Skupština Kosova usvojila je juče Platformu o dijalogu sa Srbijom koja predviđa recipročno priznanje Kosova i Srbije unutar postojećih granica, rešavanje svih otvorenih pitanja sa Srbijom i ukidanje Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244. Informer usvajanje ovog dokumenta smatra objavom rata dok Srpski telegraf i Kurir okrivljuju i neizostavne: Jeremića i Đilasa. Predsednik Vučić je povodom usvajanja ove platforme sazvao hitnu sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost, ocenio da će odgovor Srbije biti odlučan, a potom nastavio svoju kampanju “Budućnost Srbije”.

Brojni domaći mediji su preko agencija Beta i Tanjug preneli pisanje nemačkog lista Frankfurter Rundšau o tome da će 12. juna biti potpisan sporazum o promeni granice između Srbije i Kosova na osnovu navodnog dokumenta koji je „nedavno procurio“ i u kome se definiše 17 tačaka podele Kosova. Novinari Raskrikavanja su međutim utvrdili da je informacija o dokumentu, bez navođenja izvora, objavljena krajem januara na kosovskim sajtovima, a njegovo postojanje je za portal Kossev demantovala kosovska Vlada. Urednica ovog portala Tatjana Lazarević za Raskrikavanje kaže da ne isključuje mogućnost da se radi o „probnom balonu“.

U jučerašnjem izdanju Večernjih novosti u rubrici „Komentar dana“ reditelj Božidar Zečević kritikuje film „Teret“ koji govori o zločinima nad civilnim albanskim stanovništvom, u ratu na Kosovu 1998 - 1999. godine. Kritika se zapravo svodi na negiranje zločina i postojanja masovnih grobnica na teritoriji Srbije, iako za to postoji mnogo dokaza. Pred srpskim sudovima za ovaj zločin sudi se bivšim srpskim borcima, a jedan od njih je o svojoj umešanosti u ovaj zločin pričao javno više puta.

Pet od osam nacionalnih dnevnih listova juče je imalo gotovo identične naslovne strane - sliku Edija Rame i Ramuša Haradinaja kako drže ruke preko dvoglavog orla na albanskoj zastavi, uz konstataciju da je počelo stvaranje Velike Albanije. Sastanak čelnika albanske i kosovske vlade u Peći, na kome je potpisano nekoliko sporazuma o saradnji, podstakao je tabloide da, sve vreme nazivajući Albance „Šiptarima“ a ovu sliku „zlokobnom“, zapaljivo izveste o ionako osetljivoj temi.

Vest da je Vlada Kosova sredinom oktobra izdvojila 1,2 miliona evra za lobiranje za članstvo Kosova u Interpolu, Alo je interpretirao u svom stilu rekavši da „Albanci parama od droge kupuju policajce“.

Krajem prošle nedelje kosovska policija najavila je da će od 24. septembra pojačano kontrolisati tehničku ispravnost vozila na severu pokrajine. Domaći mediji počev od Tanjuga su to iskoristili za tvrdnje da će policija oduzimati vozila koja nemaju KS tablice, a Informer čak upozorava da se Srbima spremaju hapšenja ako ne preregistruju svoje automobile. Iz kosovske policije za Raskrikavanje kažu da se ne radi o akciji preregistracije na kosovske tablice, već upravo o pojačanoj kontroli tehničke ispravnosti vozila.

U pauzama hvaljenja politike Aleksandra Vučića i napada na opoziciju, morbidnim izveštajima o crnoj hronici i najavama ratova i haosa, na naslovnicama Srpskog telegrafa se nađu Tramp ili Putin i njihove „akcije” u vezi s Kosovom. U broju od utorka došla je na red priča o tome da dvojica lidera prave Veliku Srbiju za pet godina. Sve o tom velikom planu im je navodno ispričao zapadni diplomata koji im je, kako navode, i ranije davao informacije koje su se „ispostavile kao tačne”. Problem je, međutim, što ni te ranije informacije nisu bile tačne, a pisanje Srpskog telegrafa o ovom „planu" demantuju i u Ambasadi SAD.

Srpski tabloidi ne odustaju od ideje da je Tramp doneo odluku šta će se desiti Kosovom, pa tako i danas Srpski telegraf objavljuje da je “stigla potvrda da u Vašingtonu više ništa nije isto”. Svoje tvrdnje ovaj put potkrepljuju tekstom urednika Bazfid njuza Alberta Nardelija, u kome se, kako se ispostavlja, ne nalaze takvi navodi. Da nisu doneli nikakvu prelomnu odluku za Raskrikavanje je potvrdio i Stejt dipartment.

Iako politička pozadina ubistva premijera Zorana Đinđića ni posle 15 godina nije rasvetljena, Srpski telegraf „ekskluzivno” objavljuje da je Đinđić zapravo ubijen zbog svoje strategije za Kosovo. U tvrdnjama se pozivaju na Đinđićeve beleške iz 2002. godine za koje navode da su „skrivane 16 godina”. Međutim, nije reč ni o kakvom tajnom niti ekskluzivnom dokumentu – iz Arhiva Srbije za Raskrikavanje potvrđuju da je on „odavno poznat javnosti” i da je deo kataloga koji je pratio veliku izložbu zaostavštine Zorana Đinđića 2009. godine. Ovaj dokument, o kome su mediji pisali u više navrata tokom godina, može se naći i na internetu.