Nikola Ristić, 27-godišnji vlasnik marketinške firme iz Beograda, došao je na proteste da ne bi, kako kaže za Raskrikavanje, „morao da ode iz zemlje“. Okupljeni, inače, zahtevaju da se ponove izbori u Beogradu jer su 17. decembra, po svemu sudeći, tu glasali i ljudi koji u glavnom gradu nemaju prebivalište.
Kamera N1 je na protestu u ponedeljak uhvatila Ristića i još nekolicinu u raspravi sa Srđanom Milivojevićem i Aleksandrom Jovanovićem Ćutom - oni su tražili od ovih opozicionih političara konkretan plan za okupljene, a inserti iz rasprave postali su viralni na mrežama.
Privukli su, međutim, i pažnju države i tabloida.
Sinoć se, tokom druge večeri protesta, na Tviteru pojavio zabrinjavajući video - neko od učesnika protesta je tajno snimio nepoznatu ženu kako „skroluje“ Vajber čet na svom telefonu, a u njemu su se nalazile biometrijske fotografije učesnika protesta, između ostalog i Ristićeva.
Ristić kaže da se nada da je ta nepoznata žena bila policajka u civilu koja je pazila na njihovu bezbednost.
„Svaka druga opcija bi bila skandal“, kaže on.
Isto misli i nekadašnji Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić - hipotetički je reč o službenici MUP-a u civilu, ali ako nije „to znači da po gradu šetaju ljudi koji imaju naše biometrijske fotografije“.
„Taj snimak izaziva brojne dileme. Sada bi trebalo da tužilac i poverenik za zaštitu podataka o ličnosti traže izjašnjenje od MUP-a odakle ti podaci u telefonu ljudi koji šetaju po ulicama“, kaže Šabić.
Možda još spornije je to kako se ista Ristićeva biometrijska fotografija našla u Alo-u.
Tabloid ju je objavio juče ujutru uz potpis „printscreen“ („snimak ekrana“), da bi u međuvremenu bila obrisana. Ali zakon je već prekršen.
„Bez sumnje je došlo do kršenja zakona. Ovde je reč o specifičnoj fotografiji koja sadrži biometrijska svojstva lica i koju možete naći samo u bazama državnih organa“, kaže Šabić. To je pre svega baza MUP-a, ali podacima iz nje mogu pristupiti i zaposleni u Bezbednosno-informativnoj agenciji. Svako neovlašćeno pristupanje i korišćenje takvih podataka, jeste kršenje zakona.
„Krivično je delo kada bilo ko iz MUP-a ili BIA stavi na raspolaganje takve podatke nekom neovlašćenom, na primer privatnom licu ili tabloidu“, navodi Šabić. „Sistem bi trebalo da funkcioniše tako da svako ko pristupa bazi ostavi trag o tome, da bi moglo da se ispita da li je to uradio opravdano ili ne, da li je razlog možda radoznalost, ili se tim informacijama trguje ili se one stavljaju na raspolaganje neovlašćenima iz drugih motiva“. Već viđeno
Sličan slučaj zloupotrebe podataka desio se sredinom 2014. godine kada je u medijima osvanula biometrijska fotografija tadašnjeg zamenika tužioca za organizovani kriminal Saše Ivanića. U to vreme su se odvijala suđenja Darku Šariću i Stanku Subotiću po optužnicama koje je on podigao, zbog čega je bio suočen sa velikim pritiscima od strane državnih struktura. Kako se ispostavilo, njegovu fotografiju medijima je dostavila BIA.
Upravo Rodoljub Šabić je utvrdio da je, neposredno pred objavu fotografije, neko iz bezbednosne službe neovlašćeno pristupio bazi MUP-a. Iz BIA su se tada izjasnili da ne znaju o kome je reč, budući da navodno više ljudi koristi istu karticu za pristup, a od slučaja dalje nije bilo ništa. Kako kaže danas Šabić za Raskrikavanje, „tužilac nije bio zainteresovan da postupa“.
Sve je ovo na nivou hipoteze jer, kaže on, u praksi se u stvari dešava da jednu istu karticu za pristup bazi koristi više ljudi čime se praktično zameće trag.
Ipak, tužilaštvo, poverenik i unutrašnja kontrola MUP-a bi sada, prema njegovim rečima, svakako morali da ispitaju ko je tačno od njihovih službenika prekršio zakon.
„Bojim se ipak da se to ipak neće desiti“, kaže on.
Povezivanje sa nemačkom službom
Osim što su mu objavili fotografiju, tabloidi Nikolu Ristića pokušavaju da dovedu u vezu i sa obaveštajnim strukturama, sugerišući da je reč o nemačkom „igraču“.
