Izvorni članak je objavljen 12.06.2018. (Informer) Kako Informer javlja - žuta opozicija želi krvavi haos
12.06.2018. Vesna Radojević Foto: Printscreen/N1
Naslovnice i tekstovi provladinih tabloida i portala ovih dana zvuče kao da ih je pisao jedan čovek.
„Narko dileri terorišu Srbiju“ poručuje Srpski telegraf, a Informer i Večernje novosti nastavljaju sa tvrdnjama da „proizvodnjom haosa na ulicama“ opozicija želi da smeni vlast. U svojim izveštajima o protestima koje proteklih dana održavaju građani širom Srbije zbog cena naftnih derivata, a koji su prošireni i na Bosnu i Hercegovinu, „državni“ mediji potpuno zanemaruju činjenicu o kojoj su i sami pisali pre nekoilko nedelja - građani Srbije litru goriva plaćaju skoro najviše u regionu.
I za vesti o blokadama puteva zbog visokih cena goriva određeni mediji koriste istu, ranije oprobanu matricu - za izražavanje nezadovoljstva građana funkcionisanjem države kriva je isključivo opozicija koja samo želi da „ruši“, „pravi haos“ jer „mrze Vučića“.
Vođe žute dosovske opozicije koje stoje iza blokada puteva, mostova i raskrsnica pokušavaju da izazovu haos i krvave ulične nerede širom Srbije i tako sruše vlast. 1
1
Na tviteru i fejsbuku pod haštagovima #nestalomigoriva građani su najavili prvi veliki protest 8. juna koji se nastavio i narednih dana, a osim tuče u Borči čiji su vinovnici uhapšeni istog dana, nije bilo većih nesuglasica među građanima.
Pojedini opozicioni lideri protest su javno podržali i pozvali Vladu da smanji akcize na gorivo.
Zbog poskupljenja goriva ne štrajkuju samo vozači u Srbiji, već i u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.
Podsetimo, i građanski protesti u Nišu koji su organizovani zbog poklanjanja niškog aerodroma državi nazivani su „političkim“ u smislu da ih organizuje opozicija.
Inače, Informer redovno optužuje opoziciju da želi da izazove „haos“ u Srbiji. Kako je Raskrikavanje ranije pisalo, tekstovi imaju sličan “šablon” - tvrdi se da se pod izgovorom izborne krađe opozicija sprema na ulično nasilje, i to uvek uz podršku neprijateljskih centara moći (zapadne ambasade, Soroš), a cilj je da se izazove nestabilnost u zemlji ili čak da se “skine Vučićeva glava”.
Reakcije vlasti na blokade puteva bile su oštre, a njihov narativ sličan je onom koji čitamo u medijima. Od nazivanja protestanata političkim ludacima i ološem do uveravanja da „neće ulica govoriti Vučiću šta da radi“. Ministar odbrane Aleksandar Vulin uveren je da opozicija planira „ukrajinski scenario“.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je rekao da se radi o nasilnim politički motivisanim protestima sa stepenom nasilja koji nije viđen u Srbiji 10 godina, od ubistva demonstranta Ranka Panića i prebijanja Slaviše Kokeze.
Vučić je kritikovao medije zbog toga što su napad na jednog čoveka koji se protivio blokadi nazvali incidentom i rekao da to nije bio incident, već brutalno i jezivo nasilje i krađa njegove imovine od ljudi koji su prekršili Ustavom zagarantovanu slobodu kretanja.
Činjenice o akcizama
Prema izmenama Zakona o akcizama krajem 2015. nameti za tečni naftni gas bili su za dinar veći po litru, akcize za dizel za četiri dinara, a za bezolovni benzin za 2,5 dinara po litru.
Do povećanja akciza u narednom periodu dolazilo je zbog usklađivanja sa rastom potrošačkih cena što se poslednji put dogodilo i na sednici Vlade održanoj 8. marta ove godine. Tako je prosečna cena benzina u poslednjih nekoliko nedelja veća za 4,8 a dizela za 6,2 odsto. Za litar kvalitetnijeg evrodizela građani u Srbiji plaćaju i 167 dinara.
Ekonomisti objašnjavaju da pored akcize, PDV-a na cenu litre goriva na pumpama utiču i druge takse poput onih za markiranje goriva i monitoring kvaliteta. Ti troškovi iznose i do 55 odsto cene za litru goriva na pumpama.
Udruženje naftnih kompanija Srbije
Ekonomista Ivan Nikolić je pre nekoliko dana za televiziju N1 objasnio da država ima prostora da smanji akcize jer državnu kasu najviše puni PDV.
"U situaciji kada naglo raste cena goriva, na neki način upravo država tu treba da bude kao jedan amortizer, i to može da uradi preko akciza. Budžet se puni pre svega preko PDV-a i ukoliko dođe do neke korekcije akciza, preko većeg PDV-a bi možda mogao da se postigne neutralni efekat po budžet", objasnio je Nikolić.