raskrikavanje
PROJEKAT PORTALA KRIK
  Rizični mediji
  Istraživanja
  Vesti
  Najnovije
  Manipulisanje činjenicama
Nije istina da „u budućnosti nećemo moći sami da gajimo svoju hranu“
09.05.2022.    Marija Vučić    Foto: Unsplash/ Peter Wendt
Na Vajber grupi „QAnon Srbija“ podeljena je tvrdnja da je u Australiji usvojen zakon koji zabranjuje ljudima da uzgajaju svoju hranu i da se kao razlog promena navodi biobezbednost. Ova tvrdnja se dalje proširila drugim sličnim grupama. Ipak, ovo nije tačno i radi se o manipulativnoj interpretaciji pomenutih izmena zakona o kojima se trenutno raspravlja u parlamentu australijske države Viktorija.
Ova dezinformacija se pojavila na Tviter nalogu „Apex World News“ koji na ovoj društvenoj mreži objavljuje vesti na engleskom jeziku, a tvit je poslednjih dana postao viralan širom sveta.
   

„Premijer Den Endrjuz je odobrio zakon koji zabranjuje ljudima da uzgajaju svoju hranu“, piše u tvitu a u nastavku se daje „objašnjenje“ - da su zakonom proširena ovlašćenja inspektora koji sada mogu da „pretražuju posede bez naloga“ i bez saglasnosti vlasnika poseda zaplenjuju uzorke biljaka, životinje i dokumente. Takođe, tvrdi se i da inspektori više neće morati da se legitimišu, odnosno da pokažu službenu legitimaciju.

Sudeći po komentarima, gotovo svi su poverovali u ove tvrdnje, osim nekolicine ljudi koji su zatražili od „Apex World News“ tačne članove zakona u kojima ovako nešto stoji. Naravno, ostali su bez odgovora.

Ne samo da zakon još uvek nije usvojen, već se ovde radi o pogrešno izvedenom zaključku - to što nadležni imaju ovlašćenja da bez naloga pretražuju farmerske posede, ne znači da se farmerski posedi ukidaju. Upravo je suprotno.

U samim izmenama ovog zakona o poljoprivredi koji se može naći ovde, nigde ne stoji da je ljudima zabranjeno da na svojim posedima uzgajaju biljke i životinje.

Ono što stoji, a što je uneto kao izmena starog zakona je sledeće:

„Ovlašćeni službenik može, u bilo koje vreme bez naloga, da pretraži bilo koju parcelu, korpu, torbu, kutiju ili posudu za bilo koju stvar za koju službenik osnovano veruje da se koristi za uvoz, čuvanje, trgovinu ili puštanje štetnih životinja ili korova u suprotnosti sa ovim aktom“, piše u izmenama zakona.

Iz Federacije farmera države Viktorija naveli su da su svesni dezinformacija koje kruže u vezi sa ovim izmenama zakona i da podržavaju i izmene koje se tiču biosigurnosti.

„Dezinformacija o zakonu sugeriše da će ovlašćeni službenik moći da pretresa bez naloga, bez saglasnosti i bez obaveze da se legitimiše. Federacija farmera veruje da ovo ne odražava tačno ovaj amandman i da se radi o pogrešnoj interpretaciji“, istakli su i dodali da se očekuju više informacija koje će pojasniti neke delove novog zakona.

Da bi se razumeo deo o biosigurnosti i štetnim životinjama, bitno je znati kontekst. Zbog izrazitog biodiverziteta na australijskom kontinentu, tamošnje vlasti imaju precizno razrađenu regulativu u pogledu zaštite biljnih i životinjskih vrsta. Tako su neke životinjske vrste klasifikovane kao potencijalne štetočine koje se ne smeju slobodno uvoziti niti uzgajati, a njihovo stanište je uglavnom ograničeno na nacionalne parkove kako ne bi ugrožavali brojne autohtone vrste koje tamo postoje.

