Vest
Ni nova presuda za ubistvo Ćuruvije nije rasvetlila ko su nalogodavci i ubica
02.12.2021. Marija Vučić Foto: Slavko Ćuruvija Fondacija
Danas su u Višem sudu u Beogradu za ubistvo Slavka Ćuruvije osuđena četvorica nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti na ukupno sto godina zatvora, isto kao i u prethodnom postupku. I ovog puta ostalo je nerasvetljeno po čijem nalogu je ovaj novinar ubijen i ko ga je tačno likvidirao. Presuda je gotovo identična kao i prethodna koja je oborena - sud i dalje tvrdi da ga je ubila nepoznata osoba. Na potezu je Apelacioni sud, koji će ovu presudu ili potvrditi ili preinačiti - izmeniti visinu zatvorskih kazni ili osloboditi jednog ili više optuženih.
Ponovljeno suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije je je trajalo nešto više od godinu dana, ali nije donelo ništa novo.
Sudija Snežana Jovanović je pri objavljivanju presude danas navela da su tokom suđenja izvođeni isti dokazi kao i tokom prethodnog, jer „Apelacioni sud nije dao nalog da se izvedu novi dokazi niti utvrde nove činjenice“.
„Ukoliko budete upoređivali, videćete da su razlozi, dokazi i odluka gotovo identični, uz male izmene koje suštinski nisu promenile stav ovog sudskog veća“, navela je ona.
Na kraju je i presuda ostala ista - 100 godina zatvora za četvoricu optuženih. Radomir Marković, nekadašnji šef DB-a je osuđen na 30 godina zatvora zbog podstrekivanja na teško ubistvo, a na 30 godina je osuđen i načelnik beogradskog centra DB-a Milan Radonjić za saizvršilaštvo. Kao saizvršioci na po 20 godina zatvora osuđeni su i pripadnici službe Miroslav Kurak i Ratko Romić. Ubica i nalogodavci su, međutim, ostali neotkriveni.
Priprema ubistva i likvidacija
Čitajući obrazloženje presude, predsednica sudskog veća Snežana Jovanović istakla je da je sud nesporno utvrdio da je ubistvo naložio neko iz vrha tadašnje vlasti zbog Ćuruvijinog kritičkog istupanja u zemlji i inostranstvu.
Ta nepoznata osoba je naložila Radomiru Markoviću da organizuje ubistvo. On je mesec dana pre likvidacije, u martu 1999. godine, pitao tadašnjeg komandanta JSO Milorada Ulemeka Legiju da njegova jedinica to izvede, i to rečima da „jedno lice treba da bude uklonjeno kao državni neprijatelj“.
Legija je, kako se navodi u presudi, to odbio da učini nakon čega je Marković nalog preneo Radonjiću. Šef beogradskog centra DB-a je potom organizovao likvidaciju sa Kurakom i Romićem.
Da bi to uradili, bilo je neophodno intenzivno pratiti Ćuruviju, kako njegove telefonske razgovore tako i njegovo kretanje, navodi sud, i ističe da je Radonjić davao usmene naloge, ne ostavljajući pisani trag, o praćenju „Ćurana“ - kodni naziv za Ćuruvijin dosije u DB-u.
„Usmeno je dao nalog načelniku Devetog pratećeg odeljenja Zoranu Paviću da ga izveštava o svakom koraku, hitno i detaljno, gde se Ćuruvija nalazi, da li je seo na ručak, da li je krenuo ka kući“, navela je sudija.
Usmeno je naredio i da se Ratku Romiću preda službeni auto, beli golf, koji je, prema presudi, korišćen za dolazak i odlazak s mesta likvidacije, a da se to ne zabeleži u kolskoj knjižici.
Ćuruvija je pomno praćen 11. aprila 1999. godine od trenutka kada je izašao iz svog stana, a operativci DB-a su o njegovom kretanju detaljno izveštavali Radonjića. Pratnja je po njegovom nalogu prekinuta nekoliko minuta pre ubistva, kako je utvrdio sud, i to zato da radnici DB-a na terenu ne bi videli ubice.
Za to vreme je, prema presudi, Ratko Romić sedeo u belom golfu u blizini mesta ubistva.
„Preko kolske radio-stanice Romić je čuo izveštavanje o kretanju Slavka Ćuruvije. Nakon što je Radonjić obustavio praćenje (i sprečio da bude svedoka, prim. nov), o približavanju Ćuruvije je telefonom obavestio Kuraka, Romića i NN lice“, navodi se u presudi.
Ta nepoznata osoba je, prema oceni suda, prišla Ćuruviji sleđa u haustoru u Svetogorskoj ulici, i škorpionom ispalila nekoliko hitaca. Onda je udario u glavu Branku Prpa, Ćuruvijinu partnerku koja je bila sa njim i koja je jedini očevidac ubistva, od čega je ona pala na zemlju. Nakon toga je ubica „overio“ Ćuruviju.
Prema optužnici, međutim, Kurak je bio taj koji je pucao, a Romić mu u tome pomogao udarivši Branku Prpa u glavu. Sud tome nije poverovao jer ključni dokazi - izveštaji baznih stanica o mobilnoj komunikaciji koji potvrđuju da su Kurak i Romić bili u blizini mesta ubistva - pokazuju da su njih dvojica komunicirali telefonom neposredno pre likvidacije.
Sam Ratko Romić je više puta tokom suđenja to isticao kao nelogično i pitao zašto bi zvao telefonom Kuraka ako je on u tom momentu bio pored njega u haustoru. Kurak se o ovome nije izjašnjavao budući da je u bekstvu i sudi mu se u odsustvu.
„Romić i Kurak obavljaju razgovor u 16:38 (vreme ubistva je oko 16:45, prim nov) pa se logično zaključuje da se nisu nalazili jedan pored drugog. Sud je utvrdio da je izvršilac NN lice, imajući u vidu i iskaz Branke Prpa“, navela je sudija Jovanović.
Prpa je, inače, u svom iskazu u policiji kada je dovedena na prepoznavanje potencijalnog počinioca, rekla da je on bio „izrazito bled“, i kao čoveka koji najviše odgovara liku ubice prepoznala tadašnjeg kriminalca Luku Pejovića, koji je tih godina ubijen.
Presuda na staklenim nogama
Ovo obrazloženje presude ne razjašnjava kakvu su onda konkretnu ulogu u svemu ovome imali Romić i Kurak, odnosno gde su tačno bili i šta su radili tokom pucnjave u haustoru.
To nije bilo jasno ni posle prethodne presude, donete aprila 2019. godine nakon četiri godine suđenja. Sud je uveo NN lice kao izvršioca i između ostalog zbog toga je presuda „pala“ na Apelacionom sudu pa je naloženo da se sudi ponovo.
Kako je tada istakao Apelacioni sud, Viši sud je u presudi naveo nove činjenice koje nisu postojale u optužnici - pre svega postojanje NN lica kao direktnog izvršioca, pa su optuženi proglašeni krivim za „činjenice o kojima u toku postupka nisu izvođeni dokazi“.
„Takođe, po nalaženju Apelacionog suda, prvostepeni sud nije uopšte naveo na koji način su okrivljeni Kurak i Romić omogućili NN licu da izvrši ovo krivično delo, što njihove radnje čini nejasnim i nerazumljivim“, naveo je tada sud.
Sada će Apelacioni sud ponovo biti na potezu, ali za razliku od prošlog puta kada je naložio ponovno suđenje, ovoga puta toga neće biti.
Apelacioni će moći ili da potvrdi presudu, ili da je preinači u nekim delovima ili u celosti. To uključuje izmene visine kazni, ali predviđa i mogućnost da jedan, ili više njih, budu oslobođeni.
Koliko će vremena apelacionom veću biti potrebno da odlučuje o presudi koja je danas objavljena, u ovom trenutku nije poznato. Prošli put je za to bilo potrebno godinu i po dana.
Odbrana ulaže žalbu
Advokatica Milana Radonjića i Ratka Romića, Zora Dobričanin Nikodinović istakla je da će se odbrana žaliti, a svoje obraćanje medijima nakon završetka današnjeg suđenja počela je pitanjem „Ko je ubio Slavka Ćuruviju? Znamo li?“
„Definitivno i sudu i svima nama ovde, i danas i ranije posle svih ovih suđenja, apsolutno je jasno da ubice Slavka Ćuruvije nisu danas bile u sudnici, niti su u optužnici ni u izreci ove presude (...) Ja bih volela da se to rasvetli jer sam sigurna da moji klijenti sa tim nemaju nikakve veze“, rekla je Dobričanin Nikodinović.
Advokat porodice Ćuruvija Slobodan Ružić je, međutim, zadovoljan današnjom presudom.
„Mi smo očekivali ponovo osuđujuću presudu, jer u ponovljenom postupku nije izveden nijedan novi dokaz i ne vidimo zašto bi sud promenio svoju odluku“, rekao je Ružić.
Ažurirano 2. decembra: U tekstu je prvobitno stajalo da će, ukoliko Apelacioni sud u ovom slučaju donese oslobađajuću presudu, o njoj odlučivati trećestepeno Apelaciono veće. Međutim, trećestepeno veće odlučuje samo kada Apelacioni sud donese osuđujuću presudu za onog ko je prvostepenom presudom oslobođen, što u ovom postupku nije slučaj. Rečenica je stoga izbrisana. Izvinjavamo se čitaocima.
