojiću se sudi zbog pretnji koje je Jeleni Zorić uputio u decembru 2020. godine po izlasku sa suđenja Predragu Koluviji koje je Zorić tada pratila. Dabić je ispričao između ostalog da je Bojić pozvao Jelenu na čaj i da joj je nakon toga rekao da se Koluvija „moli za njeno zdravlje, za zdravlje tužioca i policajca koji ga je hapsio.”

Početak novog suđenja za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića iz Vrčina ni danas nije održan, što je već treće otkazivanje od februara. Ovoga puta je odloženo jer se u sudnici nisu pojavili advokati dvojice optuženih. Sledeća šansa za početak suđenja je 22. juna.

Nakon što su prošle nedelje za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije četvorica nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti nepravosnažno osuđena na sto godina zatvora, u tabloidima se „zavrtela“ priča o „misterioznoj torbi“ sa 415.000 dolara koju je Ćuruvija navodno nosio u trenutku ubistva. Jedini koji je tokom suđenja spominjao ovaj novac bio je nekadašnji novinar lista Svedok Vladan Dinić, koji je tvrdio da je sreo Ćuruviju na dan ubistva i da je on sa sobom tom prilikom nosio torbu punu para sa kojom je šetao po gradu. Dinićev iskaz je odbrana tokom postupka koristila da bi probudila sumnju sudskog veća da je Ćuruviju neko ubio zbog tih para te da likvidacija nema veze s državom.

Danas su u Višem sudu u Beogradu za ubistvo Slavka Ćuruvije osuđena četvorica nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti na ukupno sto godina zatvora, isto kao i u prethodnom postupku. I ovog puta ostalo je nerasvetljeno po čijem nalogu je ovaj novinar ubijen i ko ga je tačno likvidirao. Presuda je gotovo identična kao i prethodna koja je oborena - sud i dalje tvrdi da ga je ubila nepoznata osoba. Na potezu je Apelacioni sud, koji će ovu presudu ili potvrditi ili preinačiti - izmeniti visinu zatvorskih kazni ili osloboditi jednog ili više optuženih.

Danas su u ponovljenom postupku pred Višim sudom u Beogradu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije na ukupno 100 godina zatvora osuđeni nekadašnji pripadnici Državne bezbednosti. Bivši načelnik Resora državne bezbednosti Radomir Marković osuđen je na 30 godina, načelnik beogradskog centra DB-a Milan Radonjić na 30 godina, pripadnik rezervnog sastava Miroslav Kurak na 20 godina, a inspektor DB-a Ratko Romić na 20 godina.

Milan Radonjić i Ratko Romić, optuženi da su učestvovali u ubistvu novinara Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999. godine, u završnici suđenja su ponovili da nisu krivi i da je optužnica montirana u cilju osude Državne bezbednosti čiji su oni bili pripadnici. Presuda u ovom slučaju, nakon više od godinu dana suđenja, biće doneta 2. decembra. To će biti druga nepravosnažna presuda, s obzirom da je prethodna - kojom su četvorica radnika Državne bezbednosti bila osuđena na 100 godina zatvora - oborena pred Apelacionom sudom.