Na primer, kako se objašnjava na sajtu vlade Novog južnog Velsa, države u Australiji, od vremena kolonizacije su mnoge životinjske vrste dovedene u Australiju iz drugih zemalja - žabe, koze, jeleni, zečevi, svinje, mačke, psi i konji. Neke od njih - poput lisica i divljih mačaka - predstavljaju opasnost za postojeći prirodni balans ovog kontinenta.

„Mnoge autohtone životinje se suočavaju sa istrebljenjem ukoliko se uticaj uvezenih predatora ne kontroliše“, navodi se.

Sa druge strane, biljojedi poput jelena, koza i svinja mogu da naprave veliku štetu vegetaciji i zemljištu. Mogu i da se, kako je objašnjeno, takmiče sa domaćim biljojedima za hranu i time dalje utiču na životnu sredinu obezbeđujući obilan izvor hrane za druge štetočine.

„Na primer, zečevi mogu da dovedu do pojave velikog broja divljih mačaka i lisica, koje onda love i autohtone životinje“.

Na spisku štetočina u Australiji se, između ostalih, nalaze žaba krastača, evropski divlji zec, divokoza, divlja mačka, crvena lisica, divlji pas. Tu su takođe i razne vrste miševa, ptica i gmizavaca koje su na ovaj kontinent došle iz čitavog sveta i narušile dotadašnju ravnotežu.

Ista regulativa važi i za pojedine biljke koje su klasifikovane kao korov.

„Korov guši autohtone biljke ili pokriva zemlju ne ostavljajući mesta za domaće biljne vrste i životinje koje od njih zavise kako bi napredovale. Životinjske štetočine i korov takođe uzrokuju finansijske gubitke poljoprivredi i drugim industrijama i mogu oštetiti područja od kulturnog značaja“, navodi se na sajtu vlade.

Osim što se ove „štetne“ vrste čuvaju u nacionalnim parkovima i kontrolisanim uslovima, postoje i preporuke ljudima za čuvanje domaćih životinja. Na primer, vlasnicima se savetuje da drže svoje mačke ili pse u zatvorenom prostoru u jutro, sumrak i noć, jer su autohtone vrste tada najranjivije na napade, budući da u to vreme ovi predatori love.

Ljubimci moraju da budu sterilisani i treba da nose zvonce oko vrata kako bi divlje životinje u blizini mogle da ih čuju. Svako je obavezan da prijavi ukoliko negde vidi žabu krastaču ili drugu štetnu vrstu.

Takođe, preporuka ljudima je da uklanjaju korov iz svoje bašte kako se on ne bi dalje širio putem vetra ili ptica i da taj otpad iz bašte kompostiraju umesto da ga bacaju u prirodu.

To sve ne znači da ljudi ne mogu da čuvaju životinje ili biljke za hranu - farmeri u Australiji, kao i druge u svetu, uzgajaju goveda, ovce, svinje, živinu, ribu, odnosno žitarice, voće i povrće.

Uzgoj sopstvene hrane u Australiji nije neuobičajen - prema jednom istraživanju iz 2014. godine, više od polovine Australijanaca u svom domu ili bašti ponešto uzgaja. Osim toga, na raznim sajtovima lokalnih ili državnih vlada širom ovog kontinenta nalaze se uputstva ljudima kako da krenu u proizvodnju hrane za svoje potrebe.
  Manipulisanje činjenicama
Nije istina da se reči „muž“ i „žena“ od sada smatraju uvredom
Portal tabloida Srpski telegraf, Republika, objavio je tekst o tome da je jedan australijski univerz...
  Dezinformacija
Britanska kraljica Elizabeta NE KORISTI ivermektin u lečenju kovida 19
Lek protiv parazita - ivermektin se na društvenim mrežama i opskurnim portalima već mesecima plas...
  Lažna vest
Ne, video snimak sa tvitera nije poseban karantinski objekat za nevakcinisane
Među velikim brojem dezinformacija koje kruže društvenim mrežama u vezi sa virusom korona i vakc...
Australija
Poljoprivreda
Hrana
O nama
raskrikavanje@krik.rs
011 244 19 66
Raskrikavanje na društvenim mrežama: