„Retki su takvi prijatelji Srbije, koji su uvek činili nešto za našu zemlju i moj narod, a nikada ništa nisu tražili, beskrajno vam hvala na tome…”, umirujućim glasom rekao je Aleksandar Vučić na sastanku u maju sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, u Moskvi.
Činjenice su, ipak, daleko komplikovanije. Iza retorike o „bratskoj podršci“ i „nesebičnoj pomoći“ kriju se višemilionski krediti koje Srbija već godinama uzima od kineskih banaka, najčešće za infrastrukturne projekte.
Na osnovu svih ugovora o kreditima koje je Raskrikavanje prikupilo, vidi se da je Vlada Republike Srbije u periodu od 2010. do 2024. godine zaključila aranžmane sa kineskim bankama za ukupno 16 projekata, čija maksimalna vrednost iznosi nešto manje od 4,5 milijardi evra.
Srbija se od 2010. godine do danas zadužila kod dve kineske banke – Export-Import Bank of China (EXIM) kod koje ima 14 kredita i Bank of China Limited sa svojim mađarskim i luksemburškim ogrankom, kod kojih ima još dva kredita.
U nastavku donosimo pregled svih kineskih zajmova i infrastrukturnih projekata koji će Srbiju finansijski obavezivati decenijama.
Oprema sa crne liste
Jedan od prvih kredita koje je Srbija ugovorila sa kineskom EXIM bankom bio je 2010. godine, za nabavku opreme za nadzor na granicama i aerodromima kineske kompanije Nuctech.
Prema komercijalnom ugovoru, uzeto je 13 jedinica Nuctech sistema i to za kontrolu robe u vazdušnom saobraćaju, kontrolu kontejnera/vozila i rendgensku kontrolu. Vrednost ugovora o kreditu je bila skoro 25 miliona evra, a poslednja rata biće vraćena u septembru ove godine.
Poslednji podaci Uprave za javni dug, iz maja 2025, pokazuju da je kod kineske EXIM banke Srbija trenutno zadužena sa nešto manje od 2,9 milijardi evra, što je oko 137 miliona evra više nego u istom mesecu prethodne godine.
Razlika između maksimalne vrednosti ugovora (4,5 milijarde) i trenutnog duga najverovatnije znači da deo novca iz kredita još nije povučen. Uprava za javni dug i Ministarstvo finansija nisu odgovorili na upit koji im je Raskrikavanje poslalo zbog pojašnjenja.
I dok se Srbija bliži otplati ovog kredita, pojavile su se ozbiljne sumnje sa poslovanjem same kompanije. Od decembra 2020. godine, Nuctech se nalazi na „crnoj listi“ Sjedinjenih Američkih Država.
„Oprema slabijih performansi koju proizvodi Nuctech ometa napore SAD-a u suzbijanju nezakonite međunarodne trgovine nuklearnim i drugim radioaktivnim materijalima. To znači manje rigoroznu kontrolu tereta, što povećava rizik od širenja takvih materijala”, navedeno je kao razlog stavljanja na „crnu listu” u američkom federalnom registru.
Dok se Amerikanci žale na slabe performanse, Stalni odbor za vladine operacije i procene u Donjem domu kanadskog Parlamenta, iste godine je uradio procenu i saslušao svedoke povodom javne nabavke u koju je Kanada dodelila Nuctech-u.
Odbor je tada ukazao na potencijalne bezbednosne rizike zbog moguće povezanosti kompanije sa Komunističkom partijom Kine i, između ostalog, predložio da „Vlada Kanade zabrani kineskim državnim preduzećima (...) i tehnološkim kompanijama da dobijaju savezne ugovore u vezi sa informacionom tehnologijom ili bezbednosnom opremom ili uslugama”.
Pored 13 jedinica Nuctech sistema za koje je podignut kredit, prema saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova još dva mobilna skenera ove kompanije Kina je donirala Srbiji, a oni su 2023. godine postavljeni na graničnom prelazu Gradina i putu Gradina-Pirot.
Skupi kilometri novih državnih puteva
Od Pupinovog mosta do Fruškogorskog koridora, Srbija kineskim zajmovima finansira niz infrastrukturnih poduhvata.
Jedan od prvih ugovora o kreditu potpisanih sa EXIM bankom zaključen je još 2010, za vreme vlasti Demokratske stranke. Sa skoro 190 miliona evra koliko je vredeo taj kredit finansirana je izgradanja Pupinovog mosta u Beogradu kao i pratećih saobraćajnica.
Ovaj most preko Dunava povezao je beogradska naselja Zemun i Borču. Trenutno stanje duga po ovom kreditu je oko 65 miliona evra, pokazuju podaci iz budžeta za 2025. godinu.
