Kablovski operatori ipak neće biti u obavezi da emituju kanale sa nacionalnom frekvencijom uz naknadu koju odredi REM, niti će imati obavezu da ih na rasporedu kanala stave na prvih pet mesta, potvrdio je za Raskrikavanje Rade Veljanovski, član radne grupe koja je radila na nacrtima medijskih zakona. Ovu, ali i nekoliko drugih spornih odredbi vlast je u proteklih nekoliko nedelja unosila u nacrte maltene kao faktor iznenađenja, pa su brojni medijski stručnjaci vodili pravu borbu da ih izbace. Ipak, jedna borba nije dobijena - državni Telekom moći će da osniva i bude vlasnik medija.

Bezmalo je prošla decenija otkako se država zakonom obavezala da će izaći iz vlasništva nad medijima u Srbiji. To se formalno i dogodilo, pa su brojni lokalni i beogradski mediji privatizovani. Ipak, vlast je našla načina da „kontroliše“ deo medija i to preko državnog Telekoma koji je prethodnih godina pokretao svoje i podržavao druge medije. Međutim, uskoro će biti usvojen novi Zakon o javnom informisanju u kome država pokušava da „progura“ član koji ovu situaciju praktično legalizuje, državnim firmama poput Telekoma biće omogućeno da osnivaju medije.

Više od 300 sajtova koji nude rešenja za laku zaradu u proteklom periodu „bombardovalo” je građane Srbije obećavajući da će za kratko vreme uspeti da zarade mnogo novca i to po ugledu na neke poznate ličnosti. Ove reklame i vesti pojavljuju se na sumnjivim sajtovima koji samo vizuelno liče na sajtove domaćih medija, a zapravo je reč o internet prevarama čiji je cilj krađa podataka ili novca. Po rečima stručnjaka za digitalnu bezbednost, država ne čini gotovo ništa da zaštiti građane.

Bezbednost novinara u Srbiji, kao i sve češće SLAPP tužbe kojima moćnici nastoje da ućutkaju novinare, i dalje su ozbiljan razlog za zabrinutost, navodi se između ostalog u izveštaju Komesarke za ljudska prava Saveta Evrope Dunje Mijatović. Kao najeklatantniji primer takvog pritiska u izveštaju se navodi slučaj 12 SLAPP tužbi protiv KRIK-a.

Kompanija Adria Media Group, dugogodišnji izdavač Kurira, obrisana je početkom avgusta iz poslovnog registra, pa je novi izdavač ovog tabloida postala druga firma Igora Žeželja - Mondo INC. Na pitanje zašto se ova promena dogodila - iz Monda tvrde radi lakšeg poslovanja i da ne planiraju njegovu prodaju. Ipak, ako i kada to budu planirali prvi potencijalni kupac biće državni Telekom koji će od sredine oktobra, prema ugovoru iz 2018, imati prava da zahteva od Žeželja da im proda kompaniju Mondo.

Uređivačka politika NIN-a ostaje ista, nema smanjenja plata niti otpuštanja – dogovor je sa današnjeg sastanka glavnog i odgovornog urednika ovog nedeljnika Milana Ćulibrka i nove vlasnice Jelene Drakulić Petrović. Ovo je u razgovoru za Raskrikavanje ispričao Ćulibrk dodavši da i on sam ostaje na uredničkoj poziciji. Nije, međutim, želeo da komentariše ugovor kojim je Ringijer Srbija preneo vlasništvo Jeleni Drakulić Petrović bez ikakve naknade.

Kompanija Ringijer Srbija, donedavni vlasnik NIN-a, ovaj nedeljnik je poklonila svojoj generalnoj direktorki Jeleni Drakulić Petrović, pokazuje ugovor o prenosu udela. U njemu stoji da Ringijer Srbija novoj vlasnici bez ikakve naknade prenosi svoj udeo (gotovo stoproncentni), koji vredi više od 280.000 evra. Iz kompanije Ringijer nisu želeli da odgovore na pitanja Raskrikavanja zašto su ovo učinili, odnosno koji je interes kompanije da svoj udeo ustupi bez naknade.

Nedeljnik NIN, koji je prethodnih 14 godina bio u vlasništvu švajcarske kompanije Ringijer, ovih dana je prešao u ruke generalne direktorke Ringijera u Srbiji Jelene Drakulić Petrović. Glavni i odgovorni urednik NIN-a Milan Ćulibrk za Raskrikavanje kaže da ne očekuje da će ova promena dovesti do otpuštanja ili promene kursa uređivačke politike. „Ako se stvari budu promenile, videćemo šta ćemo i kako ćemo“, kaže Ćulibrk.

Pokret Ekološki ustanak je danas objavio snimak telefonskog razgovora u kome se čuje kako Aleksandar Vučić govori novinarki da mu postavi pitanje o događajima u Makedoniji. U snimku koji traje nepuna dva minuta Vučić se novinarki obraća sa „ti“, ona ga pita ono što joj je on prethodno tražio i na kraju joj napominje da je „veoma važno da se to pusti“. Perica Gunjić, glavni i odgovorni urednik portala Cenzolovka, koji se bavi pitanjima medijskih sloboda, za Raskrikavanje navodi da je ovo još jedan dokaz da Vučić „direktno uređuje medije u Srbiji“.