31.01.2024. Marija Vučić Saša Borojević; Foto: TikTok/Glas javnosti
Na TikTok nalogu Glasa javnosti više od 48.000 pregleda za jedan dan sakupio je trominutni video naslovljen sa „Misteriozna bolest X je smrtonosna, ovo su njeni kreatori“. U njemu je jedan od vodećih teoretičara zavera u zemlji, Saša Borojević, izneo više netačnih ili manipulativnih tvrdnji - od one o bolesti koja ne postoji do priče o zavere protiv latinoameričkih predsednika.
Neposredan povod ovog dela razgovora voditeljke Glasa Javnosti sa Borojevićem bila je tzv. „bolest x“ o kojih ovih dana kruži mnogo dezinformacija u medijima i na mrežama. Sa bolesti X prešao je na raskrinkavanje kriminalne šeme Fejsbuk-Rokfeler-SZO, da bi potom u priču uveo bugarsku novinarku i biolaboratorije, komarce, skakavce i ptice. Trominutno smatranje završio je zaključkom da Amerikanci ubijaju latinoameričke predsednike kancerom.
Karakteristično za teoretičare zavera je da u svojim izlaganjima koriste „miks“ činjenica i laži - njihove priče često služe dovoljno uverljivo da nam se kroz njih lako „prošvercuju“ i manipulacije.
Secirali smo ovaj TikTok video deo po deo:
1. „Misteriozna bolest X je nazvana samo zato što ne mogu još uvek da se dogovore kako će se nazvati to što će oni da proizvedu pa je zato nepoznata“.
„Bolest X“ ne postoji - u pitanju je koncept koji je 2018. godine uvela Svetska zdravstvena organizacija i koji je još tada izazvao nesporazume. Dezinformacije o „bolesti X“ su sada opet vaskrsle jer se o njoj govorilo na jednoj sesiji Međunarodnog ekonomskog foruma u Davosu sredinom januara.
U suštini, reč je o misaonom eksperimentu, o hipotetičkom scenariju, koji naučnoj zajednici služi da razmišlja i predviđa od kog patogena i iz kog dela sveta može krenuti sledeća pandemija, koji su nam politički, naučni i istraživački izazovi, ali i kakvim znanjima, iskustvima i tehnologijama raspolažemo kako bismo bolesti prevenirali ili kontrolisali.
Pretpostavka je da će narednu pandemiju, kako se navodi na sajtu SZO, započeti neki zoonotski patogen (mikroorganizam koji se prenosi sa životinja na ljude), i da će krenuti iz tropskih predela sa visokim biodiverzitetom.
2. „Međutim već ste imali vežbu za taj X virus, zvala se Klajd X, koja je rađena u iventu 201. (Ta vežba je pokazala…) da je virus smrtonosan sto posto.“
„Klejd X“ i „Event 201“ su nazivi dva odvojena javna događaja koja su se zaista odigrala 2018. i 2019. godine u okviru američkog Centra za zdravstvenu sigurnost Džon Hopkins u Vašingtonu. U pitanju su bile vežbe bazirane na fiktivnom scenariju u kome se čovečanstvo „kobajagi“ suočava sa pandemijom - ideja je bila videti kako možemo bolje da se pripremimo za borbu protiv potencijalnih patogena.
Kao što, na primer, postoji razlika između stvarnog vojnog sukoba i vojnih vežbi koje služe tome da se vojska za njih pripremi, tako postoji razlika između stvarne pandemije i vežbi za nju. U tom smislu je Borojevićev zaključak da je „ta vežba pokazala da je virus smrtonosan sto posto“ potpuno neutemeljen - naprosto jer nije bilo nikakvog virusa.
„Klejd X“ se odigrao u maju 2018. godine. Desetak stručnjaka iz oblasti nacionalne bezbednosti i epidemiologije je tada odabrano da igra uloge - neko je bio čelnik Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, neko direktor CIA, neko državni sekretar itd. Iz njihovih izlaganja i diskusije izrodile su se neke strateške preporuke za suočavanje sa pandemijama.
Slično je bila koncipirana i druga vežba iz oktobra 2019, „Event 201“, koju Borojević spominje. Inače, centar „Džon Hopkins“ je, u saradnji sa različitim partnerima, organizovao više ovakvih simulacija epidemija i odgovora institucija na njih. Sve su bile javne i snimci svih tih vežbi mogu se naći na Jutjub kanalu ovog centra.
3. „Znate ko je kreator svega toga? Dastin Mosković, suvlasnik Fejsbuka. Mosković je čovek koji kontroliše faktčekere. A on to sve radi u saradnji sa Wellcome Trust. Najveća kriminalna organizacija na svetu, inače se u Engleskoj vodi kao humanitarna organizacija. Wellcome Trust je glavni saveznik i saradnik Rokfeler Fondacije od 1924. godine koji zajedno sa SZO, Rokfeler i ta Welcome Trust finansiraju SZO. (...) Dakle te dve organizacije zajedno sa Forumom u Davosu su već radile vežbu za to, koja se zove Klajd Iks“.
