Manipulisanje činjenicama
Polovična statistika Siniše Malog: Da, raste minimalac, ali rastu i troškovi
21.07.2025. Marija Vučić Ilustracija; Foto: Unsplash/ Towfiqu barbhuiya
Ministar finansija Siniša Mali se prošle nedelje na Instagramu pohvalio nekim brojevima: u odnosu na pre 13 godina kada je SNS preuzela vlast, porasle su prosečna minimalna zarada i kupovna moć, a povećala se i stopa zaposlenosti. Ovu statistiku brže-bolje preneli su tabloidi, ali da su bili fer u poređenjima sa 2012. godinom, upoređivali bi i cene svega - na prvom mestu hrane - koje su od tada poprilično porasle. Siniša Mali je ponosan što su sada veće šanse nego 2012. godine da će siromašna tročlana porodica moći da izgura mesec sa jednim minimalcem.
„Brojke koje najbolje pokazuju koliko je Srbija napredovala i ekonomski ojačala!”, istakao je ministar u objavi.
Ubrzo su prorežimski tabloidi preneli ovu propagandu, pa je Alo u broju od četvrtka tekst o ekonomskim uspesima započeo konstatacijom:
„Današnja Srbija u poređenju sa onom iz perioda prethodne vlasti iz 2012, ima malo toga zajedničkog”, piše tabloid. O ovome u petak je pisao i Kurir i naveo da je država za 13 godina doživela ozbiljan ekonomski preokret.
Čini se da se mnogi građani ne bi složili sa tim, poput onih koji su komentarisali ispod posta Siniše Malog.
Screenshot Instagram Siniše Malog
Ponosni na minimum
Ova dva ilustrativna komentara govore o inflaciji, odnosno rastu cena. Iako je tačno da je minimalac 2012. godine iznosio prosečno oko 19.500 dinara neto, a ove godine u proseku iznosi oko 53.600 dinara, ti brojevi sami po sebi ne znače ništa ukoliko su van konteksta.
A kontekst je upravo inflacija - minimalna i prosečna plata jesu porasle, ali porasli su i troškovi života.
Bilo da živite na minimalnoj ili prosečnoj potrošačkoj korpi, polovina onoga što kupite je hrana koja konstantno poskupljuje. Najsvežija statistika pokazuje da su voće i kafa ovog juna skuplji za oko 30 odsto nego prošlog, a povrće je skuplje za 11 odsto. Na ova poskupljenja su, osim već postojeće inflacije, ključno uticali vremenski uslovi: kasni mraz u aprilu i sušno leto ove godine.
Ovo je statistika poskupljenja samo u poslednjih godinu dana. Da su Mali i tabloidi išli do kraja u nesuvislim komparacijama sa 2012. godinom, videli bi da je običan beli hleb „Sava” tada koštao 44 dinara, a sada je 62 dinara. Suncokretovo ulje, koje je sada oko 200 dinara, tada je bilo oko 120. Jaja su koštala oko 10-15 dinara po komadu, a sada su dvadesetak dinara. Neki drugi, manje esencijalni proizvodi, poskupeli su još više. Na primer, kilogram junećeg buta je 2012. koštao oko 650 dinara, a danas cena nadmašuje i 1.500 dinara po kilogramu.
Našminkanu i jednostranu statistiku Siniše Malog komentarisali su prošle nedelje i iz Udruženih sindikata Srbije „Sloga”.
„Dok statistika pokušava da uveri građane da se inflacija smiruje, istina je da su cene na pijacama i u prodavnicama postale noćna mora za svakog prosečnog čoveka. Građani sve češće biraju da li će kupiti voće ili platiti račun. To nije stabilnost, to je siromaštvo”, naveo je za sajt „Sloge” Željko Veselinović, predsednik udruženih sindikata i narodni poslanik.
I Eurostat pokazuje da je tokom 2024. godine, hrana u Srbiji bila najskuplja u regionu - skuplja od hrane u BiH, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Turskoj, pa i zemljama EU: Bugarskoj, Rumuniji, Poljskoj, Mađarskoj, Slovačkoj, Češkoj, i gotovo u rangu sa cenama u Španiji i Holandiji.
Osim hrane, samo od prošle godine za po nekoliko procenata poskupeli i duvan, alkohol, obuća i odeća, cene kirija, vode i grejanja. U petak je ponovo poskupelo i gorivo za dinar, a pre nedelju dana je najavljeno i da će do kraja septembra i struja poskupeti za najmanje sedam odsto.
Statistika vs. realni život
Iako se brojevi na slajdovima Siniše Malog poklapaju sa podacima Republičkog zavoda za statistiku i Ministarstva trgovine, ne govore mnogo o realnom životu.
