Manipulisanje činjenicama
Istrajnost u odbrani ratnih zločina
04.12.2018. Vesna Radojević Foto: Birn / MUP Srbije
U jučerašnjem izdanju Večernjih novosti u rubrici „Komentar dana“ reditelj Božidar Zečević kritikuje film „Teret“ koji govori o zločinima nad civilnim albanskim stanovništvom, u ratu na Kosovu 1998 - 1999. godine. Kritika se zapravo svodi na negiranje zločina i postojanja masovnih grobnica na teritoriji Srbije, iako za to postoji mnogo dokaza. Pred srpskim sudovima za ovaj zločin sudi se bivšim srpskim borcima, a jedan od njih je o svojoj umešanosti u ovaj zločin pričao javno više puta.
Pogađate, dakle: to je film „Teret“, to je Festival autorskog filma i politički pritisak na Srbiju, zato što je, navodno, prikrivala i prikriva svoje zločine nad civilnim šiptarskim stanovništvom, u ratu 1998-1999. godine. (...) A vidi li ova država da je njeni miljenici i navodni umetnici - sve o njenom trošku! - optužuju za nepostojeće zločine na Kosovu, snabdevajući novim falsifikatima njene najljuće neprijatelje?
1
Film „Teret“ scenariste i reditelja Ognjena Glavonića prati priču Vlade, vozača kamiona, u toku NATO bombardovanja Srbije 1999. godine. Film je inspirisan operacijom uklanjanja tela albanskih civila u proleće 1999. godine. Naime, nakon masakra kosovskih Albanaca u selima Ljubenić, Pavlan, Zahač i Ćuška, blizu hiljadu tela prvo je sklonjeno sa mesta ubistava, zatim pokopano u više primarnih grobnica na Kosovu, ali odande ubrzo iskopano, utovareno u hladnjače, prevezeno u Srbiju i pokopano u tajne masovne grobnice u Batajnici, Petrovom Selu, na jezeru Perućac i u Rudnici.
Prema podacima Fonda za humanitarno pravo dokaza za ove zločine ima mnogo. Naime, radna grupa Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije je u maju 2001. godine u dokumentu pod nazivom „Informacija“ prva obelodanila informacije o masakru i tajnom premeštanju tela kosovskih Albanaca sa Kosova u Srbiju i njihovom pokopavanju u masovne grobnice.
Tada je saopšteno i da je odluka o skrivanju tragova zločina isplanirana najkasnije u martu 1999. godine na najvišem državnom nivou i da je tada na jednom sastanku tadašnji predsednik Savezne Republike Jugoslavije Slobodan Milošević naložio ministru unutrašnjih poslova Vlajku Stojiljkoviću preduzimanje mera kako bi se prikrili dokazi o izvršenim zločinima nad albanskim
civilima.
U februaru 2015. devet bivših srpskih boraca osuđeno je na ukupno 106 godina zatvora, ali je Apelacioni sud tu presudu poništio i vratio suđenje na početak.
Prema informacijama BIRN-a ove godine su održana samo tri ročišta, u februaru, aprilu i spetembru, dok su dva bila odložena jer nisu pristupili svedoci. Sledeće ročište biće održano 30. januara.
Kako je otkriven slučaj?
Prema podacima FHP-a leševi albanskih civila sa Kosova uspešno su skrivani u masovnim grobnicama u Srbiji skoro dve godine nakon završetka sukoba, sve do proleća 2001. godine, kada je zahvaljujući istrazi Radne grupe MUP-a Srbije utvrđen i javno obelodanjen deo činjenica u vezi sa tajnom operacijom skrivanja tela.
Radna grupa je formirana 8. maja 2001. godine po nalogu tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova
Dušana Mihajlovića, sedam dana nakon što je u zaječarskim novinama Timočka krimi revija
objavljen tekst pod naslovom „50 leša u hladnjači – državna tajna“. U tekstu se prenosi ispovest
profesionalnog ronioca iz Kladova Živadina Žike Đorđevića o otkrivanju hladnjače sa ljudskim telima u Dunavu kod mesta Tekija blizu Kladova u istočnoj Srbiji. Već na početku članka navodi se da je o otkriću hladnjače „bila obaveštena policija, javni tužioci (okružni i opštinski), istražne sudije i sam policijski vrh MUP-a Srbije“, nakon čega je „slučaj proglašen državnom tajnom“.
U to vreme komandant SAJ-a je bio Živko Trajković koji je u razgovoru za Radio B92 2003. godine rekao da je, kao i ostali najviši zvaničnici policije, znao za hladnjače kojima su sa Kosova iznošena tela civila, ali da o tome nije smelo da se govori.
„Vidite, ja sam saznao za te leševe na sahrani mog vozača, kada mi je na Kosovu vozilo naletelo na protivtenkovsku minu. Ja sam bio ranjen tom prilikom, a nastradao je vozač Aleksić Radovan koji me je vozio 8 godina. Kada smo došli da ga sahranimo, meni je tadašnji šef Centra (za obuku pripadnika SAJ) rekao da je došla naredba iz ministarstva da će doći neki kamioni, da je to državna tajna i da to nikome ne sme da kaže jer se za to gube glave. Zašto je odlučeno da to tu bude, kako je odlučeno, to mi ni dan-danas nije jasno. Ja sam par puta pokušavao da razgovaram sa tadašnjim načelnikom resora g. Đorđevićem i predlagao da se to odatle izmesti, ali nisam naišao ni na kakav odgovor", rekao je tada Trajković za B92.
Izvod iz dokumenta MUP-a; izjava nekadašnjeg načelnika DB-a Radomira Markovića
U dokumentarnom filmu „Nedodirljivi“ u produkciji BIRN-a bivši pripadnik pripadnik paravojne jedinice „Šakali“ i zaštićeni svedok Zoran Rašković govorio je o ovom slučaju i njegovoj umešanosti. O masakrima kosovskih Albanaca u selima Ljubenić, Pavlan, Zahač i Ćuška u okolini Peći svedočio je i pred Specijalnim sudom u Beogradu.
