Dva masovna ubistva tokom prošle nedelje u Srbiji bila su povod da se hiljade građana juče okupi na protestu „Srbija protiv nasilja“. Ipak, fotografije velikog broja ljudi na beogradskim ulicama čitaoci Informera nisu mogli da vide. Ovaj prorežimski tabloid objavio je snimak gotovo praznog platoa ispred Narodne skupštine implicirajući da je odziv bio mali i da protest nije uspeo. Istina je, međutim, drugačija - u trenutku kada je Informer to objavio, masa ljudi je već bila ispred Vlade.

Poput pravog disidenta - prkosno i sa podignutom pesnicom - urednik Informera Dragan J. Vučićević danas je ušao u Okružni zatvor na izdržavanje šestomesečne kazne. Iako tamo odlazi svojom voljom jer neće da plati novčanu kaznu za vređanje Jugoslava Ćosića, Vučićević tvrdi da robija zbog izgovorene reči i borbe za slobodu. „Šestoro dece mi je ostalo kući, ja idem u zatvor za sve vas“, poručio je novinarima i upozorio ih da ova sudbina može i njih da zadesi. Najupečatljiviji sporedni lik u današnjem „igrokazu“ bio je Simo Spasić sa megafonom koji je došao da podrži „srpskog heroja Vučićevića“, a novinare i sudiju je proklinjao da im se „zatre seme i pleme“. Višednevna saga oko Vučićevićevog odlaska u zatvor kulminirala je kada je Spasić ispred ulaza razvukao lanac sa katancem ne dajući mu da prođe. „Nemoj, Dragane, života ti tvoga! Ne ulazi u tamnicu“, vikao je on, ali je Vučićević, nakon što je mirno odslušao taj mali govor, na kraju ušao u zatvor najavljujući da će tamo štrajkovati glađu.

Više od 800.000 evra iz džepova građana Srbije prošle godine je izdvojeno iz javnih budžeta za ugovore sa firmama koje izdaju listove Informer, Srpski telegraf, Alo, Večernje novosti i Kurir, a koji su, prema našoj analizi, u tom periodu objavile gotovo 1.200 manipulacija i dezinformacija samo na naslovnim stranama. Ovaj novac je završio kod njih u manjoj meri preko konkursa za sufinansiranje medijskih projekata, a u najvećoj meri preko raznih ugovora o reklamiranju koje su sklapali sa državnim ustanovama, javnim preduzećima i lokalnim samoupravama. Jedan od najvećih oglašivača bio je RTS, koji je za reklamiranje svojih programa ovim tabloidima dao više od 123.000 evra.

Rat u Ukrajini je obeležio 2022. godinu, te su najčitaniji tekstovi prošle godine na našem sajtu bili upravo u vezi sa dezinformacijama o sukobu. Raskrikavanje je pisalo i o dezinformacijama u vezi sa vakcinama, majmunskim boginjama, LGBT populacijom, kao i temama o kojima se diskutovalo u javnosti. Primer je Informerov intervju sa osuđenim silovateljem, koji je doveo do protesta ispred redakcije ovog tabloida, a analiza u kojoj je Raskrikavanje ukazalo na njegove „manjkavosti” je privukla pažnju čitalaca. U nastavku se nalazi lista najčitanijih tekstova u prošloj godini.

Tabloid Informer, osim po širenju prorežimske propagande, poznat je i kao veoma naklonjen Rusiji i ruskom predsedniku, što ni urednik Dragan J. Vučićević ne osporava. Ipak, zasmetalo im je što su se našli u bazi EUvsDisinfo, bazi medija u čijim tekstovima o Rusiji su uočene razne manipulacije i dezinformacije. Tačnije, tvrde da je baza napravljena skoro da bi beležila manipulacije u vezi sa ratom u Ukrajini, ali da su tu popisani tekstovi Informera još iz 2019. godine koji nemaju nikakve veze sa Ukrajinom te da EU pokušava da ih „satanizuje”. Ipak, to nije tačno - baza postoji od 2015. godine i u njoj su od tada zabeležene brojne manipulacije, između ostalih, Informera, Pinka, Večernjih novosti, Kurira, B92, Sputnika i drugih medija.

Raskrikavanje je analiziralo više od 4.000 tekstova o ratu u Ukrajini koji su od početka februara do kraja jula objavljeni u Večernjim novostima, Informeru, Srpskom telegrafu, Blicu i listu Danas. Od tog broja, oko 1.600 tekstova (40 odsto) ocenjeno je kao pristrasno prema nekom od aktera - Rusiji, Ukrajini ili Zapadu. U tom uzorku dominiraju tekstovi koji su pozitivno intonirani ka Rusiji i negativno intonirani ka Zapadu.

Informerov intervju sa višestrukim silovateljem Igorom Miloševićem doveo je do velikog protesta i osude javnosti. Da bi ga odbranio, urednik Informera Dragan J. Vučićević je kao argument izneo činjenicu da intervjue sa silovateljima imaju i druge medijske kuće, pa navodi primer BBC-ja tj. njihovog dokumentarca iz 2015. godine u kome govori i silovatelj iz Indije. Raskrikavanje je, tragom tog argumenta, izdvojilo nekoliko suštinskih razlika između ova dva intervjua koje jedan čine uspelim i opravdanim, a drugi loše izvedenim i potencijalno veoma štetnim. U analizi su nam pomogle novinarka nedeljnika Vreme i autorka Smernica za medijsko izveštavanje o nasilju nad ženama Jovana Gligorijević, i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Tamara Skrozza.

Šest dnevnih listova - Informer, Srpski telegraf, Kurir, Alo, Večernje novosti i Objektiv su u 2021. na svojim naslovnim stranicama objavili ukupno 987 lažnih, neutemeljenih i manipulativnih vesti, pokazala je analiza Raskrikavanja. Istovremeno, izdavači ovih tabloida su u prošloj godini iz budžeta dobili gotovo milion evra.

Firme koje izdaju tabloide Informer, Srpski telegraf, Kurir, Alo, Objektiv kao i Večernje novosti, tokom 2021. su dobile gotovo milion evra iz budžeta. Reč je o novcu koji se u njihove kase slio što na konkursima za proizvodnju medijskih sadržaja, što preko ugovora o oglašavanju sa različitim državnim institucijama. Istovremeno, ovi tabloidi su prema analizi Raskrikavanja tokom prošle godine na naslovnim stranama objavili gotovo 1000 lažnih ili neutemeljenih vesti.