Izvorni članak je objavljen 10.02.2021. (Informer) Nije tačno da u Danskoj ubuduće treba „pisani pristanak za seks“
10.02.2021. Marija Vučić Foto: Unsplash/ Sharon McCutcheon
Kraljevina Danska je nedavno usvojila zakon po kome se svaki seks bez eksplicitnog pristanka može smatrati silovanjem. U međuvremenu, grupa danskih programera je napravila mobilnu aplikaciju „iConsent“ u kojoj možete zabeležiti, kao dokaz, da li je druga osoba dala pristanak za seksualni odnos. Iako za Raskrikavanje iz danskog Ministarstva pravde kažu da aplikacija nema veze sa njima, niti je obavezno koristiti je, domaći tablodi su zaključili da sve ovo znači da u Danskoj možete imati seks samo uz „pisani pristanak“.
U jučerašnjem broju Informer piše da je Danska uvela „novi rigozorni zakon o silovanju“, a naslov teksta je „SEKS SAMO UZ PISANI PRISTANAK“.
„Seks u Danskoj od sada se praktikuje samo uz pisani pristanak. Nakon što je od 1. januara na snagu stupio rigorozan zakon o silovanju uvedena je smartfon aplikacija iConsent pomoću koje ljubavnici daju zvanični pristanak na seks“, piše Informer.
Ovo, međutim, ne znači da u Danskoj možete imati seks samo ako dobijete pisani pristanak, kao što se tvrdi u naslovu, niti znači da morate koristiti ovu aplikaciju.
To su potvrdili za Raskrikavanje u danskom Ministarstvu pravde gde smo saznali i da ovo nije zvanična aplikacija, odnosno da nema nikakve veze ni sa jednim državnim telom. Kako nam je rečeno, i dalje će tužioci morati da dokazuju da u konkretnim slučajevima nije bilo saglasnosti. Uputili su nas na saopštenje iz decembra 2020. godine u kome se navodi da novi zakon, koji je na snazi od 1. januara 2021. godine, predviđa da se silovanjem neće više smatrati samo čin u kome je osoba eksplicitno rekla „ne“ i u kome je upotrebljeno nasilje, već svaki čin u kome je osoba bila pasivna, „zaleđena“ i iz bilo kog razloga nije u stanju da se odupre.
„Ovaj zakon znači da će od početka godine biti krivično delo imati seksualni odnos sa osobom koja ne daje saglasnost. Danas, silovanje neće biti samo u slučajevima kada osoba kaže „ne“ seksu“, navodi se u saopštenju.
Aplikacija „iConsent“ je razvijena, kako se navodi na sajtu aplikacije, da bi građani Danske mogli da dokumentuju pisanu saglasnost za seksualni odnos, ukoliko to žele.
„Informacije i istoriju pristanka čuvamo na sigurnim serverima i nikada ih ne delimo sa drugim korisnicima. Samo u slučaju zahteva vlasti u vezi sa krivičnim predmetom, možemo da delimo informacije i istoriju pristanka“, navodi se na sajtu ove aplikacije.
Ista zakonska odredba je uvedena u Švedskoj sredinom 2018. godine, od kada se legalnim seksom smatra samo onaj u kome je osoba „verbalno ili govorom tela jasno stavila do znanja da želi seks“.
Drugim rečima, više nije potrebno da bude nasilja da bi bilo silovanja, dovoljno je da, na primer, osoba bude „ukočena“ ili „obamrla“ od šoka, alkohola, narkotika i slično, i da ne pruža otpor, da bi onaj ko situaciju iskorišćava mogao da bude krivično gonjen za silovanje.
I tada su domaći mediji, konkretno tabloid Alo, pisali da to znači da će Šveđani morati ne samo da imaju pisanu saglasnost za seks, nego će morati čak da je overavaju kod notara, što je Raskrikavanje tada ocenilo kao lažnu vest.
„Samo sam čekala da prođe“
Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC) navodi da je Srbija, kao članica Saveta Evrope, ratifikovala 2013. godine tzv. Istanbulsku konvenciju koja se tiče nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Po ovom dokumentu, i Srbija je u obavezi da izmeni, između ostalog, i zakonsku odredbu silovanja, tako da više ne bude neophodno da je žrtva bila prisiljena na taj čin, već da je dovoljno da nije dala pristanak.
Ipak, do izmena zakona i dalje nije došlo, a Pavlović smatra da je to zbog otpora delova društva - koje je u osnovi konzervativno i patrijarhalno - ali i vlasti pa čak i ljudi koji rade sa žrtvama nasilja.
Zašto je ovakva promena definicije važna? Sagovornica Raskrikavanja navodi da savremena naučna istraživanja iz oblasti neurobiologije pokazuju da žrtve, u momentu svake traume, pa i seksualne, mogu reagovati na tri načina: da počnu da beže, da se aktivno brane, i da se „zamrznu“. Štaviše, ističe ona, iskustvo pokazuje da žrtve tokom silovanja zapravo najčešće reaguju tako što se „ukoče“, a ne tako što se aktivno opiru.
„Mi verujemo da se silovanje dešava od strane nepoznatih muškaraca, noću, u mračnoj ulici i slično, i onda nam se podrazumeva da se žrtva branila. Međutim, kada znamo da se silovanje najčešće dešava od strane bliskih ljudi, ljudi od poverenja, onda možemo da razumemo zašto se nije odupirala i zašto je bila u takvom stanju šoka“, ističe ova aktivistkinja AŽC-a.
To što je bila pasivna i „utrnula“ zapravo i ne znači da se nije branila, objašnjava Pavlović. To znači da je njeno telo, „mimo racionalnog mozga, zaključilo da je „zamrzavanje“ najbolji način da se odbrani da joj se ne bi desilo nešto još gore“.
„To je ono kada nam žene kažu: „Samo sam čekala da prođe’“, zaključuje Pavlović.