Krediti su ugovoreni i za izgradnju nekoliko deonica auto-puta Miloš Veliki, a to su: Obrenovac – Ljig (2013), Surčin – Obrenovac (2016) i Preljina – Požega (2019). Prema ugovorima koje smo sakupili, možemo maksimalno da se zadužimo za ovaj auto-put oko 822 miliona evra.
Za sada, prema podacima iz Zakona o budžetu, za sve tri deonice, Srbija trenutno duguje EXIM banci nešto više od 655 miliona evra.
Oko 134 miliona evra kredita predviđeno je ugovorom sa EXIM bankom za izgradnju državnog puta Loznica – Valjevo – Lazarevac, odnosno deonice koja će biti veza sa Milošem Velikim. Glavnicu za ovaj kredit Srbija će početi da vraća naredne godine, a za otplatu će biti potrebna cela decenija.
Kineskim kreditom od skoro 174 miliona evra finansirana je i izgradnja obilaznice oko Beograda i to deonica od Ostružnice do Bubanj Potoka sa mostom preko Save. Ovaj infrastrukturni projekat Srbija će da otplaćuje najmanje do 2038. godine, a samo ovogodišnja rata iznosi skoro 12,5 miliona evra.
Ulaganje u putnu infrastrukturu nastavljeno je kroz kineske kredite uzete za Fruškogorski koridor – brzu saobraćajnicu Novi Sad-Ruma, sa tunelom kroz Frušku goru, kao i za izgradnju obilaznice oko Novog Sada sa mostom preko Dunava.
Za ova dva velika i međusobno povezana projekta, predviđeni su krediti čija maksimalna vrednost zbirno iznosi skoro 680 miliona evra, kako se vidi iz dva ugovora sa EXIM bankom.
Dok kineske kompanije rade na putnoj infrastrukturi, paralelno su angažovane i na železnicama – u okviru izgradnje brze pruge Beograd-Budimpešta.
Modernizacija mađarsko srpske železničke veze
Najveći krediti od Kine uzeti su za modernizaciju železničke pruge do mađarske granice. Ovi krediti trebalo je da ostvare višedecenijska obećanja političara u Srbiji – da će srpskim prugama vozovi juriti, a ne ići svega 50 kilometara na sat.
Za dve deonice brze pruge od Beograda do mađarske granice, Srbija je sa EXIM bankom zaključila kredite koji su ukupno vredni 1,1 milijardu evra, pokazuju ugovori.
Ovi projekti posebno su važni zbog toga što su njima obuhvaćene i rekonstrukcije staničnih zgrada na pruzi, a jedna od njih bila je i novosadska železnička stanica, čija se nadstrešnica srušila 1. novembra prošle godine i ubila 16 osoba, a teško povredila jednu.
Radove na ovom projektu izvodio je konzorcijum dve kineske kompanije – China Communications Construction Company (CCCC) i China Railway International Corporation Ltd. (CRIC). Javnost se sa ove dve firme upoznala nakon tragedije.
Tek je tada, pod pritiskom javnosti i studentskih blokada, objavljen ugovor sa ovim kineskim izvođačima. To je redak slučaj, jer takvi dokumenti gotovo nikad nisu dostupni javnosti.
Energija na ugalj i dugove
Ulaganja u infrastrukturu nisu se zaustavila na drumovima. Deo kineskih kredita prelio se i u energetiku, gde je Srbija pozajmila ozbiljne iznose za projekte koji su izazivali kontroverze zbog ekologije i kašnjenja.
Najpre, kineska pozajmica od skoro 165 miliona evra dobijena je za igradnju toplovoda Obrenovac – Novi Beograd.
Mnogo veći ugovori o kreditima, vredni skoro 785 miliona evra, potpisani su za prvu i drugu fazu projekta termoelektrane Kostolac B. Kamen temeljac za izgradnju novog bloka TE Kostolac B3 tadašnja premijerka Ana Brnabić postavila je još u novembru 2017. godine.
Ipak, završetak izgradnje, za koju je bila zadužena kineska kompanija CMEC (China Machinery Engineering Corporation), kasnio je najpre zbog pandemije koronavirusa i odložen je za 2022. godinu. Međutim, EPS je ovaj blok preuzeo na korišćenje tek u decembru 2024.
Termoelektrana Kostolac B sagoreva ugalj, a prema rečima Zvezdana Kalmara iz Koalicije za održivo rudarstvo u Srbiji, iz kopa „Drmno”, pokraj kog se nalazi sama elektrana, godišnje se iskopa između 10 i 11 miliona tona uglja.
„Bez legalnih procena uticaja Kostolac B1 i B2 su rekonstruisani, a Kostolac B3 izgrađen. Isto tako i kop „Drmno” je proširen na negde preko 20 kvadratnih kilometara i došlo je dotle da je kop „Drmno” praktično ugrozio život stanovnika Drmna, ali isto tako i stanovnike Kličevca”, rekao je u videu koji je objavila Koalicija.
