Rusija nema zakon po kome žrtva može da ubije silovatelja
25.09.2024. Milica Ljubičić Foto: Pixabay/TUREK90
„U Rusiji je donet zakon da žena koja doživi silovanje ima pravo da ubije silovatelja bez krivične odgovornosti. Broj silovanja se smanjio za 43 odsto u Rusiji”, tvrdi odbornik u Skupštini Grada Beograda, Saša Borojević u video snimku koji je nedavno podelio na svom Fejsbuk profilu. Ipak, nije istina da Rusija ima taj zakon, a u ovoj zemlji je poslednjih godina zabeleženo čak nekoliko slučajeva u kojima su upravo žrtve silovanja i nasilja bile predmet policijske istrage zbog sumnji da su one počinile krivično delo.
U videu koji je Borojević nedavno podelio na svom Fejsbuk profilu, navodi da ruski zakon dozvoljava žrtvi da ubije svog silovatelja, bez krivične odgovornosti, što je doprinelo da se procenat silovanja u Rusiji smanji.
On nije precizirao na koji zakon tačno misli, ali u krivičnom zakonu Ruske Federacije koji bi „regulisao” ovo pitanje se ne navodi da žrtva može ubiti svog silovatelja.
Proteklih godina se više puta dešavalo da Fejsbuk gasi naloge Saši Borojeviću zbog širenja dezinformacija i teorija zavere. On je posebno postao populararan na mrežama tokom pandemije virusa korone kada je iznosio različite netačne tvrdnje, osim toga je poznat po protivljenju vakcinama i negiranju klimatskih promena. Njegov trenutni nalog na Fejsbuku ima preko devet hiljada pratilaca, a ovaj video je za dva dana pogledalo više hiljada ljudi.
Da ovakav zakon u Rusiji ne postoji, za Raskrikavanje je potvrđeno iz organizacije Nasiliu.net koja se u Rusiji već godinama bavi temama porodičnog nasilja i pruža pomoć žrtvama.
Naime, član 37. Krivičnog zakona koji govori o isključivanju krivične odgovornosti precizira da se „zločinom ne smatraju radnje koje su preduzete u samoodbrani, odnosno ako su učinjene radi zaštite od napada koji ugrožava život i zdravlje".
Ovaj član, medjutim, ne pominje eksplicitno ni silovanje, ali ni druge primere u kojima može doći do samoodbrane.
Ključni uslov je, međutim, da odbrana mora biti proporcionalna pretnji. To znači da ako sud utvrdi da je žrtva upotrebila prekomernu silu, to može da dovede do krivične odgovornosti žrtve.
Ruski advokati i aktivisti za ljudska prava tvrde da zapravo ruski pravni sistem slabo primenjuje ovaj princip i često kriminalizuje one koji pokušavaju da se fizički odbrane od seksualnog napada. Ovo je u svom tekstu iz 2020. godine naveo jedan od najvećih sajtova za proveru činjenica - Africa Check. Oni su podsetili na slučaj Ruskinje Darje Agenj koja je sa 18 godina nožem za oštrenje olovaka ubola čoveka koji je pokušao da je siluje i pobegla. Policija je zatim pokrenula istragu protiv nje, a ne protiv napadača. Kako je pisao AFP, slučaj je kasnije obustavljen.
Inače, pomenuti zakon propisuje zatvorske kazne od tri do šest godina za osobe koje su počinile silovanje, a za neke druge slučajeve kao što su grupno silovanje ili prenošenje određenih bolesti, zatvorske kazne su veće. U članu 131. gde se zakon preciznije bavi krivičnim delom silovanja, spominju se samo zatvorske kazne za počinioce.
Javnosti je naširoko poznat i slučaj sestara Hačaturjan koje su 2018. godine ubile oca koji ih je maltretirao i seksualno zlostavljao. Rusko tužilaštvo je protiv njih tri podiglo optužnicu za ubistvo sa predumišljajem, uprkos postojanju dokaza da su bile zlostavljane. Ipak, u martu 2021. godine Rusija je pokrenula istragu protiv njihovog mrtvog oca za optužbe za maltretiranje i seksualni napad.
Tvrdnje da u Rusiji žrtva može da ubije silovatelja, a što se predstavlja kao primer pravednog sistema, cirkulišu već nekoliko godina u svetskoj javnosti.
Još 2019. osporio ih je hrvatski Faktograf. Naredne godine su ove tvrdnje cirkulisale u Južnoj Africi kada je o njima pisao portal za proveru činjenica Africa Check.
U domaćim medijima su se opet pojavile početkom 2021. godine kada je glumica Milena Radulović optužila profesora glume Miroslava Aleksića za silovanje. Tada su ih osporili Istinomer i portal za proveru činjenica Agencije Frans Pres (AFP).
Portparolka Centra protiv nasilja nad ženama Nasiliu.net, Dijana Barsegjan rekla je tada za AFP da „žene u Rusiji nisu zaštićene zakonom u slučajevima seksualnog nasilja. Češće se dešava upravo suprotno - svaki pokušaj žene da se odbrani bi mogao biti okvalifikovan kao zločin”.
AFP je podsetio i da je u Rusiji 2005. godine bila pokrenuta debata o donošenju zakona koji omogućava ženama samoodbranu u slučajevima silovanja, nakon što je jedna Ruskinja osuđena za ubistvo čoveka koji je pokušao da je siluje.
U oktobru 2018. godine nevladina organizacija Human Rights Watch objavila je tekst pod nazivom „Mogao bih te ubiti i niko me ne bi zaustavio” u kome ukazuju na sve otežavajuće okolnosti sa kojima se suočavaju žrtve porodičnog nasilja u Rusiji.
„Uprkos kampanjama za podizanje svesti javnosti i dve decenije diskusija, kao i stalnim naporima organizacija i aktivista za ženska prava, Rusija nema nacionalni zakon o porodičnom nasilju, a nasilje u porodici nije samostalan prekršaj ni u krivićnom zakonu”, navodi se u tom tekstu.
Napominju da je Rusija 2017. godine čak i smanjila kažne za počinioce nasilja u porodici i otežala ženama da traže krivično gonjenje nasilnika. Ovom promenom su recimo ukinute zatvorske kazne za prvo nasilje u porodici koje je rezultiralo „malim povredama”. Nasilje u porodici se, kako navode, u Rusiji i dalje posmatra kao „privatna”, odnosno „porodična” stvar.
Rusija je takođe 2011. godine odbila da potpiše Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i porodičnog nasilja.
Odnos ruske države prema nasilju u porodici se može oslikati i činjenicom da je u decembru 2020. godine Ministarstvo pravde upravo organizaciju Nasiliu.net, koja se bori za prava žrtava i pruža im zaštitu, označilo kao „stranog agenta”.
Borojević u svojoj objavi tvrdi i da je broj silovanja u Rusiji drastično smanjen. Statistika za nekoliko godina unazad to ne beleži. Naime, prema podacima sa sajta Statista, u Rusiji je u periodu od 2017. do 2021. zabeleženo više od tri hiljade silovanja ili pokušaja silovanja godišnje. Portal Moskva tajms navodi da je rusko Ministarstvo unutrašnjih poslova tokom 2022. registrovalo oko 3.300 slučajeva seksualnog nasilja, ali da je nezvaničan broj verovatno veći.
Moskva tajms napominje da statistika Kriznog centra za žene u Sankt Peterburgu, pokazuje da oko 70 odsto žena koje su bile silovane to prijave policiji, a svega 10 odsto rezultira tužbom. Procenjuje se da svega jedan odsto muškaraca koji počine ovo krivično delo dobije zatvorsku kaznu.