„Do guše uvezan u poslove sa Dojče Veleom“, piše Alo kao da se radi o prljavim poslovima. Srbija Danas ga naziva „nemačkim plaćenikom“, a Večernje novosti imaju naslov: „Nemački prsti u nasilju pred sedištem RIK“.
Dojče Vele, inače, nije obaveštajna služba već kredibilni nemački medij.
Ipak, iz svega ovoga zvuči - a izgleda da je to i namera tabloida - da Ristić radi za nemačke obaveštajne službe. Dobro poznatu mantru o stranim plaćenicima je potom i eksplicitno izgovorio naprednjak Đorđe Dabić, inače državni sekretar u Ministarstvu državne uprave.
„Posao službi je da motri na agente stranog interesa a ti to svakako jesi. Naravno da nas zanima za koga radiš, ko te plaća i s kim si na vezi. Srbija je ozbiljna država i neće dozvoliti Majdan usred Beograda“, napisao je Dabić na Tviteru.
Nikola Ristić kaže za Raskrikavanje da ga Dojče Vele ne finansira, već da sarađuje sa Dojče Vele Akademijom na projektima koji se tiču medijske pismenosti. DW Akademija je, inače, centar u okviru ove nemačke medijske kuće koji se bavi organizacijom edukacija i treninga za novinare širom Evrope.
Upravo u tom domenu Ristić sarađuje sa njima - on je, kako kaže, trener i konsultant specijalizovan za društvene mreže koji uči medijske radnike kako da iskoriste njihove potencijale ne bi li došli do što veće publike.
Ipak, naročito bizarni u tekstu Alo-a jesu i pasusi o tome kako je „dobio ponudu od Norberta Šinkovića, regionalnog projekt menadžera Dojče Velea, da bude konsultant za monitoring“. Ristić kaže da ne zna kako je Alo došao do tih informacija.
Ne zna ni odakle potiču ove tvrdnje objavljene u tekstu tabloida:
Već viđeno, vol. 2
Obaveštajne službe i režimski mediji i ranije su radili na diskreditaciji nepodobnih pojedinaca. Tako je Informer 2016. godine vodio kampanju protiv glavnog urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića, u vreme kada je ovaj medij istraživao imovinu Aleksandra Vučića. Osim laži o Dojčinoviću, objavljeni su detalji iz njegovog života, inače nedostupni javnosti, tajno snimljene fotografije, transkripti razgovora novinara i informacije o tome u kojoj je fazi istraživanje.
Nakon što je saznao da ga je upravo BIA pratila, prisluškivala i fotografisala, Dojčinović je pokrenuo postupak pred Zaštitnikom građana, ali bez uspeha. Jedini epilog jeste pravosnažna presuda kojom je Informer u martu 2019 osuđen za povredu časti i prava na privatnost.
„Početkom februara 2023. godine, Ristić je obavestio V.V, službenika kompanije NCR iz Beograda, da je dobio ponudu da se kandiduje za člana Saveta za mlade Vlade Srbije, kao i da je u prethodnom periodu iznosio afirmativne komentare na račun rada srpskih bezbednosnih službi o kojima, navodno, već duže vreme ima izgrađene pozitivne vrednosne stavove. Inače, Ristićevi poznanici navode njegovu fasciniranost bezbednosnim i obaveštajnim službama, a naročito BIA o kojoj se u brojnim prilikama izražava afirmativno“, piše Alo jezikom koji više zvuči kao citat iz službene beleške nego novinski tekst.
Nikola Ristić kaže da ne zna nikog sa tim inicijalima u pomenutoj kompaniji, i da takvu formulaciju - da je dobio ponudu da se kandiduje za člana ovog saveta - nikada ne bi ni iskoristio.
„To nije bila ponuda već otvoreni poziv na koji sam se ja prijavio, prošao na konkursu i bio deo Vladinog Saveta za mlade u ovom poslednjem mandatu. To su sve javni podaci“, kaže on.
Dodaje i da nije tačno da je oduševljen bezbednosnim službama, kako to Alo navodi.
„Ne pripadam populaciji koja se bavi službama i njihovim radom, niti pričam o njima. Fasciniran sigurno nisam“, zaključuje on.
Moguće je da ovakve tvrdnje sugerišu dalji tok kampanje diskreditacije: možda će ga u narednim danima, kako sumnja, još intenzivnije dovoditi u vezu sa obaveštajnim službama kako bi ga diskreditovali i delegitimizovali zahteve svih ostalih koji protestuju.
Posebno imajući u vidu da se protesti nastavljaju. Ristić je na svom Tviter nalogu danas popodne pozvao ljude da dođu ispred sedišta RIK-a u 18 sati, sa porukom: „Dosta smo čekali. Imamo plan. Dođi da ga čuješ“.
