Na ukupno 306 naslovnih strana u 2018. godini, Informer je imao čak 351 lažnu odnosno neutemeljenu vesti. Na naslovnicama 223 broja Srpskog telegrafa našlo se čak 230 netačnih ili neutemeljnih tvrdnji, a tabloid Alo na naslovnim stranama 358 brojeva u prošloj godini imao je 149 lažnih odnosno vesti bez jasnih izvora i dokaza. Do ovih podataka novinari Raskrikavanja došli su pregledom svih naslovnih strana u 2018. godini ova tri tabloida kao i uočavanjem trendova kroz celu prošlu godinu. Estradne i vesti koje se tiču ubistva pevačice Jelene Marjanović izostavljene su iz ove analize.

Brojne medijske manipulacije obeležile su i ovu godinu za nama. Laži, propaganda, prikriveno oglašavanje, cenzura, manipulisanje činjenicama - samo su neka od „oruđa“ kojima se mediji služe u dezinformisanju javnosti. Raskrikavanje je od svog osnivanja decembra 2017. godine u preko 300 tekstova „hvatalo“ domaće štampane i elektronske medije u lažima, a pred vama je deset najčitanijih tekstova u prethodnom periodu.

Izvlačenje tuđih reči iz konteksta, netačno prenošenje istraživanja, pristrasno izveštavanje, bezočno laganje i izmišljanje od prvog do poslednjeg slova… Domaći mediji su razvili brojne tehnike manipulisanja - nekima se postižu određeni politički ciljevi, a neke od njih jednostavno služe povećanju klikova, tiraža ili rejtinga. Pred vama su najzanimljivije od tih tehnika po izboru novinara Raskrikavanja, a na osnovu onih laži koje smo uhvatili u proteklih godinu dana.

Sajt raskrikavanje.rs pokrenut je pre godinu dana u cilju provere tvrdnji različitih medija. Tokom prve godine monitoringa dnevnih listova u Srbiji u više stotina tekstova pronašli smo lažne vesti, manipulaciju činjenicama, dezinformacije, propagandu, skriveno reklamiranje...

Svakog minuta na Jutjubu se pogleda oko 4 i po miliona videa, pošalje se 18 miliona tekstualnih poruka i „skine“ oko 375 hiljada aplikacija. Količina informacija koje se dele onlajn, svake dve godine se duplira. Zbog ove količine saobraćaja za one koji kreiraju lažne vesti ne postoje granice.

Kada je početkom oktobra predsednik SAD Donald Tramp tvitovao da su ljudi koji protestuju protiv nominacije Breta Kavanoa za sudiju Vrhovnog suda „plaćeni profesionalci koji žele da senatori izgledaju loše“ i dodao da su ih „plaćali Soroš i drugi“, građanima (uglavnom) zemalja jugoistične Evrope ovo je izgledalo kao loša kopija već naučenih izjava njihovih vlastodržaca. Ovo je ipak bio prvi put da Tramp spominje mađarsko - američkog milijardera Džordža Soroša koji je ujedno i pokrovitelj Fondacije za otvoreno društvo.

Od kada su početkom ovog veka prve redakcije specijalizovane za proveru tvrdnji političara počele sa radom u Americi pa do danas, industrija „fektčekerskih“ organizacija prilično je porasla. Prema podacima Pointer instituta danas postoje 44 takve redakcije u Sjedinjenim Američkim Državama, a širom sveta više od 130. Politifakt, jedan od pionira faktčekerskih organizacija, 2009. je za projekat „Obamametar“ dobio Pulicerovu nagradu. Posebnu redakciju koja proverava izjave zvaničnika ima i jedan od najuglednijih listova na svetu - Vašington post.

Šaljivu vest portala Glas Zaječara o krađi dresiranih životinja iz cirkuske trupe „Circus Balkanski“ kao pravu vest prenelo je nekoliko portala - Srbija danas, Blic, Radio Magnum, Alo. U vesti se tvrdilo da su na graničnom prelazu Vrška Čuka otkriveni otmičari dresiranih životinja, kao i da je jedna od životinja, persijska mačka, pobegla i da luta okolinom Zaječara. Ovu vest ne samo da je prenelo nekoliko najčitanijih portala, već su joj dodali i svoje „sočne“ detalje.

Na 302 naslovne strane, Informer je prošle godine objavio čak 362 lažne vesti. Naslovnice Informera u prethodnoj godini ispunili su pristrasni, jednostrani ili sasvim neistiniti i izmišljeni navodi, pokazalo je istraživanje sajta http://fakenews.rs/2018/01/26/pronasli-smo-362-lazne-vesti-na-naslovnicama-informera-za-godinu-dana/==fakenews.rs.