Studija Evropske komisije (EK) iz 2018. godine pokazala je da se 10 odsto bačene hrane na godišnjem nivou u Evropskoj uniji (EU) baca zbog nerazumevanja oznaka o datumu isteka roka za upotrebu. Potrošači ne razlikuju u potpunosti oznake „upotrebiti do” i „najbolje upotrebiti do”, te EK već neko vreme radi na smernicama koje bi unapredile terminologiju, format ili vizuelnu prezentnost ovih podataka na omotima proizvoda u Evropskoj uniji. Domaći mediji su mahom netačno i senzacionalistički pisali o ovoj temi, navodeći da se ukidaju rokovi tajanja namirnica, što je za Raskrikavanje demantovano iz EK.
Na Vajber grupi „QAnon Srbija“ podeljena je tvrdnja da je u Australiji usvojen zakon koji zabranjuje ljudima da uzgajaju svoju hranu i da se kao razlog promena navodi biobezbednost. Ova tvrdnja se dalje proširila drugim sličnim grupama. Ipak, ovo nije tačno i radi se o manipulativnoj interpretaciji pomenutih izmena zakona o kojima se trenutno raspravlja u parlamentu australijske države Viktorija.
„Američki naučnici promovišu koncept ishrane ljudskim mesom”, objavio je Sputnik Srbija, a potom je tu vest pod naslovom „ŽAO VAM JE ŽIVOTINJA? NAPRAVITE HRANU OD SEBE! Američki naučnici promovišu koncept ishrane LJUDSKIM mesom!”, objavio https://www.google.com/url?q=https://web.archive.org/save/https://www.republika.rs/razonoda/zanimljivosti/243424/zao-vam-zivotinja-napravite-hranu-sebe-americki-naucnici-promovisu-koncept-ishrane-ljudskim-mesom&sa=D&ust=1606158766698000&usg=AOvVaw0TJN0suwf7qkMOZ_AXNAMi==portal Republika. Reč je međutim o proizvodu „Uroborus odrezak”, koji je napravljen upotrebom ljudskih ćelija i krvi, ali se ne koristi u ishrani, već je deo postavki na izložbama, koje pozivaju na društvenu odgovornost. Cilj ovog izuma je kako navode njegovi autori da pokrene pitanja industrijske proizvodnje mesa i njegove prekomerne upotrebe u ishrani.
Prenoseći istraživanje o hrani i ekologiji, Srpski telegraf tvrdi da su „Amerikanci za efekat staklene bašte optužili roštilj i prasiće na ražnju“, a autorka teksta se podsmeva naučnicima da se „bakću ćevapima i prasićima dok svakodnevno nestaje stotine hektara šuma“. Jedan od autora izveštaja, međutim, za Raskrikavanje navodi da efekat staklene bašte ponajmanje ima veze sa pripremom hrane, a mnogo više sa uzgojem životinja i upravo sa sečom šuma zarad stvaranja novih pašnjaka. „U izveštaju uopšte nismo ni spomenuli roštiljanje“.