Miroslav Kurak, jedan od ranije optuženih za ubistvo Slavka Ćuruvije, tužio je fondaciju koja nosi ime po ubijenom novinaru i to zbog saopštenja u kome su izrazili neslaganje sa oslobađajućom presudom za njegovo ubistvo. Iz Slavko Ćuruvija fondacije navode da „nova tužba predstavlja nastavak progona ubijenog novinara”. Ranije ovog meseca, ovu fondaciju tužio je i Milan Radonjić, koji je takođe bio među optuženima za ubistvo Ćuruvije.
Reporteri i posmatrači iz Slavko Ćuruvija fondacije su bezmalo deset godina bili redovni u sudnicama Specijalnog suda u Beogradu: u iscrpnim izveštajima su do detalja prenosili sve što bi bilo izrečeno toga dana na suđenju, a u javnim nastupima i saopštenjima istrajno apelovali da se ovaj zločin razreši. Sada je, međutim, došlo vreme da se njima sudi - nakon što su četvorica pripadnika Državne bezbednosti u februaru pravosnažno oslobođena optužbi za ovo ubistvo, jedan od njih, Milan Radonjić, tužio je fondaciju zbog saopštenja u kome su komentarisali ovu presudu. Tužbu su, kako kažu za Raskrikavanje, dočekali sa nevericom - smatraju je pokušajem ućutkivanja i zastrašivanja ne samo fondacije, već i Ćuruvijine porodice, kolega, prijatelja i svih onih koji su izrazili nezadovoljstvo ovakvim ishodom.
Danas su u Višem sudu u Beogradu za ubistvo Slavka Ćuruvije osuđena četvorica nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti na ukupno sto godina zatvora, isto kao i u prethodnom postupku. I ovog puta ostalo je nerasvetljeno po čijem nalogu je ovaj novinar ubijen i ko ga je tačno likvidirao. Presuda je gotovo identična kao i prethodna koja je oborena - sud i dalje tvrdi da ga je ubila nepoznata osoba. Na potezu je Apelacioni sud, koji će ovu presudu ili potvrditi ili preinačiti - izmeniti visinu zatvorskih kazni ili osloboditi jednog ili više optuženih.
Danas su u ponovljenom postupku pred Višim sudom u Beogradu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije na ukupno 100 godina zatvora osuđeni nekadašnji pripadnici Državne bezbednosti. Bivši načelnik Resora državne bezbednosti Radomir Marković osuđen je na 30 godina, načelnik beogradskog centra DB-a Milan Radonjić na 30 godina, pripadnik rezervnog sastava Miroslav Kurak na 20 godina, a inspektor DB-a Ratko Romić na 20 godina.
Milan Radonjić i Ratko Romić, optuženi da su učestvovali u ubistvu novinara Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999. godine, u završnici suđenja su ponovili da nisu krivi i da je optužnica montirana u cilju osude Državne bezbednosti čiji su oni bili pripadnici. Presuda u ovom slučaju, nakon više od godinu dana suđenja, biće doneta 2. decembra. To će biti druga nepravosnažna presuda, s obzirom da je prethodna - kojom su četvorica radnika Državne bezbednosti bila osuđena na 100 godina zatvora - oborena pred Apelacionom sudom.
Nekadašnji načelnik Državne bezbednosti Radomir Marković i prvooptuženi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije je u završim rečima na današnjem suđenju rekao da ovaj postupak služi „provlačenju Državne bezbednosti kroz blato“. Ovo ponovoljeno suđenje se privodi kraju jer će nakon završnih reči još dvojice optuženih biti doneta presuda.
Danas je u Višem sudu u Beogradu počelo „finale“ ponovljenog suđenja za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije iznošenjem završnih reči tužioca za organizovani kriminal Milenka Mandića. Tužilac smatra da su optužbe protiv četvorice bivših pripadnika Državne bezbednosti dokazane i zatražio je maksimalne kazne zatvora za njih. Nastavak iznošenja završnih reči zakazan je za septembar.
Današnji nastavak suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije odvija se iza zatvorenih vrata - sudsko veće je donelo odluku da novinari budu isključeni sa njega jer se tužilac i odbrana izjašnjavaju o dokumentima koji nose oznaku državna ili službena tajna. Još uvek nije poznato kada će biti zakazan nastavak suđenja, ali je izvesno da bi se uskoro moglo preći na završne reči.
Na današnjem suđenju za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije došlo se do samog kraja faze u kojoj su se izvodili dokazi. Sudija Snežana Jovanović je sat vremena čitala spisak sa stotinama dokaza u koje je Tužilaštvo za organizovani kriminal tražilo da se izvrši uvid, sa obrazloženjem da su predlozi suvišni i da bi uvid u ove dokumente nepotrebno odugovlačilo postupak. Odbijen je i zahtev odbrane da se izvrši uvid u nosače podataka - diskove i trake - na kojima je zabeležena mobilna komunikacija između okrivljenih u vreme ubistva, uz objašnjenje da su oni veštačeni i da sud smatra izveštaj veštaka validnim.