Suđenje za ubistvo Ćuruvije pri kraju, uskoro izricanje presude
25.10.2021. Marija Vučić Ratko Romić, jedan od optuženih, ispred suda (drugi sleva); Foto: Raskrikavanje
Nekadašnji načelnik Državne bezbednosti Radomir Marković i prvooptuženi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije je u završim rečima na današnjem suđenju rekao da ovaj postupak služi „provlačenju Državne bezbednosti kroz blato“. Ovo ponovoljeno suđenje se privodi kraju jer će nakon završnih reči još dvojice optuženih biti doneta presuda.
Radomir Marković, šef Resora državne bezbednosti u vreme Slobodana Miloševića koji je sada optužen da je po nalogu vlasti organizovao ovo ubistvo, doveo je aktuelno suđenje u vezu sa interesima zapadnih sila.
Posle 5. oktobra, rekao je na početku svog izlaganja, nastao je period u kome su „otvorena vrata zapadnim obaveštajnim službama koje su težile da ostvare uticaj u Srbiji“. Te službe su, prema Markovićevom mišljenju, postavile svoje ljude „po meri američke administracije“. Jedan od prvih zahteva, naveo je, bio je da se uhapsi Slobodan Milošević, a onda se insistiralo i na rešavanju nekih zločina - između ostalog i slučaja Slavka Ćuruvije, „sa akcentom na to da ih je počinila Državna bezbednost, kako bi se demonizovao Milošević“.
„Radi se o provlačenju službe kroz blato“, rekao je Radomir Marković.
U svojim završnim rečima koje su trajale oko sat i po, Marković se osvrnuo na optužnicu tvrdeći da nema nikakvog osnova da on, načelnik beogradskog centra DB-a Milan Radonjić i radnici službe Ratko Romić i Miroslav Kurak, budu optuženi, posebno ne kao organizovana kriminalna grupa.
Istakao je i da niko od više od 100 svedoka ispitanih u ovom slučaju nema nikakvih saznanja o ubistvu, već da se sve svodilo na pretpostavke, mišljenja i nagađanja.
„Niko nije imao saznanja, svi su pričali samo o tome kako je služba funkcionisala u vreme vanrednog stanja (1999. godine kada je Ćuruvija ubijen, prim. aut)“, rekao je Marković.
Osvrnuo se i na iskaz Milorada Ulemeka Legije. Naime, Legijin iskaz u ovom slučaju tereti optužene, s obzirom na to da je u istrazi ubistva izjavio kako je nekom prilikom, neposredno nakon ubistva, u razgovoru sa Markovićem čuo kako čelnik DB-a kaže za svoje saradnike „oni Radonjini (Milan Radonjić, sada optuženi) što su ubili Ćuruviju“. Ulemek je, kako se navodi u optužnici, shvatio da su Radonjić i Romić bili tzv. „navigatori“ odnosno ljudi koji su rukovodili akcijom ubistva. Marković je na današnjem suđenju tvrdio da to nije tačno i da njegovi ljudi nisu ubili Ćuruviju, kao i da mu nije poznat izraz „navigatori“ niti ga je ikada koristio. Za sve ovo je, kaže, čuo tek na suđenju.
Istakao je i da su neki svedoci davali informacije koje bi istragu odvele u drugom pravcu ali da je to navodno ignorisano. Naveo je primer Ćuruvijine partnerke, Branke Prpa, koja je jedini očevidac ubistva budući da je bila sa njim u haustoru kada je ubijen. Prpa je na prepoznavanju ubice navela da je fotorobot najviše podseća na Luku Pejovića, beogradskog kriminalca koji je neko vreme nakon Ćuruvijinog ubistva i sam likvidiran.
Ovo je odbrani jedan od glavnih argumenata da nije Miroslav Kurak taj koji je pucao u Ćuruviju, kako se navodi u optužnici.
Marković kaže da je postojala očigledna namera da se za ovo ubistvo okrivi Državna bezbednost i da se odgovornost pripiše vlasti Slobodana Miloševića.
„Zato su svi ostali prvaci istrage ignorisani“, istakao je Marković.
On kaže da je tek nakon Ćuruvijine smrti saznao da je DB njega pratio, i to zato što je Ćuruvija imao kontakte sa stranim ambasadama od kojih je dobijao novac.
„Kako naš narod kaže, besplatan sir se nalazi samo u mišolovci“, rekao je implicirajući da je Ćuruvija za novac od zapadnih ambasada u Srbiji promovisao „agendu“ zapadnih obaveštajnih službi i destabilizaciju zemlje.
Kako kao načelnik čitavog resora nije znao koga služba u kom momentu prati, i za samog Ćuruviju je, kako tvrdi, čuo tek nakon ubistva.
„Radonjić mi je spomenuo Ćuruviju tek nakon što je ubijen, a ja sam ga pitao ko je to“, tvrdi Marković.
U zaključku je podvukao da tužilac nema nijedan dokaz za svoje optužbe - da je Marković organizovao ubistvo, da je ubistvo naložila tadašnja vlast kao ni da je reč o organizovanoj kriminalnoj grupi. Istakao je i da se protiv optuženih tokom čitavog ovog suđenja vodi medijska kampanja na čelu sa novinarima Veranom Matićem i Ljiljanom Smajlović koji, kako tvrdi, insistiraju na tome da ovi optuženi treba da budu i osuđeni.
„Ne bih se čudio i da je tužilac predložio smrtnu kaznu jer bi to izazvalo veću medijsku pažnju nego 40 godina zatvora“, istakao je.
U utorak 26. oktobra biće održan nastavak suđenja kada će svojim završnim rečima okrivljeni Milan Radonjić i Ratko Romić zatvoriti ovaj sudski postupak. Nakon toga, u narednom periodu, Viši sud u Beogradu doneće novu nepravosnažnu presudu.
Podsetimo, reč je o postupku koji je iznova otpočeo u oktobru 2020. godine nakon što je Apelacioni sud to naložio jer je prethodna presuda „oborena“. Tada su četvorica optuženih radnika DB-a osuđena na ukupno 100 godina zatvora.
