U tabloidima i na društvenim mrežama trenutno je viralan snimak dela večernjeg Dnevnika televizije Nova S u kome voditeljka Jelena Obućina i novinar Željko Veljković pričaju na albanskom jeziku. Kako tabloidi izveštavaju, Dnevnik je emitovan „na dan kada su teroristi koji govore na tom istom jeziku u Račku napali Srbiju”, a dvadesetpetogodišnjica pomenutog događaja obeležena je pre dva dana. Ipak, u pitanju je dezinformacija i manipulacija zastarelim snimkom, pošto je konkretan Dnevnik emitovan 25. maja 2022. godine, kada su Obućina i Veljković izveštavali o festivalu „Merdita, dobar dan” i prilog završili pozdravom na albanskom.

Skoro deceniju od donošenja seta medijskih zakona, u godini za nama doneta su dva nova – Zakon o javnom informisanju i Zakon o elektronskim medijima. Najvažnija novina – Telekom može biti vlasnik medija. U prošloj godini državni Telekom kupio je i Globaltel, mobilnog operatera Željka Mitrovića, a vlasništvo se promenilo i u nedeljniku NIN. Raskrikavanje je postalo i punopravni član Evropske mreže standarda provere činjenica.

Ovih dana su u nekoliko prorežimskih medija objavljeni rezultati monitoringa dve televizije u vlasništvu United grupe - N1 i Nova S po kojima je od početka kampanje 120 sati bilo posvećeno „pljuvanju Vučića“. Ipak, informacija o tome ko je radio monitoring nije objavljena. Srpski telegraf tvrdi i da je na ovim televizijama Vučiću ukinuto pravo da odgovori na napade i to zbog odluke da ovi mediji ne emituju predizborne oglase.

Pokret Ekološki ustanak je danas objavio snimak telefonskog razgovora u kome se čuje kako Aleksandar Vučić govori novinarki da mu postavi pitanje o događajima u Makedoniji. U snimku koji traje nepuna dva minuta Vučić se novinarki obraća sa „ti“, ona ga pita ono što joj je on prethodno tražio i na kraju joj napominje da je „veoma važno da se to pusti“. Perica Gunjić, glavni i odgovorni urednik portala Cenzolovka, koji se bavi pitanjima medijskih sloboda, za Raskrikavanje navodi da je ovo još jedan dokaz da Vučić „direktno uređuje medije u Srbiji“.

„Slikaju mrlje krvi, uzimaju izjave od komšija, ne znam da li je ostao još neko u Duboni ili Malom Orašju ko nije dao izjavu“, opisuje novinarka Jovana Gligorijević „akcije“ medija ovih dana nakon masovnog ubistva u okolini Mladenovca. Sličan utisak joj je ostavilo i izveštavanje o ubistvu u osnovnoj školi. „Ne postoji reč da se opiše koliko je potresno to što je ubijeno osmoro dece, ali nema javnog interesa u tome što ćemo da fotografišemo sirote roditelje kao da su životinje u kavezu“. Da se izveštavalo po Kodeksu, smatraju pojedini sagovornici Raskrikavanja, javnost danas ne bi znala većinu detalja koje ipak zna, a koji ne informišu već zastrašuju, počinioce, žrtve i njihove porodice izlažu rizicima i dodatnom traumiranju, a neke potencijalno mogu da inspirišu na slične zločine. O medijskim aspektima ovih tragedija, osim sa Jovanom Gligorijević, razgovarali smo i sa novinarkama Tamarom Skrozza i Anne Marie Ćurčić i dečijim psihijatrom Robertom Grujičićem.

Više od 800.000 evra iz džepova građana Srbije prošle godine je izdvojeno iz javnih budžeta za ugovore sa firmama koje izdaju listove Informer, Srpski telegraf, Alo, Večernje novosti i Kurir, a koji su, prema našoj analizi, u tom periodu objavile gotovo 1.200 manipulacija i dezinformacija samo na naslovnim stranama. Ovaj novac je završio kod njih u manjoj meri preko konkursa za sufinansiranje medijskih projekata, a u najvećoj meri preko raznih ugovora o reklamiranju koje su sklapali sa državnim ustanovama, javnim preduzećima i lokalnim samoupravama. Jedan od najvećih oglašivača bio je RTS, koji je za reklamiranje svojih programa ovim tabloidima dao više od 123.000 evra.

U pogledu političkih i građanskih sloboda, uključujući i slobodu medija, Srbija nastavlja da pada na listi međunarodne organizacije Fridom Haus. U najnovijem izveštaju za 2022. godinu, Srbija ima nešto nižu ocenu nego godinu pre toga, ali je i dalje u grupi „delimično slobodnih zemalja”, u istom rangu sa Meksikom ili Liberijom. Glavni krivac, prema izveštaju, za narušavanje političkih i građanskih sloboda je vlast Srpske napredne stranke. Što se slobode medija tiče, prošle godine su, kako se navodi, na njih uticali i REM sa dodelom frekvencija provladinim medijima, država koja sve manje odgovara na novinarske upite, tabloidne kampanje protiv „nepodobnih”, pretnje tužbama, omalovažavanje medija od strane predstavnika vladajuće stranke i vlasti, kao i fizički i drugi napadi na novinare. Osim problema u medijima, Fridom Haus podseća i na političke i koruptivne afere u koje su bili umešani funkcioneri poput Nenada Popovića, Zlatibora Lončara, Siniše Malog, o kojima je pisao KRIK.

Osuđujuća presuda protiv KRIK-a po tužbi Bratislava Gašića, tužba bivše državne sekretarke MUP-a Dijane Hrkalović, optužbe i uvrede na račun urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića neki su od primera narušavanja slobode medija koji su se našli u izveštaju Evropskog centra za slobodu medija i štampe za 2022. godinu. U Srbiji je tokom prošle godine zabeležen 41 slučaj kršenja slobode medija koji je uključivao napade na ukupno 60 novinara ili medija u Srbiji.

Šest najbitnijih stvari u medijima i na mrežama po kojima ćemo pamtiti 2022. godinu, po izboru Raskrikavanja.