Statistički gledano, istina je da na minimalcu sada možete da pokrijete više bazičnih potreba nego što ste mogli pre 13 godina. Ipak, uzimati pokrivenost minimalne potrošačke korpe kao indikator ekonomskog uspeha je problematično naročito ako pogledamo šta tačno ona podrazumeva.
Screenshot Instagram Siniše Malog
Prema metodologiji Republičkog zavoda za statistiku i Ministarstva trgovine, minimalna korpa se obračunava u odnosu na bazične životne potrebe jednog tročlanog domaćinstva koje živi na ivici siromaštva, dakle sa minimalcem ili manje.
Ta imaginarna tročlana porodica iz statistike je u martu ove godine svoje najelementarnije potrebe - za fizičkim preživljavanjem, odećom, transportom, komunikacijama, krovom nad glavom i režijama - navodno mogla da izmiri sa 55.527 dinara. Toliko je, naime, tog meseca iznosila minimalna potrošača korpa.
Od te sume, statističari su odredili da je za ishranu bilo dovoljno 26.430 dinara. Ovaj iznos je obračunat u odnosu na maloprodajne cene hrane koja, prema metodologiji, treba ipak da bude nutritivno raznovrsna ali istovremeno da zadovolji minimum od 2.280 kalorija potrebnih na dnevnom nivou prosečnom odraslom čoveku kako bi mogao da radi i pregura dan.
Upravo to je parametar kojim se ministar Siniša Mali hvali kada govori o tome da minimalna plata danas može da pokrije minimalnu korpu u većoj meri nego 2012. godine. I on i tabloidi u izvanredan ekonomski uspeh vlade računaju ako tročlana porodica može mesečno da preživi sa kilogramom pirinča i kilogramom testenine, 22 kilograma belog hleba, četiri i po kila pšeničnog brašna, pet i po kila kupusa, kilom i po pasulja i sedam i po kilograma krompira. Reč je o namirnicama i količinama koje su doslovno citirane iz izveštaja Ministarstva trgovine za mart.
Osim žitarica i povrća, ova skromna porodica od 26.430 dinara predviđenih za hranu ponekad treba da pojede i malo mesa - statistika im je kao dovoljno za mesec dana odredila i 400 grama junetine za njih troje, 1,8 kilograma svinjetine i 2,8 kilograma piletine. Taj mesec su morali da preguraju i sa dva i po kila šećera i 600 grama kafe.
Od neprehrambenih stvari, u minimalnoj korpi ove porodice su u martu bili i odeća i obuća ukupne vrednosti od 1.400 dinara. Nejasno je kako, ali uspeli su da pokriju i troškove kirije, vode, struje i grejanja sa svega 11.000 dinara, koliko je predvidela minimalna potrošačka korpa.
Iako brojevi kojima se Mali hvali sugerišu da je nekako moguće sa manje od 100 evra pokriti troškove stanovanja i režija, to ne odgovara stanju na terenu naročito ako se ima na umu i koliko su rente stanova poskupele poslednjih godina. CINS je nedavno analizirao 1.600 oglasa za stanove po većim gradovima u Srbiji i zaključio da osoba na minimalcu nema apsolutno nikakvih šansi da sebi iznajmi stan u Beogradu. Onaj ko prima prosečnu platu još i može nekako, ali uz ogromno finansijsko opterećenje i velika odricanja na drugim stranama.
Rizik od siromaštva
Uprkos tvrdnjama o ekonomskom napretku, i ovogodišnja statistika Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da petina građana Srbije živi u konstantnom riziku od siromaštva i ta stopa se godinama minimalno smanjuje. Prema poslednjim dostupnim podacima ovog zavoda, dvoje odraslih sa detetom mlađim od 14 godina, na pragu su siromaštva ukoliko su im prihodi manji od 64.000 dinara.
Najugroženiji su standardno stariji od 65 godina (penzioneri) - čak četvrtina je 2024. godine živela na ivici bede. Prosečna penzija je, inače, u maju iznosila oko 50.000 dinara (duplo manje od prosečne plate, a manje čak i od minimalca). Ipak, većina penzionera prima i manje od toga: poljoprivredni penzioneri u proseku žive sa oko 22.000 dinara, a ima i onih koji krpe kraj sa krajem sa manje od 10.000 dinara, pokazuju zvanični podaci PIO fonda.
Manipulisanje činjenicama
Zamislite da odete u banku i podignete kredit kako biste vratili dugove za struju i grejanje, a onda...
Manipulisanje činjenicama
„SKOK SA 331 NA GOTOVO 1000 EVRA! Ovo su rezultati rada Vlade“, piše prorežimski portal Srbija...
Manipulisanje činjenicama
Od hiljada proizvoda na rafovima, od danas je privremeno pojeftinilo njih dvadeset. Otkako je predse...
