Zamislite da vidite svoju fotografiju iz lične karte na ekranu telefona nepoznate osobe na ulici. Upravo to se desilo nekolicini učesnika protesta na kojima se zahteva ponavljanje beogradskih izbora. Jedan od njih je Nikola Ristić, vlasnik marketinške firme, koga već drugi dan tabloidi i pojedini naprednjaci optužuju da je nasilnik, strani agent i nemački plaćenik - i to zato što sarađuje sa Dojče Vele Akademijom na projektima medijske pismenosti. Njegova biometrijska fotografija, koja se nalazi samo u bazi MUP-a, našla se ne samo u četu koji je tokom protesta čitala nepoznata žena, već i na portalu Alo-a što je, prema rečima advokata Rodoljuba Šabića, kršenje zakona. Ko je ta žena i ko je tabloidu dao Ristićevu fotografiju, trebalo bi sada da ispitaju tužilac, Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti i unutrašnja kontrola MUP-a, kaže Šabić za Raskrikavanje. „Bojim se da se to ipak neće desiti“.

U narednom periodu će o našoj političkoj sudbini, po svemu sudeći, odlučivati i čovek koji veruje u vanzemaljce, putovanje kroz vreme i paralelne dimenzije. Lista Branimira Nestorovića je, prema dosad obrađenim rezultatima izbora, prešla cenzus za ulazak u republički i beogradski parlament u kome bi on mogao da bude i faktor u formiranju gradske vlasti. Spisak teorija zavera, lažnih vesti i paušalnih nenaučnih tvrdnji koje je ovaj pulmolog u penziji izrekao u poslednjih nekoliko godina je podugačka, pa je Raskrikavanje napravilo najuži izbor od pet bizarnih Nestorovićevih tvrdnji.

Izborna kampanja se najzad završila - u nedelju, 17. decembra, građani Srbije će odlučivati ko će ih predstavljati u republičkom, pokrajinskom i lokalnim parlamentima. I ovu kampanju je obeležila intenzivna diskreditacija opozicije, koja je osim tekstualnih poruka uključivala i puno video i foto materijala: od privatnog snimka Đorđa Miketića do videa u kome opozicija navodno kupuje glasove. Marketinški stručnjak Marko Živković za Raskrikavanje kaže da koliko god ti sadržaji izgledali neubedljivo, vlast je vrlo sofisticirano prilagodila svoje poruke pojedinačnim publikama.

Izdavač provladinog tabloida Kurir tužio je KRIK i izdavače još šest medija zbog nelojalne konkurencije i narušavanja ugleda. Tužbu su podneli zbog analize Raskrikavanja kojom smo utvrdili da je na naslovnim stranama Kurira 2022. godine bilo najmanje 122 neutemeljene, pristrasne ili manipulativne vesti. Kurir tvrdi da smo tom analizom narušili njihov poslovni ugled, zbog čega traže isplatu od 11 miliona dinara. Urednica Raskrikavanja Vesna Radojević smatra da analize o lažnim vestima nisu narušavanje konkurencije, već ozbiljan novinarski posao koji ukazuje na goruće probleme u srpskim medijima - česte manipulacije i obračune sa političkim neistomišljenicima.

Predizborna kampanja je u jeku, a doprinos borbi SNS-a da ostane na pozicijama moći ovih dana stigla je i sa ne sasvim očekivane adrese. O Srbiji kao državi u zenitu moći kakva nije zapamćena u novijoj istoriji, fantastičnim projektima poput Beograda na vodi, novoj energiji i nadi koja se probudila zahvaljujući Vučiću i njegovom timu, ovih dana u intervjuima za Politiku i Alo govorio je advokat Igor Isailović. Reč je čoveku koji se inače ne eksponira i ne daje političke izjave, ali je više puta bio predmet novinarskih istraživanja zbog svojih veza sa ljudima iz vlasti, naročito Sinišom Malim kome je pomagao da vodi ofšor poslove. Njegova advokatska kancelarija zastupa i pojedine prorežimske medije na sudu, poput Srpskog telegrafa i Alo-a, a registrovala je i firmu Media 026 koja je kupila Večernje novosti i Politiku.

„Višnjička banja dobija vrtić, osnovnu školu, a proširenjem Slanačkog puta omogućava se dobra saobraćajna veza sa centrom grada“, najavio je juče Aleksandar Šapić, kandidat SNS-a za gradonačelnika Beograda tokom posete Višnjičkoj banji. Šapić je javnosti predstavio kapacitete budućeg vrtića i škole, a iza njega se moglo videti i kako će objekti izgledati. Međutim, izgled buduće škole je identičan dizajnu jedne srednje škole u američkoj državi Juti, a najavljeni vrtić izgleda gotovo identično kao projekat za Evropski vrtić u Boru iz 2020. godine. Juče se ovim povodom na Fejsbuku oglasio arhitekta iz Niša, Milan Stevanović navodeći da je Šapić „ukrao njihov render za projekat Evropskog vtića u Boru, koji su radili za Kapaprojekt”.

Opozicija krade paketiće od dece i provodi se u Londonu, Hrvati opet udaraju na Srbe, Kurti drhti pred srpskim raketama, lažni poštar ruši državu… Svašta ćete ovih dana pročitati u vodećim medijima, samo ne ono što se zaista desilo - da je mreža fantomskih organizacija izvukla milione evra iz budžeta za projekte koji je trebalo da unaprede živote dece, mladih i žena, a nisu praktično ni sprovedeni. Ovo je pre dva dana otkrio BIRN, nakon višemesečnog istraživanja, „češljanja“ stotina zvaničnih dokumenata i razgovora sa akterima, a kako se ispostavilo, u svemu je učestvovala i Šapićeva bliska saradnica Aleksandra Čamagić.

Portal Raskrikavanje je u oktobru postao član Evropske mreže za proveru činjenica (EFCSN) koja na nivou Evrope okuplja organizacije koje se bave proverom tvrdnji, a za koje je ta mreža ocenila da ispunjavaju standarde o nepristrasnosti i transparentnosti u radu.

Skupština Srbije je danas usvojila novi Zakon o javnom informisanju kojim je država, uprkos protivljenju medijskih udruženja, Telekomu i zvanično omogućila da osniva svoje medije. Ovo će omogućiti nove poslovne poduhvate na medijskom tržištu državnoj kompaniji koja je prethodnih godina već postala uticajan igrač u svetu medija - što kroz upliv u medijsko vlasništvo uz izbegavanje zakonskih zabrana, što kroz kupovinu niza manjih kablovskih operatera. Dok je deo javnosti to kritikovao, upozoravajući na potencijalno ugrožavanje medijskih sloboda i pluralizma, Telekom je imao moćne zaštitnike - državu i režimske medije koji su ga nekritički predstavljali kao veoma uspešnu kompaniju. Poslednji u nizu je izveštaj Agencije za privredne registre, koji su iskoristili portali od Republike do Blica da Telekom predstave kao „najuspešniju srpsku kompaniju“. Ipak, malo pažljiviji pogled na finansijske izveštaje Telekom grupe pokazuje drugu stranu „uspeha“ - pad dobiti i gotovo dve milijarde evra dugova.