O štetnom uticaju ovog postrojenja na okolno stanovništvo pre nekoliko godina pisao je Centar za istraživačko novinarstvo (CINS). Tada su objavili podatak da se još 2016. godine, kada blok B3 nije ni bio izgrađen, skoro 30 odsto stanovnika Braničevskog okruga lečilo od bolesti sistema za disanje.
Ipak, prošlog avgusta, Ministarstvo za zaštitu životne sredine izdalo je EPS-u integrisanu dozvolu za celokupan rad blokova B1 i B2, dok zahtev za dobijanje iste dozvole i za blok B3 još uvek nije istaknut na sajtu Ministarstva.
Bizarno je takođe da je Srbija 2023. godine, samo godinu dana pre otvaranja novog bloka termoelektrane na ugalj, od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) uzela zajam za likvidnost EPS-a od 300 miliona evra, uz uslov da Srbija u najkraćem roku, a najkasnije do kraja 2050. godine, postepeno prestane da koristi ugalj.
Neki projekti, poput Miloša Velikog ili obilaznice oko Beograda svečano su otvarani, a stanična zgrada u Novom Sadu imala je svečani početak čak dva puta. S druge strane, postoje i projekti koji su manje poznati, pa na primer radovi na kanalizacionoj mreži prolaze ispod radara.
Kanalizacija, industrijski park i novi dugovi
Pored EXIM banke, u budžetu za tekuću godinu pominje se i kredit uzet od dva ogranka druge kineske banke – Bank of China Limited (Hungarian Branch i Luxembourg Branch). Oba kredita uzeta su za izgradnju kanalizacione infrastrukture u gradovima i opštinama.
Udeo kineskog duga u ukupnom javnom dugu
Prema podacima Uprave za javni dug, najveći deo direktnog spoljnog duga Srbije odnosi se na evroobveznice, koje ne potiču od jedne institucije, već od više međunarodnih investitora.
Kada se, međutim, posmatraju pojedinačni poverioci, kineska EXIM banka zauzima prvo mesto i čini čak 11 odsto od ukupnog spoljnog zaduženja, koje iznosi skoro 26 milijardi evra.
Dostupni ugovori pokazuju da je od mađarskog ogranka predviđena pozajmica od oko 203 miliona evra, a od luksemburškog nešto manje od 184 miliona evra. Prema Zakonu o budžetu za 2025. godinu, ni za jedan ni za drugi projekat otplata kredita još uvek nije počela.
Budžetom Republike Srbije predviđena je i mogućnost da se u ovoj godini Srbija kod kineskih banaka zaduži sa dodatnih 819 miliona evra, i to za dva projekta – izgradnju Sektora C beogradske obilaznice i srpsko-kineski industrijski park „Mihajlo Pupin“ u Beogradu.
Kineski krediti uz kineske izvođače
Jedan od najvećih problema kineskih kredita jesu direktne pogodbe Srbije sa kineskim firmama. Dakle, na većini projekata za koje teku krediti angažovani su upravo kineski izvođači.
Kredite o kojima pišemo država je podizala u različitim valutama – u evrima, američkim dolarima i kineskim juanima. Da bismo sve sveli na istu osnovu (evro) koristili smo srednji kurs Narodne banke Srbije za 23. jun 2025. Prema tom kursu, jedan evro vredeo je 117,2162 dinara, dolar 101,9981 dinar, a kineski juan 14,1864 dinara. Na osnovu toga, sve iznose u dolarima i juanima smo prvo preračunali u dinare, a zatim u evre.
Ugovori s tim izvođačima nisu dostupni javnosti, ali se povlašćena pozicija, kao i sami krediti, pravdaju Sporazumom o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture koji su 2009. potpisale Srbija i Kina.
Kompanija China Road and Bridge Corporation (CRBC), gradila je Pupinov most koji spaja Zemun i Borču. Zadužena je i za Fruškogorski koridor, kao i za obilaznicu oko Novog Sada sa mostom preko Dunava. Osim toga, CRBC radi i na izgradnji kanalizacione mreže.
China Communications Construction Company (CCCC) gradila je dve deonice auto-puta Miloš Veliki. Kako smo ranije pomenuli, zajedno sa China Railway International Corporation Ltd. (CRIC) bila je zadužena i za izgradnju dve deonice brze pruge.
Po dva projekta do sada su imale još dve veće kineske kompanije. Power Construction Corporation of China (PowerChina) radila je na izgradnji obilzanice oko Beograda, a unajmljena je i na radovima za toplovod Obrenovac-Novi Beograd.
China Machinery Engineering Corporation (CMEC) bila je angažovana na radovima u okviru prve i druge faze projekta termoelektrane Kostolac B.