Karakteristično za teoretičare zavera je i da mistifikuju stvari koje nisu ni tajne ni nepoznate, kao i da „otkrivaju“ mreže zlih bogataša koji vuku konce. Nije sporno da tajni i moćni uticaji mogu postojati, ali je ovde ključno da se za njih ne nude nikakvi dokazi - Borojević, kao i mnogi slični njemu, naprosto računaju na to da ćemo im verovati na reč.
Potrudili smo se zato da raspetljamo ovu konfuznu mrežu i ispostavilo se da je on i ovde „smućkao“ istinu i manipulaciju - neka imena su stvarna, kao i neke veze, ali on zapravo ništa nije raskrinkao: suština njegove poruke je laž.
Iako zvuči kao da je doneo neko ekskluzivno otkriće, zapravo to nije slučaj - Moskovic jeste suosnivač Fejsbuka i filantropske organizacije Open Philantropy, koja je zaista finansirala vežbu „Klejd X“ (ovi podaci su javni i lako dostupni na sajtovima organizacija). Istina je i da Rokfeler fondacija donira SZO, kao što to čine brojne svetske vlade, privatni fondovi i bogate filantropske organizacije.
Ipak, ono što Borojević na osnovu ovoga zapravo tvrdi jeste da pomenuta ekipa stoji iza bolesti X i da je Moskovic na čelu te moćne grupe zaverenika. Međutim, ne može se izvući zaključak da je on „kreator svega toga“ - ako je njegova organizacija finansirala vežbu, ne znači da ju je on i organizovao, a još manje znači da je „mastermajnd“ iza bolesti X, kako Borojević sugeriše. Sličnih vežbi je bilo još i finansirane su iz različitih izvora - jednu od njih je, na primer, sponzorisao Nemački Maršal Fond, a drugu američki Memorijalni nacionalni institut za prevenciju terorizma.
Najzad i najbitnije - kao što smo već objasnili, bolest X ni ne postoji tako da su optužbe bespredmetne.
No, šta je karakteristično za pomenute tvrdnje, osim što zvuče pompezno i ništa ne dokazuju? To što ih je Borojević po svemu sudeći „pokupio“ sa nekog od brojnih opskurnih protrampovskih blogova.
Naime, praktično identične reči njegovim mogu se naći u tekstu „Bolest X: Šta treba da znate o sledećoj plandemiji“ od 19. januara koji je objavljen na blogu Substack. Nije reč o kredibilnom mediju već sajtu na kome bilo ko može da napiše bilo šta.
Autorka Megan Redšo simpatizerka je američkih republikanaca i Donalda Trampa, a piše i za opskurni ekstremnodesničarski, protrampovski medij Epoch Times, za koji se pročulo po svetu tokom pandemije zbog širenja laži o koronavirusu i vakcinama. U tekstu iznosi iste stvari koje Borojević izgovara u emisiji Glasa Javnosti - da je Wellcome Trust „kriminalna organizacija“, da od 1924. godine sufinansira SZO sa Rokfelerom, da iza Klejd X stoji Moskovic… U tekstu Redšo ove tvrdnje pripisuje izvesnom doktoru Dejvidu Martinu, koji je jedan od ideologa „plandemije“ - teze po kojoj pandemija virusa nije ni postojala, te da je virus u stvari bio dobro osmiljena kampanja sa ciljem kontrole čovečanstva.
4. „Da li biolaboratorije koje se pojavljuju svuda u svetu, a počele su pre svega, podsetiću one koje ne znaju, nek odu na sajt malo nek ukucaju, bugarska novinarka koja je otkrila biolaboratorije u Ukrajini i Gruziji, šta se s njom desilo. Ona je donela dokaze, mi sad sve ove informacije imamo zbog te bugarske novinarke. Ona je potpuno skrajnuta, skoro da ne postoji. Ja ne znam da li je ona živa.“
Borojević je sa mreže SZO-Fejsbuk-Rokfeler iz nejasnih razloga naglo prešao na sasvim drugu temu - nedokazanu i naširoko osporavanu teoriju o biolaboratorijama u Ukrajini. Jedan od medijskih „pionira“ ovog proruskog narativa zaista je bila bugarska novinarka Dilijana Gajtandžijeva koja je u martu 2022. godine objavila da Ukrajina sprovodi biološke eksperimente na svojim i gruzijskim vojnicima i da Pentagon finansira tamošnje biolaboratorije.
