Informerov intervju sa višestrukim silovateljem Igorom Miloševićem doveo je do velikog protesta i osude javnosti. Da bi ga odbranio, urednik Informera Dragan J. Vučićević je kao argument izneo činjenicu da intervjue sa silovateljima imaju i druge medijske kuće, pa navodi primer BBC-ja tj. njihovog dokumentarca iz 2015. godine u kome govori i silovatelj iz Indije. Raskrikavanje je, tragom tog argumenta, izdvojilo nekoliko suštinskih razlika između ova dva intervjua koje jedan čine uspelim i opravdanim, a drugi loše izvedenim i potencijalno veoma štetnim. U analizi su nam pomogle novinarka nedeljnika Vreme i autorka Smernica za medijsko izveštavanje o nasilju nad ženama Jovana Gligorijević, i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Tamara Skrozza.

Za prvih pet meseci rata u Ukrajini, mediji i društvene mreže u Srbiji, BiH, Hrvatskoj i Crnoj Gori objavili su više od 1.500 netačnih i manipulativnih tvrdnji o ovom sukobu, zaključak je izveštaja See Check mreže, regionalne mreže fektčekera čiji je Raskrikavanje član. Dominira proruski narativ - naročito u Srbiji - a u manjoj meri su, kako se ističe u izveštaju, prisutne dezinformacije koje idu naruku ukrajinskoj strani.

Čitajući izveštaje domaćih tabloida o sukobima na Kosovu poslednjih dana, može se saznati da su „naoružani Albanci pucali na goloruke Srbe“, da je Kurti imao nameru da sprovede „etničko čišćenje“ ali da je „podvio rep“ nakon što su mu Amerikanci rekli da „nema vojsku“ i da će ga „Vojska Srbije sravniti sa zemljom“. Na drugoj strani, ako čitate kosovske medije na albanskom jeziku, saznaćete da je Srbija planirala koordinisanu akciju napada na sever Kosova u dosluhu sa Rusijom, da su napadači zapravo Srbi, da će Vučić, ako napadne Kosovo, u roku od 48 sati dobiti odgovor od NATO avijacije, te da Srbija „nema ni vozače tenkova ni pilote“. I jedni i drugi za političare suprotne strane koriste niz uvreda, poput „fašisti“ i „poremećeni“.

Firme koje izdaju tabloide Informer, Srpski telegraf, Kurir, Alo, Objektiv kao i Večernje novosti, tokom 2021. su dobile gotovo milion evra iz budžeta. Reč je o novcu koji se u njihove kase slio što na konkursima za proizvodnju medijskih sadržaja, što preko ugovora o oglašavanju sa različitim državnim institucijama. Istovremeno, ovi tabloidi su prema analizi Raskrikavanja tokom prošle godine na naslovnim stranama objavili gotovo 1000 lažnih ili neutemeljenih vesti.

Šest dnevnih listova - Informer, Srpski telegraf, Kurir, Alo, Večernje novosti i Objektiv su u 2021. na svojim naslovnim stranicama objavili ukupno 987 lažnih, neutemeljenih i manipulativnih vesti, pokazala je analiza Raskrikavanja. Istovremeno, izdavači ovih tabloida su u prošloj godini iz budžeta dobili gotovo milion evra.

U „prelistavanju” portala opet smo naišli na reklame preparata za brzo i lako gubljenje kilograma. I ovoga puta, dve reklame koje smo proveravali vode na sajtove koji kao „dokaze” za delotvornost preparata citiraju nepostojeće lekare i zadovoljne korisnike. Koristeći isti šablon - pozivaju se i na izmišljene studije, ukazuju na ograničenu količinu proizvoda kao i mogućnost kupovine po ceni od 3.700 dinara, što je kako navode čak „50 niže od standardne” Raskrikavanje je i ranije ukazivalo na slične oblike prevara, u kojima i lekari i korisnici koji zapravo ne postoje hvale preparate koji navodno doprinose poboljšanju zdravlja.

„Putin odlučio“, „Putin matirao Ukrajinu“, „Putin šokirao zapad, „Putin doneo slobodu Donbasu“ - na naslovnim stranama tabloida ruski predsednik je i ovih dana predstavljen kao lider čelične ruke koji se radikalnim, ali pravičnim merama suprotstavlja globalističkom Zapadu. Dok Aleksandar Vučić izjavljuje kako Srbija mora da očuva svoj neutralni status u rusko-ukrajinskom sukobu koji sve više eskalira, prorežimski tabloidi se otvoreno svrstavaju na rusku stranu.

Drugu godinu nakon što je svet upoznao novi virus korona, obeležio je početak vakcinacije u čitavom svetu, ali i izrazito negativan narativ o vakcinama protiv kovida 19. Na antivakserskim portalima i društvenim mrežama često su deljene neutemeljene, manipulativne ili lažne vesti u vezi sa vakcinacijom. Novinari koji se bave proverom tvrdnji u medijima zbog toga su imali dosta posla, a Raskrikavanje vam u analizi koja sledi donosi četiri najčešće grupe sumnjivih tvrdnji kojima smo se bavili prošle godine u vezi sa vakcinama.

Tema koronavirusa je i ove godine dominirala među člancima koje su novinarke Raskrikavanja analizirale, ali su pažnju naših čitalaca privlačile i druge teme, obično one oko kojih se vodila velika polemika u javnosti. Da li je film „Dara iz Jasenovca” zaista bila najgledaniji film, kako tablodi dobijaju informacije iz policije i kako se pisanje tabloida menja kada to zahtevaju neke stranačke odluke. U nastavku je lista najčitanijih tekstova u prošloj godini.