Ni ovaj 11. jul, godišnjica genocida u Srebrenici, nije prošao bez upinjanja dela javnosti u Srbiji da ga negira i relativizuje. Prorežimski tabloidi su pokušavali da „dokažu“ da se tu ne radi o genocidu već eventualno o „zločinu“ pa čak i „mitu“. U relativizaciji su se istakli i RTS i Politika - javni servis je genocid u kome su srpske snage pobile više od 8.000 Bošnjaka nazvao „srebreničkim dešavanjima“, a Politika je vest o obeležavanju bošnjačkog „stradanja“ iskoristila da podseti kako je u Potočarima umalo stradao i Aleksandar Vučić. „Jedva je izvukao živu glavu“, piše Politika podsećajući na to kada su Vučića 2015. pogodili kamenom i polomili mu naočare. „Na njegovu spremnost da se pokloni srebreničkim žrtvama odgovoreno je pokušajem njegovog ubistva“.

Pokret Ekološki ustanak je danas objavio snimak telefonskog razgovora u kome se čuje kako Aleksandar Vučić govori novinarki da mu postavi pitanje o događajima u Makedoniji. U snimku koji traje nepuna dva minuta Vučić se novinarki obraća sa „ti“, ona ga pita ono što joj je on prethodno tražio i na kraju joj napominje da je „veoma važno da se to pusti“. Perica Gunjić, glavni i odgovorni urednik portala Cenzolovka, koji se bavi pitanjima medijskih sloboda, za Raskrikavanje navodi da je ovo još jedan dokaz da Vučić „direktno uređuje medije u Srbiji“.

Portal Nova.rs je ovih dana objavio da se jedna slikarka iz Kragujevca našla u „Oksfordovoj enciklopediji kao jedna od najuspešnijih ljudi iz Srbije“. Spominjanje Oksforda i luksuzan dizajn knjige upućuju na zaključak da se radi o izdanju Univerziteta u Oksfordu. Ipak, ovde to nije slučaj - enciklopediju izdaje firma Oxford Worldwide Press koja nije povezana sa britanskim univerzitetom, ali se to ne spominje u tekstu koji je naknadno izmenjen bez obrazloženja.

Nakon što je prošle nedelje policajac u Francuskoj usmrtio mladića od 17 godina, počeli su nasilni protesti u više gradova praćeni sukobom policije i demonstranata. Na društvenim mrežama su počeli da kruže brojni video zapisi o trenutnim incidnetima u Francuskoj, a među njima se nalaze i oni koji nisu povezani sa aktuelnim protestima. Jedan od takvih videa je kaskaderska scena iz akcionog filma „Paklene ulice“.

Četiri fotografije pape Franje, na kojima je ogrnut LGBTQ zastavom, nekoliko meseci unazad kruže društvenim mrežama poput Tvitera i Fejsbuka i to na više jezika, a ovih dana su se pojavile i na jednoj domaćoj Vajber grupi koja okuplja borce protiv tzv. novog svetskog poretka. Ipak, kako su već utvrdili neki fektčekeri u svetu, ove fotografije sadrže nelogičnosti koje ukazuju da su veštački generisane.

Parlament je od juče na meti dela javnosti zbog dva sporna poteza: iz transkripata skupštinskog zasedanja volšebno je „nestala“ teška optužba koju je poslanik SNS Nebojša Bakarec izrekao na račun opozicionog poslanika, a onda je Skupština odlučila da ubuduće novinarima steno-beleške dostavlja tek sutradan, suprotno višegodišnjoj ustaljenoj praksi. Suočeni sa odijumom javnosti, iz Skupštine su današnje transkripte ipak dostavili novinarima koji prate zasedanja, ali nakon ovih incidenata, kako kaže za Raskrikavanje reporterka Bete Mirjana Nikolić, oni počinju da sumnjaju u njihovu verodostojnost: „To nije bilo ni za vreme Slobodana Miloševića“.

Jedan ekspert Ujedinjenih nacija objavio je izveštaj u kome argumentovano navodi da su ljudi različitih seksualnih orijentacija često diskriminisani i isključeni iz religijskih zajednica. Eksplicitno kaže i da se sloboda veroispovesti ne kosi s pravom na jednakost, već naprotiv - da su ta dva kompatibilna i da spiritualnost i vera moraju biti dostupni svima. Očekivano, i ovaj izveštaj je dočekan tendenciozno u delu javnosti - „rasadnik“ dezinformacija na Fejsbuku, Saša Borojević, objavio je da UN planira da potkopa pravo na slobodno ispovedanje veroispovesti, što je apsolutno suprotno zaključcima izveštaja.

Da li vam je poznata fotografija iz 19. veka na kojoj je navodno Nikolas Kejdž, ili fotografija „hipstera“ iz četrdesetih godina, ili možda umetnička slika devojke iz 19. veka koja u svojim rukama navodno nosi mobilni telefon? Ove i slične fotografije koje se već godinama unazad mogu naći na internetu podgrevaju teorije o putovanju kroz vreme. Ovih dana ih je uz haštag „mistery“ podelio i jedan nalog na domaćem TikToku, a video je dosad pogledalo gotovo 100.000 ljudi. Ipak, nema reči ni o kakvoj misteriji.

Pune dve godine otkako su u upotrebi, različite dezinformacije i teorije zavera o vakcinama protiv kovida 19 i dalje se šire na društvenim mrežama i antivakserskim portalima. Pored dezinformacija da vakcine imaju magnetna svojstva, da utiču na pojavu bolesti i uzrokuju smrt jedna od najpoznatijih je i ona da sadrže grafen-oksid. Iako sastav Fajzer vakcine, koji je dostupan javnosti odavno demantuje ovu tvrdnju, ona je poslednjih meseci reciklirana i to na osnovu dokumenta na kome se vidi logo kompanije Fajzer i spominje grafen-oksid. U tom dokumentu se, međutim, grafen-oksid spominje u kontekstu tehnike za proučavanja virusa, a ne kao sastojak vakcine.