Ona, međutim, nije bila jedina koja (bez ikakvih dokaza) „forsira“ ovaj narativ, ali svakako ni ovde nema mesta Borojevićevim mistifikacijama: sa njom se ništa nije desilo, vodi bugarski sajt Obektivno.bg i aktivna je na Tviteru.
5. „Ali je ona donela direktne dokaze na osnovu koga su Rusi itekako znali šta rade i zbog čega zauzimaju deo Ukrajine koji zauzimaju. I zbog čega se baš u pograničnim delovima sa Ukrajinom i Gruzijom nalaze biolaboratorije u kome su bili biolaboratorijski spremani komarci, skakavci, određene ptice, semena itd, koja bi trebalo da budu rasuta svuda po Rusiji da bi izazvali glad i smrt.“
Priča o ukrajinskim biolaboratorijama je počela da se intenzivnije vrti ubrzo po početku rata u Ukrajini, a glavna teza proruske strane je da se u njima, pomoću finansija iz SAD, razvija biološko oružje - patogeni koji izazivaju smrtonosne bolesti poput kuge, kolere i drugih.
Ovaj narativ lansirali su ruski državni mediji, a onda ih preuzeli proruski mediji i antiglobalisti širom sveta, ali za njega do danas nije objavljen nijedan dokaz.
SAD se takvim i sličnim ugovorima obavezala da će finansirati i obučavati stručnjake i istraživanja u ukrajinskim laboratorijama kako bi se podigli njihovi istraživački i bezbednosni kapaciteti. Ipak, nije reč o laboratorijama u kojima se kreira biološko oružje, već o laboratorijama kakve postoje u svim zemljama sveta i u kojima se čuvaju patogeni za potrebe naučnih istraživanja.
Prema klasifikaciji američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, postoji četiri tipa laboratorija, u zavisnosti od toga koliko su opasni mikroorganizmi koji se u njima proučavaju i koji nivo bezbednosnih standarda moraju imati. U Srbiji, recimo, laboratorija četvrtog stepena nema, ali postoje dve laboratorije trećeg stepena koje su, uz finansijsku pomoć Kineza, otvorene 2020. godine („Vatreno oko“ u Nišu i Beogradu). U vreme pandemije u njima je rađena dijagnostika na hiljade uzoraka testiranih pacijenata dnevno, dakle laboratorije su bile „baze“ koronavirusa.
Slične laboratorije svuda u svetu postoje pri institutima za virusologiju, biološkim fakultetima itd.
O navodnim biolaboratorijama možete čitati u zasebnom tekstu Raskrikavanja, a o njima su, između ostalih, pisali i Fejknjuz Tragač i Istinomer.
6. „Mi živimo u jednoj opasnoj eri, ovde više nema rata tako što ću ja da uzmem pušku i viknem Juriš i Za mnom svi u rat. Ne, ovde umrete i ne znate od čega. Kažu kancer. Pa svi predsednici Južne Amerike koji su krenuli na Ameriku su umrli od kancera. Vrlo čudnog, odjednom.“
Kao i u slučaju biolaboratorija, Borojević i ovde kao utvrđene činjenice podmeće neutemeljene tvrdnje, sumnje i spekulacije.
Spekulacija da Amerikanci nekako izazivaju kancer kod južnoameričkih lidera potekla je upravo od jednog od njih - nekadašnjeg predsednika Venecuele, Huga Čaveza. On je 2011. godine, kada mu je dijagnostikovan tumor, rekao da „ne bi bilo čudno da su Amerikanci razvili tehnologiju koja može izazvati rak“.
„Ne znam. Samo razmišljam. Ali ovo je veoma, veoma čudno. Malo je teško objasniti, obrazložiti, čak i pomoću zakona verovatnoće“, rekao je tada. U tom trenutku je zaista nekoliko južnoameričkih lidera imalo kancer: predsednica Argentine Kristina Fernandez, paragvajski predsednik Fernando Lugo i predsednica Brazila Dilma Rusev.
Američki Stejt Dipartment je tada demantovao ove optužbe. Do danas nema dokaza da se ovde radilo o bilo čemu osim o pukoj, premda nesrećnoj slučajnosti. Osim Čaveza, koji je sa kancerom umro od srčanog udara 2013. godine, ostali navedeni nekadašnji predsednici su i dalje živi.
Ipak, kako je pisao Haff Post, Čavezova izjava je skrenula pažnju na globalni problem - rastuću stopu kancera u Latinskoj Americi i svetu. Prema podacima sajta Cancer.org (iza koga stoje SZO, Američko društvo za kancer i Međunarodna agencija za istraživanje raka), navodi se da je kancer vodeći uzročnik prerane smrti u gotovo celom svetu, ali da je dobra vest da se mnoge smrti mogu sprečiti ulaganjem u prevenciju i rano otkrivanje kancera.
