23 godine od ubistva novinara Slavka Ćuruvije, dva najveća novinarska udruženja u Srbiji pozvala su Apelacioni sud da potvrdi presudu četvorici okrivljenih i time stavi tačku na ovaj zločin. Presudom iz decembra 2021. za Ćuruvijino ubistvo su na ukupno 100 godina zatvora osuđena četvorica bivših pripadnika Državne bezbednosti.
Nakon što su prošle nedelje za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije četvorica nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti nepravosnažno osuđena na sto godina zatvora, u tabloidima se „zavrtela“ priča o „misterioznoj torbi“ sa 415.000 dolara koju je Ćuruvija navodno nosio u trenutku ubistva. Jedini koji je tokom suđenja spominjao ovaj novac bio je nekadašnji novinar lista Svedok Vladan Dinić, koji je tvrdio da je sreo Ćuruviju na dan ubistva i da je on sa sobom tom prilikom nosio torbu punu para sa kojom je šetao po gradu. Dinićev iskaz je odbrana tokom postupka koristila da bi probudila sumnju sudskog veća da je Ćuruviju neko ubio zbog tih para te da likvidacija nema veze s državom.
Danas su u Višem sudu u Beogradu za ubistvo Slavka Ćuruvije osuđena četvorica nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti na ukupno sto godina zatvora, isto kao i u prethodnom postupku. I ovog puta ostalo je nerasvetljeno po čijem nalogu je ovaj novinar ubijen i ko ga je tačno likvidirao. Presuda je gotovo identična kao i prethodna koja je oborena - sud i dalje tvrdi da ga je ubila nepoznata osoba. Na potezu je Apelacioni sud, koji će ovu presudu ili potvrditi ili preinačiti - izmeniti visinu zatvorskih kazni ili osloboditi jednog ili više optuženih.
Danas su u ponovljenom postupku pred Višim sudom u Beogradu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije na ukupno 100 godina zatvora osuđeni nekadašnji pripadnici Državne bezbednosti. Bivši načelnik Resora državne bezbednosti Radomir Marković osuđen je na 30 godina, načelnik beogradskog centra DB-a Milan Radonjić na 30 godina, pripadnik rezervnog sastava Miroslav Kurak na 20 godina, a inspektor DB-a Ratko Romić na 20 godina.
Milan Radonjić i Ratko Romić, optuženi da su učestvovali u ubistvu novinara Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999. godine, u završnici suđenja su ponovili da nisu krivi i da je optužnica montirana u cilju osude Državne bezbednosti čiji su oni bili pripadnici. Presuda u ovom slučaju, nakon više od godinu dana suđenja, biće doneta 2. decembra. To će biti druga nepravosnažna presuda, s obzirom da je prethodna - kojom su četvorica radnika Državne bezbednosti bila osuđena na 100 godina zatvora - oborena pred Apelacionom sudom.
Nekadašnji načelnik Državne bezbednosti Radomir Marković i prvooptuženi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije je u završim rečima na današnjem suđenju rekao da ovaj postupak služi „provlačenju Državne bezbednosti kroz blato“. Ovo ponovoljeno suđenje se privodi kraju jer će nakon završnih reči još dvojice optuženih biti doneta presuda.
Danas je u Višem sudu u Beogradu počelo „finale“ ponovljenog suđenja za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije iznošenjem završnih reči tužioca za organizovani kriminal Milenka Mandića. Tužilac smatra da su optužbe protiv četvorice bivših pripadnika Državne bezbednosti dokazane i zatražio je maksimalne kazne zatvora za njih. Nastavak iznošenja završnih reči zakazan je za septembar.
Današnji nastavak suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije odvija se iza zatvorenih vrata - sudsko veće je donelo odluku da novinari budu isključeni sa njega jer se tužilac i odbrana izjašnjavaju o dokumentima koji nose oznaku državna ili službena tajna. Još uvek nije poznato kada će biti zakazan nastavak suđenja, ali je izvesno da bi se uskoro moglo preći na završne reči.
Na današnjem suđenju za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije došlo se do samog kraja faze u kojoj su se izvodili dokazi. Sudija Snežana Jovanović je sat vremena čitala spisak sa stotinama dokaza u koje je Tužilaštvo za organizovani kriminal tražilo da se izvrši uvid, sa obrazloženjem da su predlozi suvišni i da bi uvid u ove dokumente nepotrebno odugovlačilo postupak. Odbijen je i zahtev odbrane da se izvrši uvid u nosače podataka - diskove i trake - na kojima je zabeležena mobilna komunikacija između okrivljenih u vreme ubistva, uz objašnjenje da su oni veštačeni i da sud smatra izveštaj veštaka validnim.