Tabloidi slave rusku zabranu Britanskog saveta: Zloglasna organizacija radi i u Srbiji
10.06.2025. Milica Ljubičić Foto: Kolaž Raskrikavanje
Ruska zabrana rada Britanskog saveta (British council, eng.) dočekana je uz likovanje u srpskim tabloidima, koji su tu organizaciju odmah proglasili „zloglasnom”. Iako je reč o globalnoj kulturnoj instituciji koja organizuje između ostalog i testiranje znanja engleskog jezika, za Informer i Alo je dovoljan ruski dekret da se ospori njen kredibilitet. Rusija je inače tokom poslednje decenije brojne međunarodne organizacije proglasila „nepoželjnim”, a među njima mnoge nevladine organizacije koje štite ljudska, LGBT prava kao i mnoge medijske kuće.
Nakon vesti da Britanski savet (British council, eng.) proglašen „nepoželjnim” u Rusiji, portal Alo je objavio da „ova organizacija deluje i u Srbiji”, dodajući da otkrivaju „šta radi i čime se bavi zloglasni Britanski savet u našoj zemlji”.
Informer, inače proputinovski orijentisan tabloid slično konstatuje - da je Britanski savet „zloglasna organizacija koja deluje i u Srbiji”, te da im je došao kraj.
O čemu se zaravo radi?
Kako je pisao portal Moskva tajms, ruski generalni tužilac je pre nekoliko dana optužio Britanski savet da „pokušava da promoviše britanske interese pod maskom izučavanja engleskog jezika i da podržava LGBT pokret koji je Rusija zabranila kao ekstremistički”.
I ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) je, kako prenosi Rojters, optužila britansku obaveštajnu službu da koristi Britanski savet kao „paravan za potkopavanje Rusije”. Tvrde da su identifikovali nastavnike na vodećim univerzitetima koji su sarađivali sa ovom organizacijom.
Sa druge strane, Britanski savet je saopštio da je razočaran ovom odlukom, i negirao da je umešan u špijunažu za Britansku obaveštajnu službu.
Mediji navode da su odnosi Londona i Moskve bili loši i pre početka rata u Ukrajini, a da su se dodatno zaoštrili otkad je rat počeo, pre tri godine.
Iako je u domaćim tabloidima jasan negativan narativ o Britanskom savetu, reč je organizaciji koja na primer u Srbiji ima kancelariju još od 1940. godine i kako za sebe navode - podržavaju mir i napredak stvarajući veze, razumevanje i poverenje među ljudima iz Ujedinjenog Kraljevstva i drugih država u svetu.
„Na jedinstven način spajamo stručna mišljenja iz Ujedinjenog Kraljevstva na polju umetnosti i kulture, obrazovanja i engleskog jezika, naše prisustvo širom sveta i veze u preko 100 država, naš neprikosnoveni pristup omladini i uticajnim ljudima, i našu kreativnost.”
Osim toga Britanski savet je jedan od organizatora Međunarodnog sistema za testiranje znanja engleskog jezika (IELTS), jednog od najkorišćenijih ispita znanja engleskog jezika za one kojima ovaj jezik nije maternji. Zabrana ove organizacije u Rusiji, bi prema rečima sagovornika Moskve tajms mogla da se odrazi i na polaganje IELTS testa koji sprovodi Britanski savet.
Recimo, rezultati IELTS-a se prihvataju od Službe za vize i imigraciju kao dokaz znanja engleskog jezika, za osobe koje žele da žive, rade ili studiraju u Velikoj Britaniji.
IELTS test se i u Srbiji polaže upravo preko Britanskog saveta.
Iako su odnedavno proglašeni nepoželjnim u Rusiji, ova organizacija ima kancelarije u čak 100 zemalja na svetu, navode na svom globalnom sajtu.
Od početka rata u Ukrajini, Rusija je brojne organizacije proglasila za nepoželjne i zabranila njihov rad i delovanje u zemlji.
Dojče vele je sredinom 2024. naveo da je skoro 200 stranih i međunarodnih organizacija u Rusiji označeno kao nepoželjne. Među njima su novinski portal Meduza, ruska televizijska kuća Dožd, kao i nezavisni internet portal Moskva tajms.
Odmah po napadu na Ukrajinu, Rusija je nepoželjnom proglasila i međunarodnu novinarsku mrežu OCCRP koja okuplja više desetina istraživačkih medija u svetu, kao i redakciju iStories, koja je deo OCCRP-a, čije je sedište bilo u Moskvi. I novinari te redakcije, na čelu sa višestruko nagrađivanim istraživačkim novinarom Romanom Aninom, označeni su kao „strani agenti”. Oni su, kao i više od 150 reportera, prema podacima Amnesti internešnala, nakon početka rata u Ukrajini napustili Rusiju usled represije.
Na listi nepoželjnih se našao i Radio Slobodna Evropa, a zabranjen je i rad ekoloških organizacija WWF (World Wide Fund for Nature, eng.) i Grinpis (Greenpeace, eng.) U maju ove godine Rusija je i međunarodnu organizaciju Amnesti internešnal, koja se bavi zaštitom ljudskih prava, označila kao „nepoželjnu”.
Rusija ima već dugu istoriju suzbijanja slobode govora.
Ova država je još 2012. godine usvojila zakon o „stranim agentma”, prema kome se nevladine i medijske organizacije, kao i pojedinci koji se finansiraju iz inostranstva, a koji se bave političkim aktivnostima ili istražuju kriminal i korupciju, deklarišu kao „strani agenti”. Oni su, kako piše OCCRP, između ostalog u obavezi da sve što objave označe kao rad stranog agenta i da podnose finansijske izveštaje ruskom Ministarstvu pravde ili im u suprotnom sleduju novčane ili zatvorske kazne. Taj zakon je kasnijih godina menjan u više navrata. Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je konstatovao da ovaj zakon krši ljudska prava.
Tri godine kasnije, 2015, ruska Duma je usvojila zakon prema kome bi se svaka nevladina organizacija registrovana van Rusije mogla označiti kao „nepoželjna organizacija”.
Kako je Dojče vele pisao prošle godine, taj zakon je dodatno pooštren pa je tako davanje intervjua ili linkovanje ka tekstovima „nepoželjnih organizacija” kažnjivo.
„Na primer, svako ko razgovara sa emiterom koji je proglašen da je nepoželjan može biti krivično gonjen”, navodi Dojče vele.
